15:33 31 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1181
    Pratite nas

    Ne može se sa terorističkom organizacijom pregovarati kao sa hipi pokretom koji nosi transparente. U borbi protiv terorizma najvažnija je dosledna primena bezbednosnih procedura, a nje danas na području Zapadnog Balkana nema dovoljno.

    Terorističke organizacije su internacionalne vojno-političke organizacije, a vojno-političke organizacije moraju biti vojnički poražene, tvrdi za Sputnjik Dževad Galijašević, stručnjak za borbu protiv terorizma, ocenjujući upozorenje američkog predsednika Baraka Obame da SAD neće biti u stanju da zbrišu terorizam korišćenjem vojne moći kao očajnički pokušaj Amerike da ne budu bombardovane njihove terorističke organizacije.

    Više tenkova, ili bolja taktika

    Galijašević naglašava da je ovakav pristup naročito bitan u slučaju Jugoistočne Evrope, Zapadnog Balkana, odnosno zemalja bivše SFRJ.

    S druge strane, Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, kaže za Sputnjik da je aksiom da se terorizam ne može pobediti vojnom silom, jer se, kako kaže, na nešto što nije vojna pretnja ne može odgovoriti vojno.

    U bivšoj Jugoslaviji, podseća Dragišić, u koncepciji opštenarodne odbrane i društvene samozaštite terorizam nije tretiran kao vojna pretnja. Jugoslavija je, dodaje on, u više navrata bila ugrožena terorističkim napadima, pa su onda formirane specijalne antiterorističke snage u okviru tadašnjeg sekretarijata za unutrašnje poslove.

    „Obaveštajno-bezbednosne službe su se osposobljavale za otkrivanje terorističke pretnje, za rad sa terorističkim organizacijama i potencijalnim teroristima, ali niko nije razmišljao o tome da zbog pojave terorističke pretnje treba da kupimo više tenkova ili više aviona, ili da treba da budu bombardovana određena područja“, tvrdi Dragišić.

    Generalno gledano, dodaje on, jugoslovenska doktrina odavno je ustanovila da terorizam nije vojna pretnja i da se on ne može rešavati vojnim sredstvima.

    Avganistan — Bosna — Čečenija

    „Sve ove organizacije koje danas predstavljaju izvore terorističke pretnje su u stvari nastale iz nekoliko vojnih struktura. Pre svega iz takozvane mudžahedinske šure, te specifične vojno-političke strukture, nastale u Avganistanu“, tvrdi Galijašević za Sputnjik i dodaje da su ono što je Avganistan dao Bosni i Hercegovini, u smislu organizacije, Amerikanci zaštitili i medijski, i pravosudno, i krivično.

    „Dakle, ta mreža uspostavljena u Bosni i Hercegovini posle je poslužila kao osnov za izgradnju mreže na Balkanu, pa smo videli posle te mudžahedine kako ratuju u prvom i drugom čečenskom ratu, ali i na Kosmetu 1999“, precizira Galijašević.

    Danas govorimo i o takozvanom vehabijskom pokretu, dodaje Galijašević, odnosno o specifičnoj vojnoj organizaciji koja se organizuje po izolovanim mestima i zasniva na jednom od temeljnih principa islama — preseljenju radi vere. Danas je, tvrdi, takvih naselja u Bosni i Hercegovini 64.

    „Pored ove strukture imamo i takozvanu aktivnu islamsku omladinu, koja je bila povezana sa ’11. Septembrom‘ i njen rad u Bosni i Hercegovini je zabranjen. Međutim, stigli su da formiraju gotovo hiljade nevladinih organizacija i prošire mrežu u Srbiju, na Kosmet, Makedoniju, u Preševsku dolinu“, precizira Galijašević.

    On ističe da su mnogi učitelji iz ove organizacije stigli mnogo dalje, pa ih vidimo da vrše obuke i po Albaniji, Prištini, Makedoniji.

    „Dakle, ne može se sa tom organizacijom pregovarati kao sa hipi pokretom koji nosi transparente i daske. To su dobro naoružani, dobro obučeni, izuzetno fantizovani, ksenofobični ljudi“, kategoričan je Galijašević.

    Spomenik Bilu Klintonu u Prištini
    © AFP 2020 / ARMEND NIMANI

    Nedovoljna bezbednosna procedura

    Vidljiva vojna potreba, prema njegovom mišljenju, u borbi protiv terorizma jeste u Makedoniji, gde terorističke organizacije koriste međuetničke sukobe, okolnosti na terenu i pribavljaju sebi određenu podršku.

    Govoreći o području Zapadnog Balkana, Galijašević naglašava da je u borbi protiv terorizma najvažnija dosledna primena bezbednosnih procedura, a nje, kako kaže, danas nema.

    „To bi značilo da prvo identifikujete radikalne ideologije, pojedince koji su nosioci tih ideologija, da identifikujete i prepoznate organizacione forme i oblike u kojima se te ideologije i ti pojedinci pojavljuju, da im onemogućite da dođu do oružja, do novca, da ih sprečite da se nesmetano propagiraju, da im ustanovite posebne mere nadzora, jer ugrožavaju ustavni poredak zemlje“, posebno podvlači Galijašević.

    „Srbija treba da se ponaša u vezi sa terorističkom pretnjom onako kako se i do sad ponašala. Dakle, pojačanim obaveštajnim aktivnostima, pojačanim radom službe bezbednosti i opremanjem specijalnih antiterorističkih jedinica ukoliko se ukaže potreba za njihovim dejstvom“, tvrdi, s druge strane, Zoran Dragišić.

    Ono što Srbija radi, a i druge balkanske zemlje, prema njegovom mišljenju je upravo ono što treba raditi i što se može raditi u borbi protiv terorizma.

     

    Tagovi:
    Balkan, bezbednost, terorizam
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga