12:13 30 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 500
    Pratite nas

    Na predsedničkim izborima u Moldaviji i Bugarskoj pobedili su kandidati koji se zalažu za zbližavanje sa Rusijom. Na čelo Moldavije dolazi lider socijalista Igor Dodon, a novi predsednik Bugarske je general avijacije u rezervi Rumen Radev.

    Dodon je u drugom krugu izbora potukao proevropsku rivalku Maju Sandu sa više od 52 odsto osvojenih glasova, dok je Radev u drugom krugu pobedio kandidatkinju vladajuće stranke Cacku Cačevu sa više od 59 odsto glasova.

    Dodon je obećao tešnje veze sa Rusijom i strateško partnerstvo. On se zalaže za ideju o rešavanju problema Pridnjestrovlja federalizacijom Moldavije i za ostanak ruskih mirotvoraca u toj nepriznatoj moldavskoj republici, sve dok se situacija u tom regionu politički ne reguliše.

    On je takođe više puta izjavljivao i da je Krim deo ruske teritorije, zbog čega je bio na udaru kritika kijevskih vlasti.

    Osim toga, Dodon, nekadašnji ministar privrede u vladi komunista, namerava i da vrati moldavsku robu na rusko tržište i normalizuje saradnju sa Moskvom u oblasti energetike.

    On je obećao i poništavanje ekonomskog paketa iz sporazuma o pridruživanju EU.

    Međutim, ruski analitičari ne očekuju „radikalni zaokret“ Moldavije ka Rusiji.

    „Dodon je uslovno rečeno proruski kandidat, sa akcentom na ’uslovno‘. Istina je da je kritikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da se zalagao za poboljšanje odnosa sa Moskvom i da je spreman  da uradi mnogo toga, ali bilo bi izuzetno teško preusmeriti moldavsku ekonomiju ka Rusiji. Spoljnotrgovinska robna razmena sa EU čini oko 50 odsto od ukupne razmene Moldavije, dok je sa  Rusijom samo 18 odsto, pa ukidanje sankcija ne bi dovelo do značajnih promena. Osim toga, u EU radi veliki broj moldavskih građana koji šalju novac kućama. Za mnoge stanovnike Moldavije to je jedini izvor prihoda i naravno da Kišinjev neće odustati od sporazuma sa EU. Verujem da će Dodon napraviti određene korake u susret Rusiji, ali ne očekujem da će doći do radikalnog preokreta“, kaže za Sputnjik Pavel Kandelj sa Instituta za evropske studije Ruske akademije nauka.

    Predsednički izbori u Bugarskoj
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй

    Novoizabrani bugarski predsednik Rumen Radev, s druge strane, smatra da bi ta zemlja trebalo da ostane aktivan član Evropske unije i NATO-a, ali se takođe zalaže i za bližu saradnju sa Moskvom i ukidanje sankcija Rusiji.

    Bivši komandant bugarskih vazduhoplovnih snaga, kojeg mediji nazivaju i „prijateljem Moskve“, tokom nedavne debate priznao je da je Krim faktički postao ruski, a da „narod ima pravo na samoopredeljenje“.

    Analitičari, međutim, podsećaju da predsednik u Bugarskoj uglavnom ima ceremonijalnu funkciju i nema izvršna ovlašćenja, a sve važnije političke odluke mora odobriti Parlament.

    „Za razliku od Moldavije, za Bugarsku je rotacija vladajućih stranaka uobičajena pojava, tako da to nije nikakva ’revolucija‘, već pregrupisavanje u vladajućim strukturama. Osim toga,  ključnu ulogu u bugarskom političkom sistemu ne igra predsednik, već  premijer. Bugarska snosi velike gubitke zbog antiruskih sankcija, jer je Moskva uvek bila i ostaje za Sofiju važan partner kada je reč o ekonomiji i određenim regionalnim pitanjima. Premijer Bojko Borisov, koji je podneo ostavku, nije mogao da ukine sankcije iz ideoloških razloga, kao ni zbog pritiska zapadnih partnera. Ali trebalo bi imati u vidu da je Borisov mudar političar i da je svestan štete od antiruskih sankcija“, kaže za Sputnjik Aleksandar Safonov sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

    Safanov predviđa da će se Borisov vratiti na vlast, kao što je to već jednom učinio.

    „Pretpostavljam da on računa da će se vratiti na vlast posle određenog perioda, kao što se vratio prošlog puta.  Ne isključujem da će u Bugarskoj uskoro biti raspisani vanredni parlamentarni izbori i formirana tehnička vlada na čelu sa premijerom-levičarom, koja će eventualno ukinuti antiruske sankcije i, možda, preispitati spoljnu politiku uzimajući u obzir Trampovu pobedu, a nakon toga bi Borisov mogao da se ponovo vrati na vlast. U svakom slučaju, Radev je spreman za tešnje odnose sa Rusijom nego što je njegova protivkandidatkinja, ali sve će zavisiti od onog što Moskva ponudi Sofiji. “

    Ovakve rezultate izbora u dve zemlje zapadni mediji vide kao „jačanje uticaja Rusije u Istočnoj Evropi“. Gubitnička strana, kako se dodaje, u tom slučaju biće EU.

    Zapadni mediji takođe komentarišu i da rezultati izbora u Moldaviji i Bugarskoj znače da će Rusija dobiti „nove saveznike“.

    „Mislim da ’Vol strit džurnal‘ preteruje kada navodi da je Rusija dobila nove saveznike. Rumen Radev  se smatra proruskim, ali od njega još nismo čuli, na primer, da će Bugarska priznati Krim ili da će učiniti nešto što se može smatrati ’proruskim‘ činom. To se tiče i novog moldavskog predsednika. Oni će pokušati da normalizuju odnose sa Moskvom, ali isključivo iz pragmatičnih razloga. Recimo, Bugarska bi želela da se vrati na rusko tržište poljoprivrednih proizvoda. Ne isključujem da će novi predsednici  pre svega ’prodavati‘ prorusku retoriku, ali da neće preduzimati konkretne korake. Smatram da Sofija ni na koji način neće učestvovati u integracionim procesima u okviru Evroazijske ekonomske unije ili drugih saveza u kojima Rusija igra ključnu ulogu. Isto tako, Moldavija neće odustati od sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU. Sve u svemu, normalizacija odnosa je moguća, ali ne i ’saveznički odnosi‘“, zaključuje ruski politikolog Bogdan Bespaljko u izjavi za Sputnjik.

     

    Tagovi:
    dodon, radev, evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga