02:13 26 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    8096
    Pratite nas

    Može li se preko malih albanskih opština do velike albanske države? Od 1878. godine kada je Prizrenska liga zacrtala da „Albanci neće dopustiti da se njihove zemlje daju Srbiji, Crnoj Gori, Grčkoj ili bilo kojoj drugoj državi“, postoji samo taj jedan princip. Sve su ostalo nijanse.

    Samo mesec dana pošto nas je premijer Albanije Edi Rama uveravao da je ideja o Velikoj Albaniji prošlost, da nema nikakvog plana ni namere da susednim državama oduzima delove teritorija zarad Velike Albanije, eto vesti o formiranju Unije albanskih opština u regionu u koju su pored Tirane, ušli Priština, Preševo, Ulcinj i Tetovo.

    Unija je, očigledno sasvim namerno, formirana povodom Dana zastave kojim se obeležava nezavisnost Albanije proglašena na današnji dan, 28. novembra 1912. godine u Valoni.

    Kako je javio „Top kanal“ iz Tirane, povezivanje tih pet opština ima za cilj saradnju u oblasti urbanizma, životne sredine, kulture, investicija i inovacija. Sporazum o saradnji „glavnih opština u regionu kojima rukovode Albanci“, potpisali su njihovi gradonačelnici.

    Profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić, kao i poslanik Milovan Drecun slažu se u oceni da formiranje Unije albanskih opština u regionu znači neodustajanje od ideje Velike Albanije, ali različito gledaju na to šta Srbija treba da preduzme.

    „To vidim kao početak jedne nove sadašnjosti. Oni uopšte nisu odustali od ideje Velike Albanije, a ovo je samo skroman uvod u pravljenje Velike Albanije. Tih nekoliko gradova treba da stupi u neku funkcionalnu uniju i na taj način pokušavaju da iskoriste mogućnost kakvu daje Savet Evrope i EU o saradnji susednih opština sa različitih strana granice. Žele da iskoriste tu formu da bi navikli i region i svet da, korak po korak, bez odustajanja, prave tu Veliku Albaniju“, kaže Samardžić.

    On, međutim, upozorava da se to u ovom slučaju ne može podvesti pod takozvanu funkcionalnu saradnju susedskih opština sa jedne i druge strane granice, kakav je slučaj kada je na primer u pitanju zajednica Alpe Adrija, gde su po sredi opštine susednih država koje imaju teritorijalnu povezanost.

    Ovde je reč o opštinama koje nemaju nikakvu teritorijalnu vezu. Uslov za međuregionalnu saradnju je teritorijalna veza opština, što ovde nije slučaj, pa Unija albanskih opština ni formalno ne bi mogla da ima pokriće, objašnjava profesor FPN.

    „Evidentno je da je reč o jakom simboličkom povezivanju jer te gradove oni doživljavaju kao najjače albanske centre u državama čije delove tretiraju kao albanske. I deo Makedonije i Crne Gore i Srbije. O Kosovu da i ne govorimo. Sada je reč i o južnoj Srbiji. Znači prosto u okviru one mape Velike Albanije oni polako obeležavaju centre koji bi trebalo da budu nukleusi daljeg širenja i obezbeđivanja unutrašnje integracije albanskog stanovništva ili, ako hoćete, kompletne albanske nacije“, zaključio je Samardžić.

    On podseća da je reč o staroj strategiji koja traje od Prizrenske lige od 1878. godine. Oni svoj projekat Velike Albanije grade iz dana u dan.

    Na pitanje može li Srbija na to da reaguje, Samardžić odgovara da je danas to mogla da učini povlačenjem delegacije iz pregovora u Briselu.

    „To je način na koji se reaguje na takve stvari ako hoćete svim državama i velikim silama da pokažete da imate volju da branite svoju zemlju. Ne treba uopšte da gledamo šta rade Albanci jer je to sasvim izvesno. Oni prave Veliku Albaniju. Jedino relevantno pitanje je šta ćemo da uradimo, a ne šta ćemo da pričamo. To su ta čvorišta gde treba pokazati jaku volju da hoćete da branite vaš suverenitet i teritorijalni integritet“, ocenio je on.

    Ni za Drecuna nije sporno da se po najnovijem potezu Albanije čini da ideja Velike Albanije za Albance u celom regionu predstavlja projekat budućnosti.

    On je podsetio da su Albanci nekoliko godina unazad, suočeni sa otporom međunarodne zajednice, projekat Velike Albanije prekrstili nazvavši ga Unijom albanskih država.

    „Verovatno ova unija gradova treba da bude podsećanje na tu uniju država. Šta da očekujemo posle ovoga nego da verovatno sledi unija albanskih regiona. Očigledno je da ponovo pokušava da se revitalizuje ideja o stvaranju jedinstvene etnički čiste albanske države“, rekao je Drecun, napomenuvši da su svi takvi projekti zasnovani na jednonacionalnom principu destabilizirajući.

    Albanksa zastava na izlogu u Prištini
    © Sputnik / Ilья Pitalev

    To su, dodaje, opasne stvari i zato smatra da „međunarodna zajednica treba jasno da poruči Albancima da ne mogu više da se poigravaju sa sudbinom regiona“.

    Na pitanje da li i Srbija treba nešto da preduzme, Drecun kaže da ne zna da li zvanično nešto treba preduzeti. Poznat je, kaže, stav Srbije koja se zalaže za dobrosusedsku saradnju, poštovanje međunarodno priznatih granica.

    „Naravno da je moguće poslati i neke diplomatske note, treba pratiti sve to, mada mislim da ne treba pridavati neki mnogo veliki značaj… Srbija treba da ojača tu dobrosusedsku saradnju sa Albanijom i nametne se kao vodeći činilac stabilnosti u regionu, što će biti njen najbolji odgovor ovakvim velikoalbanskim pokušajima da se korak po korak realizuje jedna besmislena anticivilizacijska i ratna ideja kakva je Velika Albanija“, kaže Drecun.

    Po njegovoj oceni, ovo je jedna prolazna epizoda u tim stalnim pokušajima da se ponovo osnaži i vrati u život ideja Velike Albanije.

    Slično:

    Rade li Albanija i EU Srbiji iza leđa?
    Albanija — Srbija: Šta je jače, kamenice ili diplomatija?
    Velika Albanija — nekom san, nekom noćna mora
    Rama: Albanija i Srbija biće kao Francuska i Nemačka
    „Velika Albanija“ pod kapom Evropske unije
    Albanija — vrata džihada
    Tagovi:
    Prizrenska liga, Velika Albanija, Slobodan Samardžić, Edi Rama, Milovan Drecun, Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga