03:06 19 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    252
    Pratite nas

    Iako se vode brojne polemike o našem zdravstvenom sistemu, sve je više stranaca koji dolaze u Srbiju kako bi za daleko manje para popravili zube ili pak rešili pitanje viška kilograma. Dakle, zdravstveni turizam u Srbiji je sve aktuelniji, iako postoje brojne prepreke. Šta to koči Srbiju da postane Meka zdravstvenog turizma?

    Jedan od najvećih problema u promociji Srbije kao destinacije za zdravstveni turizam je nedostatak organizacije, samim tim ne postoje ni dolasci organizovanih grupa pacijenata koji bi se lečili u Srbiji, objašnjava za Sputnjik Ljubiša Živadinović, osnivač portala za promociju zdravstvenog turizma u Srbiji „Afeja“.

    Upravo iz toga razloga ne postoji ni precizan pokazatelj onih koji dolaze radi lečenja, budući da su u pitanju pojedinci koji u Srbiju dođu zbog raznoraznih sajmova, kongresa i drugih službenih poseta, te iskoriste priliku da ujedno dobiju zdravstvenu uslugu. Međutim, svakako najveći broj ljudi iz inostranstva koji se leče u Srbiji čine upravo naši građani iz dijaspore, tvrdi on.

    Ipak, treba naglasiti da se po pitanju kvaliteta usluga i opreme Srbija nalazi na samom vrhu, ističe Živadinović, dok su cene za te usluge i više nego konkurentne, a u pojedinim slučajevima čak povoljnije i od Tajlanda i Filipina, koji važe za najjeftinije zemlje po pitanju zdravstva u svetu.

    „Generalno gledano, Srbija je jeftinija po svim stavkama, a najveće razlike su u stomatologiji, plastičnoj rekonstruktivnoj hirurgiji, hemodijalizi i laboratorijskoj dijagnostici. A pored toga što je najjeftinija, Srbija po kvalitetu usluga odskače čak i od pojedinih zemljama Zapada, budući da naši instituti imaju ugovore sa stranim institutima koji vrše ispitivanja i šalju rezultate nazad“, priča Živadinović.

    Inače, dodaje on, Srbija u svojoj ponudi ima oko 50.000 zdravstvenih usluga iz svih oblasti, po svim specijalnostima, kako iz medicine, tako i stomatologije i farmacije i laboratorijske dijagnostike, što čini izuzetno širok spektar usluga.

    Najveći problem — pravni aspekt

    Najveću kočnicu kako bi se u Srbiju dovodile organizovane grupe pacijenata predstavlja pravni aspekt, jer u slučaju da se pojedincu koji se lečio u našoj zemlji dogodi komplikacija po povratku u matičnu zemlju, postavlja se pitanje ko će da plati nastavak lečenja i kako to pravno regulisati.

    Da li će se pacijent odlučiti da se vrati u Srbiju i ko će potom snositi troškove puta? Ako ne to, onda ko će snositi troškove nastavka lečenja u tim zemljama odakle dolazi pacijent? 

    Odgovori na ta pitanja leže u izmenama zakonske regulative, pogotovu kada je reč o Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i pravilnika koji ga prati, objašnjava Živadinović. Pored toga, potrebno je modernizovati i Zakon o osiguranju, gde bi se pored osiguravanja lekara od profesionalne greške, osiguravali i pacijenti od krađa i povreda tokom njihovog boravka u Srbiji.

    To bi, dodaje on, svakako uticalo na to da se strani pacijenti u Srbiji osećaju sigurnije, s obzirom da dolaze na nepoznat teren.

    Trenutno se to rešava putem popunjavanja formulara i potpisivanja takozvanog informisanog pristanka pacijenta, što predstavlja njegovu svojevrsnu saglasnost da je upoznat sa uslugom koja mu se pruža i šta ona sa sobom nosi.

    „Mi zaključujemo ugovore pojedinačno sa pacijentima ili sa stranim osiguravajućim kućama u slučaju da ih oni šalju. Zatim kad pacijent dođe, dobija formulare da potpiše, između ostalog potpisuje se takozvani informisani pristanak pacijenta, odnosno saglasnost na onu uslugu koja mu se pruža. Pacijentu se potom radi anamneza, saopštava mu se plan lečenja, objašnjavaju potencijalni rizici, a zatim utvrđuje kome će se pacijent javiti u slučaju da nakon intervencije dođe do komplikacije“, objašnjava Živković.

    Dakle, nije tako lako baviti se zdravstvenim turizmom, jer nadoknade šteta mogu iznositi i po nekoliko stotina hiljada evra, a kada bi nastao takav problem, medicinska greška mogla bi finansijski da devastira jednu bolnicu.

    Država kao ispomoć 

    Država još uvek nije mnogo učinila po pitanju podsticaja, koji bi veoma dobro došli u vidu promotivnih aktivnosti i nastupa na sajmovima po celom svetu, žali se sagovornik Sputnjika. On tvrdi da su postojali određeni pozivi za dobijanje sredstava za promotivne aktivnosti, ali da su uslovi bili veoma restriktivni, samim tim manja udruženja nisu mogli da ispune takva očekivanja.

    Kada je reč o takozvanom dentalnom turizmu, iz Stomatološke komore Srbije kažu da se trenutno formira radna grupa koja će raditi na tome da se reguliše pitanje takve vrste turizma u Srbiji po uzoru na druge zemlje sveta. Reč je o uvođenju reda u zdravstvu, putem poštovanja propisa reklamiranja, registracije ordinacija, posedovanja licenca i drugih kriterijuma.

    Pored toga, i državne zdravstvene ustanove bi trebalo da se organizuju kako bi uvrstile svoju ponudu u zvaničnu ponudu Srbije, budući da u njima radi izuzetno veliki broj kvalifikovanih doktora i specijalista.

    Tagovi:
    promocija, stranci, zdravstvo, turizam, Ljubiša Živadinović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga