00:25 19 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Skupština Srbije, poslanici

    Kako se lingvistika ušunjala u Skupštinu

    © Tanjug / Tanja Valić
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    1206

    Zašto rasprava o deklaraciji o zaštiti čačanskog akcenta i zabrani pričanja gluposti sa skupštinske govornice predstavljaju ozbiljan korak napred za srpski parlamentarizam?

    Ko to kaže, ko to laže da je rečnik u Skupštini Srbije kočijaški, neprimeren pijaci a kamoli najvišem zakonodavnom telu? Zahvaljujući verbalnom duelu premijera Vučića i lidera Dveri Boška Obradovića, Skupština Srbije je, bar nakratko, postala poprište ozbiljnih lingvističkih rasprava.

    Nakon što je u „replici“ Obradoviću premijer oponašao njegov čačanski akcenat, lider Dveri je u najvišem zakonodavnom telu objasnio poslanicima šta su dubleti i da je i čačanski izgovor reči „bežite“ gramatički ispravan.

    U polemiku su se kasnije uključili i pojedini opozicioni poslanici koji su debatovali na temu bogatstva akcenata i kolorita srpskog jezika i tako, bar nakratko, skupštinski diskurs pijace uveli u akademske vode.

    Deklaracija o pričanju gluposti

    Akademska rasprava iz Skupštine Srbije ubrzo se preselila i u Skupštinu grada Čačka, gde je šef odborničke grupe Dveri Aleksandar Tanasković predložio da gradska skupština donese „Deklaraciju o zaštiti čačanskog akcenta“, ocenjujući da je premijer Vučić na sednici Skupštine Srbije uvredio Čačane imitirajući čačanski akcenat.

    „Dveri traže da se zaštiti čačanski akcenat, jer mi ne želimo da nas bilo ko vređa zbog načina na koji pričamo. Smatram da bi u sastavljanju deklaracije trebalo da učestvuju predstavnici i vlasti i opozicije, jer to nije stranački čin, i predložio bih da lingvisti daju stručno tumačenje te deklaracije“, rekao je Tanasković.

    Na istoj sednici predložena i deklaracija „protiv pričanja gluposti sa skupštinske govornice“. Nijedna deklaracija nije usvojena.

    Šef opozicione odborničke grupe Nova Srbija Vladica Gavrilović objasnio je na sednici da je ta odbornička grupa bila uzdržana jer se premijer, ako je i uvredio Čačane imitirajući njihov akcenat, izvinio zbog toga.

    Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković
    © Tanjug / SAVA RADOVANOVIC

    Šumadijski rokenrol

    Gavrilović je rekao da je za sve Čačane mnogo veća uvreda izlaganje lidera LDP Čedomira Jovanovića koji je negativno komentarisao dvojicu Čačana — lidere NS i Dveri, Velimira Ilića i Boška Obradovića, i zahtevao da se o tome raspravlja na sednici lokalne skupštine, što takođe nije prihvaćeno.

    Šef odborničke grupe vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Maksimović predložio je da se usvoji „Deklaracija kojom se zabranjuje pričanje gluposti sa skupštinske govornice“.

    Skupština Grada se o njegovom predlogu nije izjašnjavala jer je Maksimović povukao predlog zbog opaske predsednika Skupštine Igora Trifunovića (SNS) da je predlog „nekorektan, jer je teško odrediti ko priča gluposti sa govornice“.

    Nažalost, čačanska skupština nije razmatrala nijednu od ovih lingvističkih rezolucija.

    Odumiranje jezika

    Iako cela ova lingvistička priča izgleda kao još jedno besmisleno prepucavanje pred javnošću ne bi li se stekao još koji jeftin politički poen, sama činjenica da se razgovara o jeziku predstavlja ozbiljan civilizacijski iskorak.

    U zemlji u kojoj, prema Popisu stanovništva iz 2012. godine, ima 165.000 nepismenih a 677.000 ih nije završilo ni osnovnu školu, svaka rasprava o jeziku može se smatrati misionarskim radom. Na tragu Svetog Klimenta Ohridskog.

    Ko je gledao skupštinske prenose, a da je iole pismen i ima blagu predstavu o kulturi govora, bio je zgrožen „govorničkim vrlinama“ narodnih poslanika, i to ne jednom.

    Premijer Koštunica kolegi Mirku Marjanoviću

    Svojevremeno je opozicioni poslanik Vojislav Koštunica prigovorio tadašnjem srpskom premijeru Mirku Marjanoviću da ne samo da ne zna da drži govore, nego ne može ni da ih pročita. Posle dolaska Koštunice na vlast, očekivalo se da će većina narodnih poslanika biti pristojni govornici. Međutim, stvarnost nas je demantovala.

    Komesar EU za proširenje i politiku susedstva Johanes Han
    © Tanjug / NEMANJA JOVANOVIC

    Rasprava o akcentima, dubletima, lingvistici i gramatici srpskog jezika, ma koliko iza nje stajali jeftini dnevnopolitički motivi, ozbiljan je civilizacijski iskorak. U zemlji u kojoj sve nepismeniji završavaju fakultete i stiču doktorate svaka rasprava o jeziku je dobrodošla. Bez obzira na motive učesnika u polemici.

    Negovanju jezika kao osnovnog obeležja identiteta nacije koja izumire (od popisa do popisa, Srbija izgubi jedan Niš) mora se posvetiti veća pažnja ne samo u školama već i u svim državnim institucijama.

    Zato je i jedna prizemna, dnevnopolitička polemika više nego dobrodošla, jer prijatnije je slušati skupštinsku raspravu o srpskom jeziku, nego na temu ko je veći lopov a ko izdajnik.

     

    Tagovi:
    akcentovanje, Boško Obradović, Skupština, Vučić, rasprava
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga