09:58 28 Februar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2545
    Pratite nas

    Prema predlogu Dimitrija Rupela, Hrvatska, Bugarska i Rumunija činile bi istočnu megaregiju, u koju bi ušle i Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo, Turska i Ukrajina, što otvara vrata za nove sukobe.

    Kada iz Slovenije stigne predlog o pregrupisavanju članica EU u regione, ili prema morima ili velikim rekama na koja zemlje-članice izlaze, jedna od prvih asocijacija je da je baš zvanična Ljubljana osamdesetih prošlog veka na sličan način predlagala i reformu bivše Jugoslavije, od koje se prva i otcepila.

    Paralela je simbolički adekvatna naročito kada predlog koncepta regionalizacije EU sada razrađuje Dimitrij Rupel, bivši (i prvi) slovenački ministar spoljnih poslova, koji je i isposlovao slovenačku nezavisnost.

    Koncept regionalizacije EU predložio je slovenački predsednik Borut Pahor, a u ljubljanskom dnevniku „Delo“ produbio ga je Rupel. Prema predlogu, grupisanje zemalja-članica EU u megaregije, kako ih je Rupel nazvao, bilo bi izvršeno prema interesima, geostrateškim trendovima, srodnosti ili bi mogla biti podeljena na regione prema morima i velikim rekama kojima gravitiraju.

    Tako bi, prema jednoj varijanti, EU bila podeljena na severnu, južnu, istočnu, zapadnu i centralnu megaregiju. Prema drugoj — na atlantsku, baltičko-severnomorsku, podunavsko-crnomorsku i sredozemnu grupu.

    Ono što je u Pahorovom i Rupelovom predlogu interesantno je pregrupisavanje postjugoslovenskog prostora. Prema jednoj varijanti, Slovenija je u grupi sa centralnoevropskim državama Višegradske grupe i Austrijom, prema drugoj, Slovenija je u grupi sa Hrvatskom, sa kojom ima spor oko teritorijalnih voda u Piranskom zalivu.

    Prema pisanju Dimitrija Rupela, Hrvatska, Bugarska i Rumunija činile bi istočnu megaregiju u koju bi, kako se budu pridruživale EU, ušle i Srbija, Makedonija, Crna Gora, Kosovo, Turska i Ukrajina.

    Plan o preformatiranju EU i pravljenju nekoliko celina u njenim okvirima nagoveštavan je pre više od mesec dana, a Slovenija je lutka koja govori umesto svog trbuhozborca, smatra analitičar beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković. Trbuhozborac u ovom slučaju bi mogle da budu Austrija ili Nemačka, kaže Janković.

    Dimitrij Rupel
    © AP Photo / Yves Logghe
    Dimitrij Rupel

    Ono što je prema njegovim rečima zabrinjavajuće je svrstavanje zemalja bivše Jugoslavije u jednu megaregiju, zajedno sa Bugarskom i Rumunijom.

    Na taj način bi se, kaže Janković, pravila neka vrsta nove Jugoslavije, što je već vidljivo u sportu, kulturnim inicijativama, a sada i na političkom planu. Znamo da su se prethodne dve Jugoslavije završile u krvi i malo je verovatno da takva budućnost ne čeka i treću, oličenu u slovenskom predlogu o megaregijama, kaže Janković.

    „Sa druge strane, ovo je verovatno i pokušaj evrokrata da spasu što se spasti može, jer EU je u velikoj krizi. Podsećam da je EU u ekonomskoj krizi više od deset godina. Dakle, još pre svetske ekonomske krize, EU je bila u krizi ekonomske stagnacije. Osim toga, imamo migrantsku krizu, krizu povodom ’bregzita‘, imamo političke promene u samoj EU, tako da se postavlja pitanje budućnosti evropskog projekta“, zaključuje Janković.

    Prema mišljenju direktorke Centra za spoljnu politiku Aleksandre Joksimović, dalja konsolidacija EU, čiji su temelji uzdrmani odlukom Velike Britanije da iz nje izađe, zavisiće od ishoda izbora koji ove godine očekuju i Sloveniju i neke druge, ključne članice Unije, poput Nemačke i Francuske.

    „Slovenija, koju ove godine očekuju predsednički izbori, kao mlađa i manja članica EU pokušava da se postavi kao konstruktivna članica, koja ima određene ideje u vezi sa budućnošću EU. Činjenica da je Pahor izašao sa ovakvom idejom, čini se kao deo njegove predizborne kampanje“, kaže Joksimovićeva.

    I dodaje:

    „Konsolidacija EU zavisiće od debate velikih, što ne znači da ideje velikih neće biti u javnosti testirane kroz usta manjih članica. EU i danas funkcioniše kroz određenu vrstu koncentričnih krugova o kojima se govori kao o potencijalnoj budućnosti EU. Dakle, u EU već postoje određene podele. Recimo, Pahor je spomenuo Višegradsku grupu kao jedan od oblika grupisanja EU. Višegradska grupa nastala je kao lobistička grupa za što brži ulazak u članstvo u EU, ali ova grupa je i unutar Unije zadržala zajedničku saradnju zarad postizanja partikularnih ciljeva.“

    Borut Pahor
    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Borut Pahor

    U ovoj godini čućemo još mnogo predloga koji govore u prilog načinu razrešenja unutrašnje političke krize unutar EU, smatra Joksimovićeva, ali, prema njenom mišljenju, ni jedan od predloga neće ući u ozbiljniju debatu pre završetka izbora u Francuskoj i Nemačkoj, ključnim zemljama koje, prema njenim rečima, održavaju evropske vrednosti, kontinuitet njenog trajanja i od kojih zavisi budućnost EU.

    „U svakom slučaju, moraćemo još mnogo da sačekamo da bismo videli kakva će biti realna budućnost EU. U ovom trenutku još je neizvesno na koji način će se Velika Britanija razdružiti od EU. Još ne postoji jasna strategija ni u vezi sa ovim, a čini se da ćemo na period konsolidacije morati da sačekamo bar do kraja ove godine“, kaže Joksimovićeva.

    Prema Pahorovom i Rupelovom konceptu, na severu bi se u megaregiju udružile baltičke i skandinavske države, na jugu mediteranske, a Slovenija bi se nalazila u centralnoj megaregiji, Višegradskoj grupi proširenoj Austrijom i Slovenijom.

    Politički i privredno najjaču megaregiju činila bi centralna grupa zemalja — Belgija, Holandija, Luksemburg, Irska i Nemačka.

    Ipak, treba sačekati da se veliki — u slučaju EU to znači Nemačka, Francuska i Italija — dogovore o tome kuda će ići EU brod. Za početak treba videti kako će se odvijati pregovori o istupanju Velike Britanije, a tek onda razmišljati o tome znači li slovenački predlog jačanje ili razgradnju EU.

     

    Slično:

    Slovenija nudi pomoć Srbiji u pregovorima sa EU
    Slovenija krši sankcije zbog Putina
    Slovenija izgubila milione evra zbog ruskih kontrasankcija
    Slovenija: Potpuni povratak „Šengena“
    Tagovi:
    kriza EU, megaregije, pregrupisavanje, kriza, Slovenija, EU, Aleksandra Joksimović, Dimitrij Rupel, Slobodan Janković, Borut Pahor, EU, Slovenija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga