01:52 26 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 510
    Pratite nas

    Srpsko-jermenske veze datiraju još iz 13. veka. Od tada naše narode povezuje slična istorijska sudbina.

    Svakog 13. decembra, nevelika Jermenska zajednica u Srbiji organizuje dan sećanja na poginule jugoslovenske pilote čiji se avion srušio prevozeći humanitarnu pomoć za Jermeniju postradalu od razornog zemljotresa.

    Tog decembra 1988, kada se dogodio zemljotres apokaliptičnih razmera, koji je, kako kaže naš sagovornik Samvel Ajvazjan, predsednik Jermenske zajednice u Srbiji, sravnio sa zemljom pola njegove otadžbine, brojni Jugosloveni prvi put su čuli za zemlju koja je u to vreme bila deo SSSR-a.

    Vojska Jermenije
    © AFP 2019 / KAREN MINASYAN

    „Nedelju dana pošto je zemljotres sravnio sa zemljom pola Jermenije, tadašnja Jugoslavija je poslala humanitarnu pomoć avionom, koji se 13. decembra srušio nadomak aerodroma. Da nekome pošalješ pomoć i da pogineš, to se računa kao herojski postupak. Iako je prošlo 28 godina, mi na sve moguće načine, ne samo u Srbiji, već i u celoj dijaspori i u Jermeniji, svake godine obeležavamo taj dan, dajemo pomen poginulim pilotima“, kaže Ajvazjan.

    Tako je bilo i ovog 13. decembra. Godišnjica pogibije jugoslovenskih pilota ne obeležava se samo u Srbiji, već, kako kaže Ajvazjan, i u drugim delovima jermenske dijaspore, kao i u Jermeniji samoj.

    Jermenija je jedna od najstarijih država na svetu. Prva je koja je, još u 4. veku, prihvatila hrišćanstvo kao zvaničnu religiju. Jermeni su tokom istorije igrali značajnu ulogu na Bliskom istoku, najviše u Otomanskoj imperiji. Bili su poznati trgovci, fabrikanti, lekari, učenjaci… Sve do 1915, kada su turski vojnici nad jermenskim stanovništvom izvršili strašan genocid. Taj događaj, u jermenskoj istoriji poznat kao Medz jegern (Veliki zločin), obeležava se svakog 24. aprila.

    Centar današnje jermenske države izmešten je sa teritorije koja je vekovima smatrana jezgrom, sa jezera Van, koje se nalazi u današnjoj Turskoj, na teritoriju koja je bila deo ruskog carstva sa Jerevanom kao glavnim gradom.

    Jermeni su poznati i po tome što imaju brojnu dijasporu. Najveći broj Jermena živi u Rusiji, SAD i Francuskoj, a jermenske zajednice na Bliskom istoku, u Iranu, Libanu i Siriji takođe su veoma brojne. U Srbiji živi oko 700 Jermena, priča Samvel Ajvazjan, predsednik Jermenske zajednice u Srbiji.

    „Jermenija i Srbija imaju tradicionalne prijateljske veze koje je u 13. veku uspostavio Sveti Sava, na čiji su poziv jermenski graditelji dolazili u Srbiju i gradili srpske srednjovekovne manastire“, počinje Ajvazjan priču o srpsko-jermenskim vezama.

    Za vreme Kosovske bitke, sa turskom vojskom, kao plaćenici, dolaze i Jermeni, nastavlja Ajvazjan.

    „Kada su došli do Srbije i videli da treba da se bore protiv hrišćana, pobunili su se i prešli na srpsku stranu. Kada je bitka navodno bila izgubljena, jer tako se piše u istoriji, jermenski vojnici koji su ostali, na vrhu planine kod Soko Banje izgradili su manastir. Taj manastir postoji i danas i zove se Jermenčić“, objašnjava Ajvazjan.

    Jermeni su nekada bili vrlo uticajni na našim prostorima i veoma su zaslužni za razvoj srpske kulture. Na primer, Njegošev „Gorski vijenac“ i „Srpski rječnik“ Vuka Karadžića prvi put su štampani u jermenskoj štampariji u Beču.

    Danas je Jermena u Srbiji malo i žive u Beogradu, Pančevu, Valjevu, Vrnjačkoj Banji i Nišu. Nekada je postojala i jermenska zajednica u Novom Sadu. Jermeni su se na prostore današnje Srbije doseljavali u tri talasa, objašnjava Ajvazjan.

    „Prvi talas je došao pre genocida od 1915, drugi talas je došao za vreme genocida i treći talas je došao posle raspada SSSR-a. Danas se može računati da u Srbiji ima oko 700 Jermena. U Jugoslaviji pre Drugog svetskog rata bilo je mnogo više Jermena nego danas. Postojala je i Jermenska zajednica. Oni su imali Dom u Beogradu, školu… U Novom Sadu, u najstrožem centru grada bila je jermenska crkva koja je sagrađena 1748. Nažalost, 1063, kada je trebalo da se širi glavna ulica, crkva se našla na ’pogrešnom mestu‘ i bila je srušena“, priča Ajvazjan o jermenskim tragovima u Srbiji.

    Zahvalan je, kaže, novosadskoj gradskoj upravi i muzeju koji su nekoliko puta pravili izložbe o novosadskoj jermenskoj zajednici i što čuvaju materijalne tragove i sećanje na novosadske Jermene.

    U Jermeniji Srbiju poimaju kao prijateljsku zemlju, kaže Ajvazjan. To prijateljstvo potvrđeno je 24. aprila ove godine. Na dan kada svi Jermeni u svetu obeležavaju Veliki zločin, srpski predsednik Tomislav Nikolić bio je jedan od nekoliko svetskih državnika koji su prisustvovali obeležavanju tog tužnog datuma.

    „Bez obzira na ekonomske odnose, Jermeni Srbe smatraju dobrim duhovnim prijateljima sa kojima mogu zauvek da sarađuju“, navodi Ajvazjan.

    Najpoznatiji srpski umetnik u Jermeniji je, kaže on, Emir Kusturica.

    „Za nas je on uvek bio pojam. Njegovi filmovi su hitovi. Na premijerama njegovih filmova ne može se doći do karte. Koliko se trudimo da u Srbiji prikažemo Jermene, toliko se trudimo da u Jermeniji prikažemo Srbe. S obzirom na to da ima više međusobnih državničkih poseta, mnogo se čuje o Srbiji u Jermeniji“, kaže Ajvazjan.

    Odnos Jermena prema Srbiji on objašnjava time da su svi ostali narodi bivše SFRJ u Jermeniji nepoznati. Jermeni znaju jedino za Srbiju i bivšu Jugoslaviju, kaže kroz smeh Ajvazjan.

    „Posle raspada Jugoslavije, kod Jermena je ostala samo Srbija. I da biste nekom Jermenu koji nema veze sa ovim delom Evrope, koji ne razume šta se ovde dešava, objasnili da je neko Makedonac ili Crnogorac, morate da mu pomenete Srbiju“, kaže Ajvazjan.

    Jermeniju u Srbiji Jermenska zajednica promoviše kroz kulturu, kaže Ajvazjan. Svake godine u Zemunu obeležavaju 24. april, a svake godine trude se da Srbiju poseti i neki slikar ili pisac iz Jermenije. Pesnikinja Ljubica Miletić dva puta je posetila Jermeniju i prevela je dve zbirke savremene jermenske poezije.

    Sa druge strane, kroz vekove, uticaj Jermena na srpsku kulturu, nauku i umetnost bio je veliki. Među Jermenima koji su obogatili srpsku kulturu bili su veliki dobrotvor Sava Đorđević (Saak Gevorkjan), akademik Jakov Hlitčijev, vojni lekar Vramšapuh Ataljanc, pradeda čuvene srpske balerine Ašhen Ataljanc.

    Veoma poznati srpskoj muzičkoj javnosti bili su kompozitori Petar Oksjan i Vatreks Baronijan, autor muzike za stihove pesme Dositeja Obradovića „Vostani Serbije“. Nekadašnji direktor beogradske opservatorije bio je astronom Vahe Oskanjan, a ekonomsku nauku u Srbiji obogatio je Tiran Sukijasović (Sukiasjan). Sestre Sukijasović, Ružica, Krunislava i Margita bile su poznate partizanke.

    Slikar Miodrag Vartebedijan Varta obogatio je likovni život Srbije, a njegovim stopama krenula je i njegova ćerka Anamarija Vartebedijan.

    Srpski kulturni život obogatili su i Sogomon Tehlirjan, Aršalujs Astvacatrjan, Vahan Minahorjan, Vahan Totomjanc i Slobodan Gligorijević. Jermensko-srpske kulturne veze učvršćuje i lingvista i književnik Babken Simonjan, prevodilac „Gorskog vijenca“ na jermenski jezik.

    Simonjan je 2003. otvorio tečaj srpskog jezika na lingvističkom univerzitetu „Brjusov“ u Jerevanu. On je 2005. i 2006. predavao srpski jezik i književnost na Ruskom filološkom fakultetu Jerevanskog državnog univerziteta.

    Slično:

    Jermenija se priprema da prizna Nagorno-Karabah
    Jermenija i Azerbejdžan na ivici rata zbog sarme
    Azerbejdžan: Ako Jermenija prizna NKR, pregovorima će biti kraj
    Jermenija i Azerbejdžan potvrdili prekid vatre u Nagorno-Karabahu
    Tagovi:
    veze, kultura, Jermenija, Jermeni, odnosi, Srbija, Jermenska zajednica u Srbiji, Samvel Ajvazjan, Sveti Sava, Emir Kusturica, Jermenija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga