14:40 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Poljoprivreda

    Hrana za Evropu, a šta će jesti Srbija

    © Flickr/ StateofIsrael
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    5324

    U Vršcu je upravo završen forum „Hrana za Evropu“, održan šestu godinu zaredom, od čega daleko duže traje klizanje naše poljoprivrede nizbrdo. Ako se ovako nastavi, moraćemo da se pozabavimo hranom za Srbiju.

    Srpska poljoprivreda od 2000. jedino nije oskudevala u broju ministara. Sadašnji je trinaesti. Gotovo sve ostale brojke su na silaznoj putanji. Od 2002. do 2012. izgubila je svako peto gazdinstvo, a prema poslednjem popisu stanovništva iz 2011. od 4.709 sela svako četvrto nestaje. U 1.034 srpska sela manje je od po sto žitelja.

    Srbija je, takođe po rezultatima popisa, izgubila i milion i po hektara poljoprivrednog zemljišta i ono prvi put čini manje od polovine ukupne teritorije Republike Srbije.

    Član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Branislav Gulan, podseća da su rezultati agrarne strategije, koju je usvojila vlada Srbije sredinom 2014. godine za period do 2024, već u prvoj godini umesto velikog rasta zabeležili veliki pad.

    Pšenica
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko

    U 2015. bilo je predviđeno da Srbija ima rast poljoprivrede od 9,25 odsto, a zabeležen je pad proizvodnje od osam odsto. Vrednost agrarne proizvodnje bila 4,71 milijardi dolara, što je pad od 7,34 odsto, što je najmanje za poslednje dve decenije, kaže za Sputnjik Gulan.

    Ako se tako nastavi, upravo završen vršački forum „Hrana za Evropu“, održan šestu godinu zaredom, moraće ubuduće da se pozabavi hranom za Srbiju.

    Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u osam meseci ove godine zabeležen je rast uvoza paradajza i paprike u odnosu na 2015. Tako smo od početka godine za uvezeni paradajz potrošili čak 14,4 miliona dolara, oko tri puta više nego što smo zaradili izvozom domaćeg, koji je bio vredan 3,6 miliona dolara. „Bolji“ smo i u kupovini paprike nego u prodaji, a devize smo davali i za pasulj, čak i krompir dok domaća proizvodnja ne stigne do tezgi. A naši proizvodi koštaju više od uvoznih, jer im je u samom startu skuplja proizvodnja, pa su nekonkurentni.

    Po Gulanovom mišljenju, od ocene da je poljoprivreda srpska šansa, ostala je samo fraza. Dok god proizvođači u Srbiji, njih oko 630.000 ne budu ne u istom, nego makar u približnom položaju kakav ima konkurencija u EU, nema govora o budućnosti srpskog agrara, smatra on.

    Taj stav je ilustrovao podatkom da subvencije koje su u EU 358 evra po hektaru, u Srbiji iznose najviše 60 evra. Agrarni budžet bi, prema zakonu koji smo usvojili 2006. godine, trebalo da bude najmanje pet odsto ukupnog budžeta, a on je sada oko 2,5 odsto, navodi Gulan.

    Agrarni budžet u EU iznosi oko 40 odsto ukupnog budžeta.

    I profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić je svojevremeno konstatovao da su sve zemlje u procesu pristupanja EU povećavale svoj agrarni budžet, dok ga Srbija smanjuje. Sa ovakvim agrarnim budžetom Srbija ne može da povećava konkurentnost sopstvene poljoprivrede, niti može da učini nešto značajnije u domenu ravnomernijeg regionalnog razvoja ruralnih područja u Srbiji.

    „Naši poljoprivrednici, u odnosu na evropske farmere, imali su subvencije za četiri do osam puta manje. U poslednje dve godine desilo se nešto što je potpuno neuobičajeno u zemljama u tranziciji koje su u procesu pridruživanja EU, ukupan budžet se iz godine u godinu povećavao, a agrarni budžet se smanjivao. To je potpuno suprotna tendencija. Ostale su nastojale da nacionalni budžet namenjen poljoprivredi povećaju, kako bi poboljšale konkurentnost svojih u odnosu na evropske poljoprivrednike i poboljšale regionalnu ruralnu ravnomernost razvoja“, kaže Ševarlić.

    Koliko smo daleko od Evrope Gulan objašnjava činjenicom da Holandija, koja je veličine Vojvodine — 1,6 miliona hektara agrarne zemlje, godišnje od izvoza poljoprivrednih proizvoda zaradi oko 70 milijardi dolara, a Srbija samo 2,8 milijardi.

    Da smo siromašna agrarna zemlja sa niskom produktivnošću potvrđuje i podatak da jedan srpski seljak proizvodi hrane za 15 ljudi, u Nemačkoj čak za 152 osobe, Francuskoj 77, Austriji 56, Sloveniji 25, a prosek u EU je između 50 i 80 stanovnika.

    I učesnici foruma „Hrana za Evropu“ su konstatovali da je situacija u poljoprivredi daleko od zadovoljavajuće.

    Novi ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je najavio da će resorno ministarstvo nastojati da sva raspoloživa sredstva budu usmerena na povećavanje konkurentnosti našeg agrara, koja je sada slaba, pri čemu će posebno mesto imati prerađivački sektor. Dodao je i da će Srbija naredne godine moći da konkuriše za sredstva iz IPARD programa EU. Srbiji je iz tih fondova za period od 2014—2020. namenjeno 175 miliona evra.

    Problem je, međutim, što su ta sredstva teško dostupna manjim proizvođačima zbog načina na koji mogu biti povučena, jer moraju sami da finansiraju projekat ako žele da apliciraju za ta sredstva. Tek kada je čitav projekat gotov, bespovratno se iz IPARD fondova dobije 75 posto uloženih sredstava.

    Zbog svega toga Gulan smatra da je neophodno da se koncipira nova agrarna politika, strategija za spas poljoprivrede, ali na realnim pokazateljima, na osnovu naših specifičnosti, ali i uvažavajući principe agrarne politike Evropske unije.

    Selo Sčastlivoje na Krimu
    © Sputnik / Sergeй Malьgavko

    Ševarlić je mišljenja da mala porodična gazdinstva, bez udruživanja u kooperative i formiranja dvadesetak ili više zadružnih centara u Srbiji, neće moći da opstanu na tržištu EU.

    „Zemljoradnici moraju da se udružuju, jer ako se ne udružuju između sebe kako misle da se udruže sa pola milijarde stanovnika EU“, poručio je on.

    Naravno, preduslov je da imamo selo i zemljoradnike i odgovarajuću infrastrukturu kako bi ono što je ostalo u selima uopšte imalo šansu da radi i od toga živi.

     

    Slično:

    Budućnost poljoprivrede: Traktor bez vozača na njivama (video)
    Nikolić: Selo nas hrani, treba mu pomoći
    Med koji je „oživeo“ selo (video, foto)
    Francuski poljoprivrednici izviždali Olanda zbog ruskog embarga (video)
    Tagovi:
    Poljoprivredni fakultet, agrar, SANU, selo, EU, zemljište, poljoprivreda, Branislav Nedimović, Branislav Gulan, Miladin Ševarlić, Holandija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga