12:14 02 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 182
    Pratite nas

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu zalaže se za nastavak mirovnog procesa, a sa druge strane podržava izgradnju naselja na okupiranoj teritoriji. Obama je na rečima vodio popustljivu politiku prema Palestincima, dok je na delu stajao uz Izrael. Od Trampa se očekuje da postupa obrnuto.

    Izgradnja naselja i status izbeglih posle 1949, najteže su prepreke u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu. Savet bezbednosti UN je u petak, prvi put posle 1979. godine, usvojio rezoluciju kojom se Izrael osuđuje. Donedavno je tako nešto bilo nezamislivo jer je Amerika redovno stavljala veto na takve predloge.

    Međutim, američka ambasadorka u UN Samanta Pauer bila je uzdržana, a ostalih 14 članica glasalo je za usvajanje rezolucije. Neuobičajeno, usvajanje rezolucije propraćeno je aplauzom.

    Možda prvi put u istoriji, izraelsko lobiranje da se rezolucija odbaci nije uspelo. Prvobitni predlagač rezolucije bio je Egipat, a da bude odbačena intervenisao je lično novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp. I on i Netanjahu razgovarali su sa egipatskim predsednikom Abdelom Fatahom el Sisijem. Posle onoga što je egipatski predstavnik u UN nazvao „intenzivnim pritiskom“, Egipat je odustao od predloga, međutim četiri zemlje nestalne članice SB — Novi Zeland, Senegal, Malezija i Venecuela — stavile su predlog rezolucije na glasanje.

    Izraelski ambasador u UN Dani Danon prvi je osudio rezoluciju.

    „Da li biste zabranili Francuskoj da gradi u Parizu“, rezignirano je komentarisao Danon.

    I premijer Netanjahu je odmah po usvajanju rezolucije osudio mere SB.

    „Izrael odbacuje sramnu antiizraelsku rezoluciju u UN. U vreme kada SB ne čini ništa da zaustavi pokolj pola miliona ljudi u Siriji, diže se protiv jedine istinske demokratije na Bliskom istoku, Izraela i naziva Zapadnu obalu okupiranom teritorijom“, rekao je Netanjahu.

    Ubrzo su mu se pridružili Svetski jevrejski kongres i uticajni Američki jevrejski komitet, nazivajući rezoluciju jednostranom merom koja neće pomoći mirovnom procesu. Uznemirujuće je i žalosno da najveći saveznik Izraela, SAD, ne stave veto na kontraproduktivan tekst rezolucije, izjavio je Ronald Lauder, predsednik Svetskog jevrejskog kongresa.

    Bilbord sa zastavama Amerike i Izraela
    © REUTERS / /Ammar Awad
    Bilbord sa zastavama Amerike i Izraela

    Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp ljutito je, putem Tvitera, prokomentarisao odluku odlazeće Obamine administracije da ne stavi veto na rezoluciju.

    „Što se tiče UN, stvari će biti drugačije od 20. januara“, napisao je Tramp.

    ​Osam godina Obaminog mandata bilo je obeleženo, kako se u Izraelu smatralo, popustljivom politikom prema Palestincima, mada se popustljivost ogledala samo na rečima, kaže Slobodan Janković iz beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

    Obama je sa Izraelom potpisao novi, desetogodišnji ugovor o vojnoj pomoći, po kome je Izrael najveći primalac novčane i materijalne američke vojne pomoći, podseća on. Uzdržanost pri glasanju o rezoluciji je poslednji verbalni potez Obamine administracije, smatra Janković.

    „Ovo nije prva rezolucija koja osuđuje Izrael. SAD su stavljale veto na rezolucije koje su zahtevale određene akcije, koje su stvarno mogle da direktno pogode Izrael. Jeste neobično da Amerika nije stavila veto, ali ako pogledamo koje države na Zapadu pružaju podršku Palestini, to su države u kojima očekujemo krupne političke promene“, objašnjava Janković.

    U SAD za predsednika dolazi Donald Tramp, pred Francuskom su predsednički izbori na kojima se očekuje okršaj na desnici, a Velika Britanija nalazi se pred izlaskom iz EU, kaže Janković. Veliko je pitanje kako će izgledati Zapad iduće godine i kako će izgledati njegov odnos prema Izraelu.

    Palestinac ispred vojske Izraela
    © AP Photo / Nasser Shiyoukhi
    Palestinac ispred vojske Izraela

    Imajući u vidu Trampove izjave, neobično izgleda njegov stav prema rezoluciji. Prema Jankovićevim rečima, Tramp će, za razliku od Obame, više podržavati Izrael na rečima, a manje na terenu, kaže Janković.

    „Imamo velike promene na Zapadu i u globalnom svetskom poretku. Izrael će biti manje motivisan da sarađuje sa arapskim svetom. Još uvek imamo nedefinisane pozicije na Bliskom istoku, menjaju se sile koje tamo deluju, njihov uticaj i interes. Za očekivati je da naredne dve-tri godine Izrael koristi priliku i da nastavi sa izgradnjom naselja, da pokuša da uzme što veći deo onoga što je zauzeo 1967. i integriše u jevrejsku državu“, zaključuje Janković.

    Izgradnja naselja kamen je spoticanja u izraelsko-palestinskim odnosima još od tridesetih godina prošlog veka. Velika Britanija, koja je tada upravljala Palestinom, bila je prinuđena, pod pritiskom arapskog političkog vođstva, da zabrani useljavanje Jevreja u Palestinu, baš u trenutku kada je Hitler počeo njihov progon u Nemačkoj i kada je u Evropi raslo antisemitsko raspoloženje.

    Izgradnja naselja, koja je menjala etničku sliku tadašnje Palestine, nastavljena je posle Drugog svetskog rata, a intenzivirana posle sticanja nezavisnosti Izraela u ratu iz 1948. U dve godine, 1948. i 1949, teritoriju sadašnjeg Izraela (bez Zapadne obale, istočnog Jerusalima i pojasa Gaze) bilo je primorano da napusti oko 700.000 Arapa. Ovaj događaj u palestinskoj istoriji naziva se Katastrofa ili Nakba.

    Izrael, Palestina
    © AFP 2020 / Aref Karimi

    Kada je, u ratu 1967, Izrael okupirao Zapadnu obalu, istočni Jerusalim i Sinajsko poluostrvo, izgradnja naselja za jevrejske koloniste otpočela je i na tim teritorijama. Naselja su građena tako da kolonisti nemaju nikakvog dodira sa starosedelačkim, arapskim stanovništvom.

    Do naselja se stizalo posebnim putevima, kojima Palestinci ne smeju da se kreću, snabdevanje se vrši iz Izraela, a teško naoružana vojska i policija štite naseljenike. Naseljenici uglavnom pripadaju konzervativnim verskim jevrejskim pokretima, koji čine izbornu bazu Netanjahuove konzervativne koalicije, kojoj osim njegovog Likuda pripada i nekoliko ultrakonzervativnih stranaka.

    Jevreji ga zovu zid razdvajanja, a Palestinci zid aparthejda
    © Wikipedia / AbuDisWall
    Jevreji ga zovu zid razdvajanja, a Palestinci zid aparthejda

    Već godinama Netanjahu igra dvostruku igru. Na domaćem terenu, u nadmetanju sa rivalima sa ekstremne desnice, podržava izgradnju naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, dok na internacionalnom podržava projekat dve države (Izraela i Palestine).

    Sada, kada je „ranjen“ rezolucijom Saveta bezbednosti UN kojom se Izrael osuđuje za izgradnju naselja na Zapadnoj obali (Savet bezbednosti je u rezoluciji naselja nazvao nelegalnim), izgleda da će morati da se opredeli — ili će podržati napredak u mirovnom procesu, ili će zauzeti još oštriji stav prema Palestini.

    Slično:

    Papa: Palestinci i Izraelci, klonite se mržnje i osvete
    Izrael suzavcem, Palestinci kamenjem (video, foto)
    Putin: Palestinci imaju pravo na državu
    Tagovi:
    izgradnja naselja, izraelsko-palestinski sukob, Savet bezbednosti, Izrael, rezolucija, rezolucija Saveta bezbednosti UN, Savet bezbednosti UN, UN, Dani Danon, Benijamin Netanijahu, Samanta Pauer, Donald Tramp, Slobodan Janković, Bliski istok, Palestina, Izrael, Sirija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga