07:48 23 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Spa centar

    Da li srpske banje konačno postaju privatni spa centri

    © Flickr/ Merlin Phuket
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    0 520

    Državno pravobranilaštvo je završilo svoj deo posla kada su u pitanju imovinsko-pravni sporovi koji će biti rešeni sudskim poravnanjima. Srbija ima blizu 50 banja, a 5.500 ležajeva koji nisu u funkciji.

    Vlada Srbije je 11. novembra prošle godine dala rok od 60 dana nadležnim institucijama da reše imovinsko-pravne probleme koji postoje oko vlasništva nad banjama. Tačnije, Državno pravobranilaštvo, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) i Republički fond za zdravstveno osiguranje su bili u obavezi da najkasnije do 9. januara okončaju sve sudske postupke. To je bio preduslov da država može da nastavi proceduru privatizacije banja.

    Zamenik pravobranioca Ksenija Maksić za Sputnjik kaže da je Državno pravobranilaštvo uradilo svoj deo posla, da ostaje da se završi tehnički deo, odnosno da upravni organi PIO fonda, kao i Fonda zdravstvenog osiguranja na osnovu dogovorenog donesu odluke.

    „Ići će se na sudska poravnanja. Sve je dogovoreno, pre svega kakva će sudska poravnanja biti zaključena“, rekla je Maksićeva, koja smatra da su predlozi koji treba da budu pretočeni u odluke korektni.

    Na pitanje da li to znači da ne treba očekivati dalje odugovlačenje ili eventualne žalbe na dogovoreno, ona podseća da je dogovor morao da zadovolji interese svih strana u postupku.

    „Svi smo sedeli i radili zajedno, i predstavnici PIO fonda i Fonda za zdravstvo, i mislim da smo uradili posao na najbolji mogući način. Sada je samo ostalo da se završi tehnički deo posla“, kaže Maksić.

    Sve to bi brzo moglo da bude brzo završeno, smatra ona, ali u sektoru za privatizaciju Ministarstva privrede nisu mogli da preciziraju kada bi proces privatizacije banja, koji je započet pre dve godine, mogao da bude nastavljen.

    Slavica Tanasijević, koja se u tom ministarstvu bavi privatizacijom banja, kaže da prvo treba da budu donete odluke o vlasništvu nad banjama i potom zavedene u katastar nepokretnosti. Tek onda može da se krene u izradu procene kapitala kojim banje raspolažu. Taj posao je poveren konsultantskoj kući „Beokoneks“, koja treba da precizira šta je to što se investitorima nudi i cene ispod koje banje na tržištu ne bi trebalo ponuditi. Na osnovu toga će biti predložen model privatizacije za svaku od 10 banja, kaže Tanasijević za Sputnjik.

    A na spisku su specijalna bolnica Bujanovac, Banja Koviljača, Niška Banja, Zlatibor, Sokobanja, Ribarska Banja u Kruševcu, „Merkur“ u Vrnjačkoj Banji, „Gejzer“ u Sijarinskoj Banji, kao i Institut za lečenje i rehabilitaciju u Niškoj Banji i „Termal“ u Vrdniku. U tim lečilištima zaposleno je oko 2.400 radnika.

    Srbija ima blizu 50 banja, a sekretar Udruženja banja Srbije Vladan Vešković smatra da je njihov gorući problem 5.500 ležajeva koji nisu u funkciji. Zbog toga je bez posla ostalo oko 2.700 ljudi. Gubimo i oko milion noćenja godišnje, a država je uskraćena za 360 miliona dinara na osnovu naplate PDV-a.

     

    Slično:

    Tesla, planine, banje i manastiri na sajmu u Moskvi
    Objavljen spisak 17 preduzeća čija se privatizacija odlaže
    Tagovi:
    PIO fond, pravobranilaštvo, banje, imovina, privatizacija, Slavica Tanasijević, Ksenija Maksić, Rasim Ljajić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga