14:38 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2050
    Pratite nas

    Protivvazdušna odbrana Krima podignuta je na viši stepen gotovosti zbog pripreme Ukrajine za raketna gađanja u akvatoriji Crnog mora. Nameru Kijeva da izvede raketne probe u suverenom vazdušnom prostoru Rusije, u oblasti Krima, u Moskvi doživljavaju kao direktnu provokaciju.

    Cela priča se „zakuvala“ nakon najava iz Kijeva da će raketne probe biti održane, kao i upozorenjem ruske državne agencije za civilni saobraćaj „Rosavijacije“ da je Ukrajina, protivno svim međunarodnim sporazumima, donela jednostranu odluku da izvede raketne probe, u suverenom vazdušnom prostoru Rusije u oblasti Simferopolja. Rusi su zahtevali da se manervi hitno otkažu, ali su u Kijevu takve zahteve ignorisali.

    U „Rosavijaciji“ ističu da ovakva dejstva ukrajinske strane narušavaju odredbe Konvencije o međunarodnoj civilnoj avijaciji iz 1944. godine i ugrožavaju bezbednost međunarodne aeronavigacije, stvarajući potencijalnu opasnost za civilne letove.

    Ukrajinska vojna avijacija, međutim, tvrdi da će raketne probe, 1. i 2. decembra, biti održane „isključivo u vazdušnom prostoru Ukrajine iznad otvorenog mora“ i „strogo u skladu sa normama međunarodnog prava“.

    Analitičari, s druge strane, navode da Kijev ima svoje shvatanje ukrajinskih granica i da se tu javlja glavni problem — Ukrajina i dalje smatra Krim svojom teritorijom. Osim toga, upozoravaju stručnjaci, kijevske vlasti su više puta pokazale da ne poštuju međunarodne standarde bezbednosti. Oni podsećaju na tragediju kada je ukrajinski PVO 2001. godine iznad Crnog mora oborio ruski civilni avion Tu-154, a u toj nesreći je poginulo skoro 80 putnika i članova posade.

    U Kremlju kažu da ruski predsednik Vladimir Putin prati pripreme koje se tiču ukrajinskih raketnih proba u oblasti Krima, a da se time pre svega bave nadležne agencije.

    Zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je nameru Kijeva da sprovede raketne probe u blizini Krima nazvala „direktnom provokacijom“. Kijev računa na eskalaciju konflikta i pokušava da svojim izjavama i planovima isprovocira Moskvu.

    Osim toga, ocenjuje Zaharova, posle pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, najveća želja Kijeva je da sačuva podršku SAD, svog glavnog pokrovitelja.

    Prema njenim rečima, zadatak da se zadrži američko pokroviteljstvo nije lak, jer su se ukrajinske vlasti ponašale neprijateljski prema Trampu.

    U ruskom Savetu federacije i ruskoj Dumi u potpunosti dele mišljenje sa Zaharovom, i smatraju da bi na poteze Kijeve trebalo mirno reagovati.

    „Kijev najavljuje raketne probe iz dva razloga — spoljnopolitičkog i unutarpolitičkog. Što se tiče spoljne politike, ukrajinsko rukovodstvo na taj način šalje poruku Vašingtonu jer želi da Amerika i dalje sponzoriše ovu zemlju i da ne prebacuje svu odgovornost na EU, što je vrlo moguće nakon Trampove pobede. Kad je reč o unutrašnjoj politici, aktuelna vlast drastično gubi biračko telo. Porošenko je bio mnogo poželjniji za birače dok je bio ratni predsednik, a sada se on doživljava samo kao predsednik koji je upropastio ekonomiju. Osim toga, Ukrajina se sprema za vanredne parlamentarne izbore, i nove stranke bi mogle da otmu veliki broj glasova partiji predsednika. Stoga, aktuelna vlast jača antirusku retoriku i antirusko delovanje“, kaže za Sputnjik krimski politikolog, predsednik Regionalnog instituta za političke komunikacije, Ivan Mezuho.

    Krimski analitičar takođe ističe da je jasno da Ukrajina neće ući u rat protiv Rusije.

    „Kijev želi privid vojnih sukoba sa Rusijom. Jasno je da ova zemlja neće da ratuje protiv Rusije. Stoga, trebalo bi da reagujemo na ove najave što je moguće mirnije. Ipak, važno je istaći da Rusija preduzima sve mere kako bi zaštitila svoje građane, koji žive na Krimu. Ali ne očekujem nikakve provokacije Kijeva tim povodom.“

    Rusija je zaista preduzela sve neophodne mere da spreči provokacije. Situaciju drže pod kontrolom nadležne državne službe.

    Šef Krima Sergej Aksjonov rekao je za Sputnjik da odluka Ukrajine da uspostavi opasne zone za letove u rejonu Krima nikako ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.

    „Ministarstvo odbrane i pogranične službe preduzimaju sve neophodne mere i nema nikakve pretnje za bezbednost. Sa moje tačke gledišta, ovo je još jedna glupost ukrajinskih predstavnika vlasti. Očigledno da nemaju šta da rade već samo gledaju kako da Krimu nanesu što više štete. U svakom slučaju, aerodrom u Simferopolju radi normalno i po planu, avioni sleću i odleću bez odlaganja.“

    Ruski zvaničnici i analitičari su primetili da niko od „zapadnih partnera Ukrajine“ nije reagovao, niti je pokušao da spreči Kijev u nameri da izvrši raketne probe u blizini ruskih granica.

    Vojni eksperti ističu da bi ruske Oružane snage imale čime da odgovore na ove provokacije, ali se nadaju da do toga neće doći.

    S druge strane iz Kremlja demantuju da je Rusija ukrajinskom vojnom atešeu predala pismo, u kojem navodno upozorava da će odgovoriti u slučaju da Ukrajina sprovede raketne probe u blizini Krima. 

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov je rekao novinarima  da „prvi put čuje za to pismo i da bi to morao da proveri“.

    Odgovarajući na pitanje da li će Moskva vojno reagovati ako Kijev lansira rakete u vazdušnom prostoru iznad Krima, Peskov je rekao da Moskva „ne želi da ni da zamisli da će Ukrajina učiniti nešto što će stvoriti opasne uslove za međunarodne letove u ruskom vazdušnom prostoru“.

     

    Tagovi:
    krim
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga