22:08 17 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Bavljenje finansijama

    Da li je prošlo vreme Gogoljevog revizora

    © Fotolia / patpitchaya
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    102
    Pratite nas

    Ne verujte kada revizoru kažu: „Drago nam je što ste došli“, duhovito je primetio prvi čovek Državne revizorske institucije Radoslav Sretenović, koji u intervjuu za Sputnjik kaže da su u upravljanju javnim finansijama, u protekloj deceniji rada DRI, načinjeni pozitivni pomaci, bez pritisaka na rad te institucije. Došlo je, kaže, do promene svesti.

    Sledeće godine navršava se decenija od kako je sa radom počela Državna revizorska institucija (DRI), najviši državni organ zadužen za brigu o trošenju javnih sredstava. Koliko se za to vreme promenila sama revizorska institucija, a koliko odnos prema njoj onih koji podležu reviziji?

    Predsednik DRI Radoslav Sretenović
    © Foto : DRI
    Predsednik DRI Radoslav Sretenović

    — Tokom 2017. godine obeležićemo lep jubilej — deset godina rada, kada ćemo sumirati rezultate. Već sada mogu da kažem da smo postali jedna od ključnih institucija u upravljanju javnim finansijama. Sa pravom mogu da istaknem da smo obavili veliki, gotovo pionirski posao. Valjalo je savladati sve institucionalne, kadrovske, finansijske, pa čak i prostorne probleme. Formirati tim koji će biti sposoban da se uhvati u koštac sa revizijom javnih finansija.

    Punog srca mogu da kažem da je Državna revizorska institucija izrasla u instituciju koja bdi nad svakim dinarom poreskih obveznika. I posle deset godina, svakom od oko 12.000 korisnika javnih sredstava u Srbiji to je postalo jasno. Jer svako ko troši javni dinar, jednoga dana doći će na red za reviziju i moraće da pokaže kako je gazdovao javnim sredstvima. Naš prevashodni cilj je da ustanovimo da li se novac poreskih obveznika troši u skladu sa propisima i običajima dobrog domaćina i da društvu, državi, Vladi ukažemo na loša sistemska rešenja zbog kojih dolazi do uočenih nepravilnosti.

    To smatram našim najvećim uspehom za prethodnu deceniju. Došlo je do promene svesti onih koji podležu reviziji da smo mi tu i da ćemo kad-tad zakucati na njihova vrata i obelodaniti kako je trošen novac poreskih obveznika.

    Sa kakvim kapacitetima raspolažete? Da li su dovoljni i da li ste u mogućnosti da pratite finansije i račune svih institucija, ili pravite selekciju?

    — I dalje se kadrovski i stručno ojačavamo. Uskoro ćemo svi biti pod istim krovom što je jako važno za stvaranje jakog kolektivnog duha. Ni sada niti ubuduće DRI nije, niti će biti, u mogućnosti da sve korisnike javnih sredstava, a njih je oko 12.000, svake godine obuhvati revizijom. Jednostavno, to je metodološki nemoguće. Za odabir subjekata, imamo razvijene kriterijume, na osnovu kojih se donose godišnji programi revizije. U skladu sa njima, stižemo da neke subjekte i po dva puta za kratko vreme obiđemo.

    Kakva su iskustva sa terena? Nedavno je premijer Aleksandar Vučić u nekoliko navrata ljutito primetio da je od dva javna preduzeća dobio netačne podatke o poslovanju. Ima li pokušaja da se od Državne revizorske institucije sakriju pravi podaci o trošenju sredstava poreskih obveznika i da li je to uopšte moguće sakriti?

    — Ono što je obaveza svih subjekata revizije je da nam na raspolaganje stave svu dokumentaciju koju im revizori zatraže. To je odredba i našeg zakona, a i načelo međunarodnih standarda revizije. 

    Konstitutivna sednica Skupštine Srbije
    © Tanjug / Tanja Valič

    Građani imaju priliku da se na vašem sajtu obaveste o različitim nepravilnostima u trošenju javnih sredstava. Kada uz izveštaj objavite i preporuke Vladi, ministarstvima ili javnim institucijama i preduzećima, imate li ikakvu povratnu informaciju o daljoj „sudbini tih nepravilnosti?

    — Nakon što subjektima dostavimo izveštaj o reviziji određujemo im rok od 45 do 90 dana za otklanjanje nepravilnosti koje nisu mogle da budu otklonjene u postupku revizije. Potom nam subjekti dostavljaju takozvani odazivni izveštaj kojim nas obaveštavaju o načinu i rokovima ispravljanja nepravilnosti. DRI proverava verodostojnost tih izveštaja i na taj način dobija informacije o sprovođenju preporuka i otklanjanju nepravilnosti.

    Generalno, kakva nam je finansijska odgovornost u državi, jesu li tu načinjeni pomaci?

    — Naš rad na reviziji predstavlja suštinu našeg poslovanja i osnov za mogućnost da ostvarimo pozitivan uticaj na rezultate javnog sektora. Uz revizije na godišnjem nivou, kroz inicijative za izmene i dopune zakona i propisa takođe doprinosimo tom procesu. Generalno, u upravljanju javnim finansijama načinjeni su pozitivni pomaci. Menja se svest rukovodilaca o raspolaganju javnim sredstvima i značaju uvođenja sistema finansijskog upravljanja u javnom sektoru.

    Državna revizorska institucija je u jedinstvenoj poziciji da se bori protiv korupcije zbog uvida u sve finansijske transakcije korisnika javnih sredstava. Nedavno je policija počela da proverava poslovanje Elektroprivrede Srbije pošto je unutrašnja kontrola otkrila da je to javno preduzeće zbog korupcionaške afere oštećeno za oko 10 miliona evra. Da li ste se suočavali sa političkim pritiscima kada je u pitanju revizija javnih finansija?

    — Iskreno, pritisaka, u smislu da me je neko zvao da činjenicu iz izveštaja prikrijemo ili da u izveštaju ne obelodanimo sve što su revizori ustanovili, nije bilo. Tako nešto nije ni moguće, s obzirom na to da je u posao uključen veliki broj ljudi. Takođe, imajući u vidu metodologiju rada državne revizije to je prosto neizvodljivo. Ja sam generalni državni revizor za šta snosim svu odgovornost svoje funkcije i „viših revizora“ iznad mene — nema.

    Da li se i dalje dolazak revizora u našu sredinu, kao u čuvenoj istoimenoj Gogoljevoj komediji karaktera, doživljava kao muka sa kojom se treba izboriti, pa i uz pokušaj mita? Sa kakvim su se problemima suočavali vaši ljudi na terenu? Imate li neku zanimljivu priču kojom biste to mogli da ilustrujete?

    — Revizori nisu uvek dobrodošli. Bilo je situacija kada subjekti revizije nisu bili spremni da sarađuju. Međutim, zakon ne dozvoljava subjektima revizije da biraju da li hoće ili neće da sarađuju. Po zakonu, subjekt revizije je dužan da revizorima stavi na raspolaganje sve tražene podatke i dokumenta, uključujući i poverljive. Ako poštuju zakon, nema potreba da zaziru. Da se našalim. Možda ste čuli za tradicionalnu revizorsku šalu o tome koje su dve najveće neistine u reviziji. Prva je kada revizor kaže da je došao da pomogne, a druga je kada mu kažu: „Drago nam je što ste došli“.

    Na čemu se zasniva saradnja sa međunarodnim institucijama? Sa kojim međunarodnim institucijama sarađujete i na koji način?

    — Radi jačanja kapaciteta, razmene iskustva i unapređenja procesa revizije DRI je uspostavila i kontakte sa brojnim vrhovnim revizorskim institucijama širom sveta. Punopravna je članica Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI) od novembra 2008. godine, Evropske organizacije vrhovnih revizorskih institucija (EUROSAI) od juna 2009. godine, kao i Mreže vrhovnih revizorskih institucija država kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i Evropskog revizorskog suda od avgusta 2010. godine.

    Najintenzivnije smo sarađivali sa DRI Norveške, Holandije i Velike Britanije, a u okviru saradnje sa Evropskim revizorskim sudom, čije je sedište u Luksemburgu, nama je, kao kandidatu za članstvo u EU, omogućeno da šaljemo svoje zaposlene na određenu praksu, usavršavanje, takozvano stažiranje, koje traje pet meseci. Od sticanja statusa države kandidata za članstvo u EU šaljemo zaposlene.

    Da li sarađujete sa ruskom revizorskom institucijom?

    — Sa državnom revizorskom institucijom Ruske Federacije uspostavili smo saradnju pre nekoliko godina. Bili smo im u poseti, potpisali smo sporazum o saradnji na kongresu EUROSAI u Lisabonu koji želimo da implementiramo, da sarađujemo po onim pitanjima koja imaju isti značaj i za nas i za Rusku Federaciju. Reč je o reviziji kada su u pitanju nepogode, zemljotresi, poplave, oblast energetike, razvoj železničkog saobraćaja… Pošto će sledeći međunarodni kongres revizorskih institucija biti u Moskvi, mi želimo da se priključimo radnoj grupi koju vodi Ruska Federacija u okviru INTOSAI i već smo se dogovorili o održavanju sastanaka na kojima bismo konkretizovali saradnju.

     

    Slično:

    Budžet Srbije fino skrojen i realan (audio)
    Budžet Sirije za 2017. za 34 odsto veći
    Rumunski ministar finansija osumnjičen za korupciju
    Tagovi:
    javna sredstva, Državna revizorska institucija, revizor, kontrola, RAdoslav Sretenović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga