01:02 16 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Kineska ekonomija - ilustracija

    Dolazak Kineske banke u Srbiju obara kamate

    © AFP 2019 / Anthony WALLACE
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4712
    Pratite nas

    Dolazak Kineske banke imaće efekta na poslovanje svih banaka u Srbiji jer će kineska preduzeća koja ovde posluju biti orijentisana ka njoj, što će indirektno uticati na niže kamatne stope koje druge banke odobravaju u Srbiji.

    Za desetak dana u Beogradu će svečano biti otvorena „Bank of čajna“, prva kineska banka u Srbiji. Očekuje se da državna banka Kine, inače peta po veličini na svetu, sa radom u našoj zemlji počne do kraja januara, a strategija poslovanja obuhvatiće finansiranje kako kineskih tako i domaćih kompanija, i predstavljaće centralu za Balkan i istočnu i zapadnu Evropu.

    Kineska banka
    © AFP 2019 / WANG ZHAO

    U Upravnom odboru Kineske banke naći će se bivši ministar privrede Željko Sertić i dr Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši guverner NBS.

    U izjavi za Sputnjik Šoškić kaže da je otvaranje banke iz Kine u našoj zemlji dobro za bankarski sektor jer će se izvršiti dodatna diversifikacija u smislu da nemamo samo osnivače banaka iz Evrope, već i iz drugih delova sveta, posebno onih koji su vrlo propulzivni, koji rastu i razvijaju se i brže nego što je to poslednjih godina slučaj sa evrozonom.

    „Kina je praktično globalni privredni motor u svetu i dolazak kineske banke u Srbiju je po mom mišljenju jako dobar. S druge strane, sama činjenica da banka dolazi na određeno tržište može biti i dobra najava narednih koraka, kao što je dolazak velikih kompanija iz te zemlje koje su na neki način oslonjene na svoje banke, pa verujem da to za Srbiju može biti korisno ne samo u smislu dodatnog razvoja i diversifikacije bankarskog tržišta, već je posebno značajno i kao dodatni podstrek za investicije i privredni rast u zemlji“, kaže Šoškić.

    Bivši guverner NBS smatra i da će poslovanje Kineske banke u Srbiji pozitivno uticati i na potencijalni izvoz domaćih preduzeća na tržište Kine.

    „Onog trenutka kada se pojave veće investicije u infrastrukturu i realni sektor, a koje su finansirane sa kineske strane, tu će svakako biti prilike i za uspostavljanje saradnje sa domaćom privredom, a onda naravno postoji mogućnost da se neke stvari zajednički rade, kako na domaćem i regionalnom tako i na kineskom tržištu. Teško je predvideti sve modalitete moguće saradnje, ali sam siguran da je ovo prvi, vrlo značajan korak u dobrom pravcu“, napominje Šoškić.

    Prof. dr Hasan Hanić sa Beogradske bankarske akademije objašnjava da kada kineske banke imaju svoje organizacione jedinice van zemlje i kada osnivaju takozvane „banke-ćerke“, to čine prevashodno da bi finansijski podržale svoje firme koje posluju u datoj zemlji. Kako kaže, kineska banka je odlučila da dođe na naše tržište imajući u vidu veliku zastupljenost kineskih kompanija u Srbiji i vrednost poslova i projekata u narednom periodu.

    „Ovo je svakako dobra vest iz ugla povećanja broja banaka, i to jakih banaka, finansijski moćnih da mogu da podrže i druge projekte. Sama Kina, kao i njene banke, ima veliki iznos slobodnih sredstava i spremna je da ih plasira uz nižu kamatnu stopu ili stopu prinosa, i to bi moglo da, u meri u kojoj sama banka bude otvorena za rad sa domaćim preduzećima, utiče na obaranje kamatnih stopa i da donekle poveća stepen konkurentnosti bankarskog tržišta“, ocenjuje Hanić za Sputnjik.

    Zastave Rusije, Srbije i EU
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    Prema njegovim rečima, banka ima i svojevrsnu ulogu istraživača tržišta u zemlji u koju dolazi.

    „Strane banke dobro poznaju naše tržište i kompanije sa većim potencijalom za izvoz, a sa druge strane dobro znaju i kupce u svojoj zemlji i mogu da ih međusobno povezuju, što može biti dobar posao sa stanovišta podsticanja ekonomske razmene između naše zemlje i Kine. S druge strane, to je vrlo važno i za naše izvoznike na kinesko tržište, kako bi dobili adekvatnu finansijsku podršku“, kaže Hanić.

    Sličnog stava je i prof. dr Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji za Sputnjik kaže da na relativno malom bankarskom tržištu Srbije posluje oko 30 banaka, a dolazak još jedne će dodatno pojačati konkurenciju.

    „Za privredu i građane Srbije to je jako dobro jer što je konkurencija veća — to će uslovi kreditiranja biti povoljniji. Verovatno je pad kamatnih stopa koji se u Srbiji dogodio tokom prethodnih par godina jednim delom posledica relativno oštre konkurencije koja postoji u bankarskom sektoru. Ja mislim da će ta banka indirektno uticati na poslovanje svih banaka u Srbiji tako što će kineska preduzeća koja ovde posluju biti orijentisana ka njoj, što će uticati indirektno na niže kamatne stope koje druge banke odobravaju u Srbiji“, kaže Arsić.

    On ne misli da će dolazak kineske banke u Srbiju presudno uticati na mogućnost rasta izvoza srpskih preduzeća u Kinu, ali napominje da postoje drugi faktori koji otvaraju mogućnosti da Srbija više izvozi u tu zemlju, pre svega rast kupovne moći kineskih potrošača.

    Profesor Arsić ocenjuje i da je odluka menadžmenta Kineske banke da u Upravni odbor uključi srpske stručnjake poput Šoškića i Sertića jako dobra jer njih dvojica, kako kaže, mogu da doprinesu da ta banka relativno lako počne poslovanje u Srbiji. Sa njim se slaže i profesor Hanić, koji smatra da je njihov izbor pokazatelj da kineske banke i te kako vode računa koje ljude postavljaju u upravi.

    „Bivši guverner je čovek koji dobro poznaje bankarsko-finansijski sistem, a po prirodi posla guvernera i profesora on dobro poznaje finansijska tržišta, privredno okruženje, ekonomsku politiku i njen uticaj na poziciju poslovnih banaka, i njegov izbor je dobar potez. Kada je o Sertiću reč, to je čovek koji je bio i u Privrednoj komori i na poziciji ministra privrede i koji dobro poznaje strukturu naše privrede, izvozne grane i izvozna preduzeća. Izbor ovakvih ljudi puno govori o budućoj orijentaciji Kineske banke u Srbiji“, zaključuje Hanić za Sputnjik.

    Tagovi:
    Sertić, Šoškić, Kineska banka, bankarski sistem, ekonomska saradnja, kamate, izvoz, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga