10:36 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Albanci

    Zapadni trojanski konj za Balkan

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Brankica Ristić
    10268

    Da li su Albanci postali tako moćni da bez njih ne može da se reši nijedno političko pitanje u ovom regionu?

    Makedonija, Crna Gora, Srbija, delom i sama Grčka… Čini se da „političku“ sudbinu, da je tako nazovemo, u poslednjih deceniju i nešto u svim ovim državama diktiraju — albanske stranke. U Makedoniji se čeka da najveća albanska stranka DUI odluči da li će vladu voditi Nikola Gruevski ili Zoran Zaev.

    Albanksa zastava na izlogu u Prištini
    © Sputnik / Ilья Pitalev

    Srbiji se kao (ne)uslov za EU postavlja „normalizacija“ odnosa sa sopstvenom južnom pokrajinom. Albanci sa juga Srbije traže „podršku Kosova u prevazilaženju prepreka sa kojima se suočavaju zbog politike koja je u suprotnosti sa politikom iz Beograda“. U Crnoj Gori već je odavno jasno da vlast ne bi opstala da nije podrške albanskih stranka. Na severozapadu Grčke žive Albanci koji se nazivaju Čemri, a tako i zovu oblast u kojoj žive — Čamerija — na šta Grci ne gledaju blagonaklono jer se ovaj naziv vezuje za albanski iredentizam, to jest za nacionalističke pokrete i ideologije koji se zalažu za menjanje državnih granica kako bi etničke manjine koje žive na pojedinom području došle pod vlast države gde čine većinu.

    Dakle, Albanija i Albanci koji su godinama sinonim za siromaštvo odjednom su se našli u ulozi nezaobilaznog političkog faktora u ovom regionu na Balkanu. Pitanje je — kako?

    Politikolog Dragomir Anđelković odgovarajući na postavljeno pitanje citirao je jednog NATO generala: „Moć nacije i države kratkoročno zavisi od vojne sile, ekonomije, a dugoročno od demografije“.

    „Albanci su narod koji je u proteklih pola veka imao najveći demografski bum u Evropi, a plodove tog buma sada skupljaju. Postali su u mnogim zemljama relevantan faktor, a i neke velike sile, pre svega Amerika, u jedom trenutku su ih prepoznale kao — upotrebljive. Narod su koji ima veliki rast, koji je relativno civilizacijski na niskom nivou i čija politička elita može da se kupi i na neki način usmeri u željenom geopolitičkom pravcu“, kaže Anđelković.

    Statistika pokazuje da osim u matici Albaniji, gde živi oko 2.300.000 Albanca, popriličan broj njih živi na Kosovu i Metohiji (oko 1.588.257), severozapadu Makedonije (509.083), jugu Srbije (oko 50.000) i jugozapadu Crne Gore (30.439). Ne treba zanemariti ni albanske zajednice u mnogim drugim zemljama, uključujući Tursku, Grčku, Italiju, Švajcarsku i Nemačku, koje čine oko 22 odsto albanskog tela. Ovome treba dodati i jaku dijasporu u Americi, 182.423 osobe, a u taj broj ulaze samo oni koji su se izjasnili kao etnički Albanci. Procena je da je on mnogo veći.

    Anđelković kaže da Albanci koriste stečene pozicije koje sada masovno eksploatišu u mnogim državama. On, međutim, navodi da u poslednje vreme demografski faktor i kod njih počinje da jenjava, a da je pozicija trojanskog konja, koju je Zapad namenio Albancima na Balkanu, polako ali sigurno uzdrmana.

    „Ta pozicija, koju su stekli na osnovu burnog i brzog rasta i plemenske strukture, polako nestaje, a i sami oni polako postaju u duhu modernizacije dekadentni. Tako da verujem da će ih oni koji su ih u jednom momentu uzeli kao pulene —otpisati. Posebno posle pobede Trampa u Americi i u narednoj fazi kada se očekuje resetovanje rusko-američkih odnosa, što će se projektovati i na naš region. Tako da oni u ovom trenutku jesu nezaobilazan faktor, ali mislim da neće još dugo biti“, kaže Anđelković.

    Aktivna uloga albanskog faktora na Balkanskom poluostrvu vezana je uglavnom za ideju formiranja „Velike Albanije“ — države koja bi ujedinila sve teritorije sa albanskim stanovništvom. Prema rezultatima ankete agencije „Galup Balkan monitor“ iz 2014, najmanje 75 odsto anketiranih na Kosovu i 70 odsto u Albaniji izjavilo je da podržava ideju o „Velikoj Albaniji“.

    S druge strane, međunarodne institucije i uticajne države ovu pretnju ignorišu i delovanja albanskih separatista pokušavaju da predstave kao pobunu Albanaca zbog kršenja njihovih ljudskih prava. Doduše albanska politička elita više voli da se umesto kovanice „Velika Albanija“ i „panalbanizam“, koristi termin „albansko nacionalno pitanje“ koji se objašnjava kao „pokret za oslobođenje albanskih zemalja od strane okupacije i njihovo udruživanje u posebnu albansku državu“.

    Dušan Radaković iz Centra za zastupanja demokratije sa severa Kosova kaže da su Albanci napravili kompaktnost pri čemu ima različitih stranaka i mišljenja, ali su, kad je u pitanju nacionalni interesi, jedinstveni.

    „Mislim da su pragmatični i da veliku pomoć imaju od dijaspore u Zapadnoj Evropi koja im pomaže u realizaciji svega toga“, kaže Radaković.

    Na kartama „Velike Albanije“, koje su vrlo rasprostranjene u svim delovima Balkana gde žive Albanci, Albanija je predstavljena kao teritorijalna državna tvorevina sa „prestonicom“ u sadašnjem makedonskom glavnom gradu Skoplju, i označena je kao „etnička Albanija“. U njoj su sadašnja Albanija, Kosovo, južnosrpske opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac u kojima živi mešovito srpsko-albansko stanovništvo, veliki deo Makedonije, Crna Gora zajedno sa Podgoricom i grčka oblast Epir, to jest, po albanskom — Čamerija.

    Slično:

    Kosovo i Albanija kao rasadnici „novog fronta“ DAEŠ-a
    Rade li Albanija i EU Srbiji iza leđa?
    Rama: „Velika Albanija“ i „Velika Srbija“ prošlost
    „Velika Albanija“ pod kapom Evropske unije
    EP: Velika Evropa, a ne Velika Albanija
    Tagovi:
    region, Albanci, Balkan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga