03:08 19 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Prazni džepovi

    Još smo roviti za smanjenje poreza i doprinosa

    © Flickr / Dan Moyle
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 25
    Pratite nas

    Srpska ekonomija je još rovita da bismo u drugoj polovini iduće godine mogli da računamo na smanjenje poreza i doprinosa na zarade, smatra profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. U suprotnom, uveren je on, došlo bi do povećanja budžetskog deficita.

    Ideja da se u drugoj polovini iduće godine smanje porezi i doprinosi na zarade i da umesto sadašnjih 65 odsto ne prelaze 50 procenata, koju je ovih dana predočio premijer Aleksandar Vučić, sasvim razumljivo je izazvala veliki interes javnosti. Poslodavce zbog smanjenja njihovih troškova, zaposlene jer bi im više novca ostalo u džepu, a ekonomske analitičare razmišljanjem šta bi to moglo da donese srpskoj ekonomskoj računici.

    Neki su već počeli da razmatraju i načine za krpljenje već viđene rupe u budžetu Srbije, sve do povećanja poreza na dodatu vrednost.

    Profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodrag Savić za Sputnjik pre svega kaže da se Srbija nalazi u sredini liste zemalja po visini poreza i doprinosa, odnosno po ukupnom opterećenju koje plaćaju poslodavci.

    On smatra da smanjenje poreza i doprinosa u ekonomskom smislu uvek ima opravdanja ako bi dovelo do većeg prijavljivanja broja zaposlenih radnika, do punog plaćanja poreza i doprinosa, odnosno do potpune fiskalne discipline i, što je posebno važno, do povećanja obima aktivnosti ukupne privrede. To bi, onda, rezultiralo ne smanjenjem nego rastom prihoda u budžetu Srbije, napominje Savić.

    „Pošto živimo na prostoru koji se zove Srbija potpuno je jasno da bi jedan broj poslodavaca nastavio da se ponaša po starom, odnosno da izbegava plaćanje poreza i doprinosa, jedan broj ljudi bi verovatno povećao aktivnosti jer bi imao niže ukupne troškove proizvodnje, ali ja procenjujem da bi ukupan efekat na srpski budžet bio povećanje fiskalnog deficita. U uslovima kada više od godinu dana imate smanjene plate i penzije, kada nekima vraćate više, nekima manje, kada će popriličan broj penzionera počekati da im se penzije vrate na prethodni nivo, svako smanjivanje poreza i doprinosa nije dobro. Onda se postavlja pitanje iz kojih izvora ćemo pokriti tu novonastalu budžetsku rupu“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

    On napominje da je teško proceniti za koliko bi budžet mogao da bude kraći jer je u igri više parametara.

    Na pitanje koji su to osnovni preduslovi neophodni da bi moglo doći do smanjenja poreza i doprinosa, a da ne dođe do povećanja deficita, Savić kaže da je prva stvar povećanje ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno povećanje ukupne proizvodne aktivnosti — rast industrijske proizvodnje, izvoza, broja zaposlenih.

    Osnovni preduslov jeste da imate rast realnih prihoda, to je prva stvar, objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.

    Drugo je, dodaje on, da je budžet tako prekomponovan da će na njegovoj rashodnoj strani biti eliminisani mnogi bespotrebni troškovi kao na primer preterano veliki broj ljudi u državnoj administraciji, kao i eliminisanje preterano velikih rashoda na servisiranje preduzeća u restrukturiranju. On navodi primer onih koja, „kako stvari sad stoje, nikada neće moći da izdržavaju sama sebe, a godinama ih izdržavamo, poput RTB Bor, hemijskog kompleksa“. Navodi i potrebu racionalizacije rada Elektroprivrede Srbije i Srbijagasa — preduzeća sa nenaplativim potraživanjima koja bi po potencijalu mogla da pune državni budžet mnogo više nego što to čine danas. Zatim, kaže, veoma je važno da se zaoštri poreska disciplina, da se nastavi sa ovakvim radom poreske uprave kao u proteklih godinu-dve, kada je rastao broj ljudi koje su preduzeća prijavljivala.

    „Tih nekoliko stvari treba prethodno uraditi da biste onda verovatno imali dobru osnovu za relativno mali budžetski deficit koji onda zaista stvara prostor da se razmisli o prekomponovanju i eventualnom smanjivanju poreza i doprinosa“, objašnjava Savić.

    On, pritom, napominje da nije moguće smanjivati doprinose za penziono osiguranje, kao što nije siguran ni da se može govoriti i o smanjivanju doprinosa za zdravstveno osiguranje. „To su dva segmenta koja će zbog toga što nam stanovništvo stari, ubuduće tražiti još veća sredstva u budžetu Srbije nego u ovom trenutku“, ističe Savić.

    On zaključuje da je pitanje smanjenja poreza i doprinosa vrlo složeno pitanje kome treba pristupiti veoma oprezno.

    „Kada bi se sve ove kockice složile i kada bi poslodavci razumeli da su na istom putu kao i država i građani, onda bi bilo prostora da se u jednoj razmeni mišljenja, zajedničkoj strategiji, dobro razmisli koje su to stope, šta treba revidirati, gde postoji prostor, a sve sa osnovnom idejom da se inicijalno smanje stope, ali da porast privredne aktivnosti dovede do još većih uplata poreza i doprinosa u budžet Srbije“, ističe Savić.

    Na pitanje da li je sve to izvodljivo u drugoj polovini iduće godine, on kaže da je srpska ekonomija još rovita i da misli da za to nisu stvoreni uslovi.

    Prosto, treba razmišljati o toj stvari, ali ne treba brzopleto odlučivati, kaže on.

    Slično:

    Usvojen budžet za 2016. godinu
    Pokrenut program za rešavanje dugova srpske privrede
    Vujović: MMF podiže procenu rasta BDP sa 1,8 na 2,5 odsto
    Tramp bi da ukine poreze sirotinji i „odere“ Volstrit
    Tagovi:
    porezi i doprinosi na zarade, zaposleni, poslodavci, budžet, Ljubodrag Savić, Aleksandar Vučić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga