01:31 23 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Dan otvorenih vrata u Banci Rusije

    Zlatne rublje se i dalje kuju — teške i do pet kilograma (2. deo)

    © Sputnik / Vladimir Astapkovič
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    3532

    U Muzeju banke Rusije čuvaju se zlatne rublje teške i po pet kilograma. Zanimljivo je da one i danas važe, i kad bi neko pokušao da plati takvom monetom, na kojoj piše — 10 rubalja, tačno toliko bi ona vredela.

    Ruska rublja napunila je sedamsto godina. Njenu bogatu istoriju čuva Muzej banke Rusije u kome se mogu videti mnogi neobični eksponati, kao što su, na primer, falsifikovani metalni primerci koje su iskovani po Napoleonovom naređenju 1812. godine. Bilo ih je 25 miliona i bile su veoma kvalitetno odštampane.

    Rublja
    © Sputnik / Igorь Russak

    U muzeju se može videti i jedna od najvećih kolekcija novca iz vremena Građanskog rata 1918—1920. godine, odštampanih na običnoj hartiji, ali i na pamučnoj i svilenoj tkanini. Naravno, tu je i bogata kolekcija moneta od običnog i dragocenog metala, iskovanih povodom značajnih praznika ruske države. Prva jubilarna serija iskovana je u tiražu od 60 miliona komada povodom dvadesete godine pobede u Drugom svetskom ratu, a i Olimpijada 1980. je našla svoj „novčani ekvivalent“ u srebru, zlatu i platini. Zanimljivo je da su prve rublje od platine štampane 1928. godine, kad je platina tek otkrivena. S obzirom da se nije znala njena vrednost, te monete su vredele daleko manje od srebrnih i zlatnih.

    Zlatne rublje se i danas kuju i najkrupnije od njih teške su i pet kilograma. Zanimljivo je da one važe, pa kad bi neko pokušao da plati takvom monetom, ako na njoj piše — 10 rubalja, tačno toliko bi ona vredela.

    Ruska rublja je za sedam vekova svog postojanja zajedno sa zemljom i narodom prolazila kroz periode uspona i padova, preživela je nekoliko kriza, prošla je kroz veliki broj reformi, menjala je svoj izgled, ali je ostala najlikvidnija roba u Rusiji.

    Prvi put reč „rublja“ počela je da se koristi u 13. veku u Velikom Novgorodu. Prve rublje su zapravo bili delovi isečene grivne.

    U ranom srednjem veku rudarstvo nije postojalo u Rusiji i za kovanje novca korišćeno je srebro iz uvoza. Strani novčići jednim delom su upotrebljavani za transakcije manjeg obima, dok su veće količine pretapane u poluge koje su dobile naziv „rublje“. Reč „rublja“ nastala je zato što su ove poluge nakon livenja na sebi imale „rub“, odnosno šav. Osim toga, reč „rublja“ potiče od glagola „rubitь“, što znači „seći".

    Ruska rublja
    © Sputnik / Iliya Pitalev

    Posle novgorodske rublje, svoje novčiće počeli su 1381. da kuju i u Moskvi za vreme vladavine velikog kneza Dmitrija Donskog.

    Prve rublje imale su veliku vrednost — za jednu se moglo kupiti stado krava, a posedovao ih je veoma mali broj ljudi.

    U dalekom 14. veku Moskovljani su mogli za jednu rublju da se snabdeju medom za godinu dana. Sto godina kasnije za istu sumu se moglo kupiti 12 kilograma jesetre, sedam kilograma butera i 32 kilograma šunke. Uzgred, krojačica je zarađivala tri rublja godišnje. Sredinom osamdesetih godina prošlog veka mogla se za jednu rublju iznajmiti soba na nedelju dana.

    Prva serija domaćih rubalja iskovana je tek 1704, za vreme vladavine Petra Velikog. Rublja se tada sastojala od 100 delova, koji su nazivani „kopejke“. Tada je uvedena i praksa da se na srebrne monete utiskuju likovi vladara. Poslednja imperatorska rublja je iskovana 1915. godine u malom tiražu od svega šeststo primeraka.

    Tako je Rusija postala prva zemlja u svetu koja je uvela decimalni monetarni sistem i obeležavanje kovanica, a ovu praksu kasnije su prihvatile gotovo sve zemlje u svetu.

    Prve papirne novčanice u Rusiji pojavile su se po ukazu Katarine Velike. Štampane su u apoenima od 25, 50, 75 i 100 rubalja, ali odmah posle puštanja u promet pojavili su se i falsifikati. Falsifikatori su jednostavno ispravljali jednu cifru na novčanicama od 25 rubalja i odmah su dobijali 75 rubalja. Zbog toga je imperatorka naredila da se sve novčanice od 75 rubalja, bilo da su prave ili lažne, povuku iz upotrebe i unište.

    Novčanice - rublje i dolari
    © Sputnik / Alexandr Demyanchuk

    Papirne novčanice su sve više korišćene kako je u državi rastao obim finansijskih transakcija. U 19. veku su postojale dve opcije za plaćanje: jedna ista stvar mogla je da se plati srebrnim rubljama ili papirnim novčanicama, ali je u drugom slučaju cena bila 3-4 puta viša. Sve bitne isplate među plemstvom obavljale su se u srebrnim rubljama, uključujući vraćanje kockarskih dugova, koji su se morali podmiriti radi očuvanja časti.

    Posle monetarne reforme 1895—1897. korišćena je i zlatna rublja i tada je prvi put u istoriji Rusije ova valuta postala konkurentna u međunarodnim okvirima.

    Međutim, rat sa Japanom (1904—1905), revolucija (1905—1907) i Prvi svetski rat doveli su 1914. godine do kraha zlatne rublje. Papirne novčanice više nisu menjane za zlato. Početkom Prvog svetskog rata iščezle su zlatne, srebrne i bronzane monete, a već sledeće godine u zemlji počele su da se široko primenjuju papirne novčanice.

    Masovno štampanje novčanica dovelo je do inflacije i devalvacije nacionalne valute, i generalno do monetarnog haosa.

    U vreme pada ruskog carstva, građanskog rata i inflacije, u zemlji se pojavio i krajnje neobičan novac, a svaki deo zemlje koristio je neke svoje monete. To je išlo dotle da su ljudi čak sami štampali novac. U Jakutiji, koja je oskudevala u papiru, novčanice su štampane na etiketama za vino dobijenim iz privatne kolekcije jednog lokalnog službenika, a u okolini Arhangeska sa likom morža. Sve ove monete naglo su gubile vrednost i posle svega nekoliko godina ljudi su jedino mogli da ih koriste kao zidne tapete ili kao papir za pakovanje.

    Zlato
    © Sputnik / Pavel Lisicin

    Rublja je ponovo uvedena kao valuta na nivou cele zemlje tek 1923. godine i imala je tu funkciju sve do 26. decembra 1991. godine. Ali i posle raspada SSSR-a rublja nastavlja svoj put, iako joj je izgled dosta izmenjen.

    Devedesetih godina prošlog veka Rusi su rublje počeli da zovu „derevjani“, što znači „drveni“. Postoji više verzija o tome zašto su tako prozvane. Po jednoj teoriji, tako su ih zvali po prvim monetama, koje su još pre novgorodskih kovanica bile pravljene od drveta. To je, međutim, manje verovatna verzija priča. Po drugoj verovatnijoj teoriji, tako su ih nazvali zato što su tada vredele „koliko i komad drveta“.

    Takođe, postoji priča vezana za sovjetsko doba, kada u zemlji nije bilo moguće slobodno zameniti rusku valutu za stranu. Zato je građanima koji su putovali u inostranstvo država davala posebne rublje koje su mogli da menjaju u stranim zemljama. Te rublje nazivali su „zlatnim“, a obične, koje su se koristile u zemlji, „drvenim“, čime je zapravo isticano da te domaće ništa ne vrede. U narodu su govorili da za takav novac ništa ne možeš da kupiš, „da to nije valuta, nego obično drvo“.

    Za vreme ekonomske krize 1997. i 1998. izvršena je denominacija rublje u odnosu 1:100 i u opticaj su puštene nove novčanice koje su u upotrebi sve do danas.

    Rublja je danas jedna od najjačih valuta u svetu, a Rusi joj čak u čast podižu i spomenike širom zemlje.

    Prvi spomenik posvećen rublji podignut je u ruskom gradu Dimitrovgradu, 2004. godine — tri veka nakon što je za vreme Petra Velikog počelo redovno kovanje rublje.

    Tokom 2017. Centralna banka Rusije pustiće u opticaj nove novčanice u apoenima od 200 i 2.000 rubalja, sa slikom Dalekog istoka i Sevastopolja. Time će se nastaviti tradicija da se na novčanicima prikazuju ruski gradovi, regioni i njihovi simboli.

     

    Tagovi:
    Rusija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga