07:53 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Donald Tramp

    Srpski „klintonisti“ u panici zbog Trampa

    © AP Photo / Evan Vucci
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    121815

    Podršku odlazećoj administraciji u Srbiji pružaju dve grupe — oni koji sa njom dele ideologiju i oni koji su na „dil“ sa njima pristali iz nužde. Promene će dolaziti postepeno, a prvi će ih osetiti oni koji su direktno vezani za Stejt department.

    Jedan od pokušaja diskreditacije novog američkog predsednika predstavlja i akcija feminističkih organizacija širom sveta da organizuju demonstracije protiv njega. „Ženskom maršu protiv fašizma“, kako se događaj zove, pridružile su se i srpske feministkinje, pa će u Beogradu 21. januara biti održane istoimene demonstracije.

    „Mi, žene, aktivistkinje, feministkinje iz Srbije, solidarno sa sestrama iz SAD, izlazimo na ulice jer ne želimo da budemo neme svedokinje vremena u kome se novi predsednik vodeće svetske sile priprema da primeni nasilno seksističku, ženomrzačku, homofobnu, ksenofobnu, rasističku ideologiju, koju je zastupao tokom čitave kampanje. Suočene sa ovim signalima poslatim svim ženama i muškarcima progresivnih stavova širom sveta, organizujemo Ženski marš protiv fašizma u Beogradu!“, navodi se u pozivu.

    Feministkinje ne mogu da ćute dok se „muške države i crkve u celom svetu dogovaraju oko prava na žensko telo“, piše u pozivu. Dodaje se da je abortus osnovno žensko pravo i zato će marš predvoditi poruke otpora desnoj politici koja svuda u svetu najpre napada ženska, a potom i prava svih drugih grupa sa manje moći. Feministkinje pozivaju sve obespravljene ljude da im se pridruže u maršu.

    Podsetimo, u beogradskom hotelu „Kraun plaza“ u američkoj izbornoj noći, američka ambasada u Srbiji organizovala je praćenje izbora, a gosti su imali priliku i da sami glasaju. Na tom glasanju srpske NVO elite, koja je većinom bila prisutna, ubedljivo je pobedila Hilari Klinton.

    Ovakav stav srpske NVO elite ne treba da začuđuje — oni su „išli niz dlaku“ politici SAD prema Srbiji od početka devedesetih naovamo. Međutim, pritisak na Trampa ne prestaje ni pošto je izabran.

    Politički analitičar Branko Radun deli „klintoniste“, kako naziva podržavaoce Hilari Klinton u Srbiji, na dve grupe — one koji su pristali uz porodicu Klinton zbog ideološkog slaganja i one koji su u tom korpusu našli iz nužde.

    „Klintonističku elitu podelio bih na dva dela. Jedan je korpus stranaka, nevladinih organizacija, medija i pojedinaca koji su ideološki bliski američkim liberalima, demokratama i vezani su za njih različitim, pa i ideološkim vezama. Drugi deo su partije, organizacije i pojedinci koji su se posle 5. oktobra prilagođavali situaciji da u Srbiji imamo ’klintonističku‘ elitu. Oni su, da bi opstali na političkoj sceni, pravili kompromise i ’dilove‘ i sa domaćim ’klintonistima‘ i sa globalnom elitom koju predstavljaju pre svega američke demokrate, taj neki liberalni, soroševski vrh globalističke elite“, objašnjava Radun.

    Analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da su u materijalnom smislu srpski miljenici dosadašnjih američkih administracija bili korisnici fondova organizacija poput J- Es-Ejda i korisnici dve fondacije američkih partija — NDI, fondacije demokratske stranke i IRI, fondacije Republikanske stranke. Ukratko, prema Stankovićevim rečima, protiv Trampa u Srbiji su svi oni koji su imali materijalne koristi od promocije američke ideologije.

    „To je jedna interesna mreža pojedinaca, nevladinog sektora, nekih opozicionih partija, ne bih isključio da se tu nalazi neko i iz današnjih vladajućih struktura. Ali u principu, delovi petooktobarske političke elite i njihovi medijski i NVO restlovi, njihovi otvoreni ili prikriveni saveznici u odorama civilnog društva ili nezavisnih društava novinara, pravnika i tako dalje“, kaže Stanković.

    Dejan Vuk Stanković
    Dejan Vuk Stanković

    Radun ne očekuje da će doći do bitnih promena u načinu razmišljanja korpusa koji naziva ’klintonističkim‘ neposredno po Trampovom polaganju zakletve, međutim, naglašava kako se neke promene ipak osećaju. One su, prema njegovim rečima, izazvane gubitkom veza srpske ’klintonističke‘ elite sa odlazećom američkom administracijom.

    „Te promene će biti fazne. Prvo će, naravno, biti promenjena struktura u Stejt departmentu, pa će oni kojima su linkovi tamo, odmah osetiti te promene. Dok drugi, koji možda imaju veze u nekim drugim strukturama, promene će osetiti kasnije. Mislim da ta promena sada ne deluje vidljivo i dramatično“, kaže Radun.

    Promene u odnosu nove američke administracije prema onima koji su podržavali politiku dosadašnjih američkih administracija u Srbiji zavisiće, prema rečima Dejana Vuka Stankovića, od toga koliko će Tramp smatrati naš region za prioritet. Sigurno je da će za vreme Trampovog mandata biti teže dobiti novac, kaže on, zato što će Tramp američkoj spoljnoj politici postaviti druge prioritete. Tramp će biti manje darežljiv kao donator i biće, prema Stankovićevom mišljenju, više fokusiran na SAD. Spoljnu politiku Tramp neće shvatati kao što su je shvatale dosadašnje administracije, kao promociju američkog načina života, kaže Stanković.

    „Mislim da Trampov izbor nije dobra vest za NVO korisnike američkih grantova. To ne znači da toga neće biti, biće ga, ali u mnogo manjem obimu. Sumnjam da će se Tramp posebno baviti onim čime su se bavile demokrate dok su vodile administraciju. To je taj politički rad koji je imao različite oblike subverzije — od pripreme za rušenje nekih političkih nomenklatura kroz nevladin sektor i pomoć opozicionim partijama. Mislim da će Tramp politiku staviti u neki oficijelniji kontekst, kao političar će biti bez ideoloških stega. Pregovaraće na način na koji se sklapaju biznis dilovi“, kaže Stanković.

    Kampanja ili panika zbog Trampa u Srbiji besmislena je, bila je besmislena čak i tokom trajanja američke predsedničke trke, nastavlja Radun, zato što pobeda Hilari Klinton Srbiji ne bi donela ništa dobro.

    „Pre svega, pojačao bi se pritisak na RS i išlo bi se ka njenom gušenju. Išlo bi se i ka dovršetku konstituisanja Kosova kao nezavisne države. Sa druge strane, sa Trampom mi nekako startujemo od nule. Tu je stvar neizvesna, ali u odnosu na ovu drugu stranu, gde je izvesnost negativna, bolja je i neizvesnost u kojoj imate šansu“, smatra Radun.

    Pobeda Trampa na predsedničkim izborima u SAD skoro po svemu podseća na kampanju za američkog predsednika iz 1948. Tadašnji predsednik Hari Truman označen je kao autsajder, a sve analize, čak i do tada nepogrešivi Galup, govorile su da prednost ima Trumanov protivkandidat, republikanac Tomas Djui.

    Fotografija na kojoj nasmejani Truman u rukama drži broj „Čikago tribjuna“, koji je objavio vest o njegovom porazu u trenutku kada su glasači rekli suprotno obišla je svet.

     

    Slično:

    U Portlandu protesti protiv Trampa prerasli u nerede (video, foto)
    Protesti protiv Trampa širom Amerike (foto, video)
    Tagovi:
    feministkinje, NVO sektor, protesti protiv Trampa, elita, izbor Donalda Trampa za predsednika SAD, IRI, UNDP, NDI, Branko Radun, Donald Tramp, Dejan Vuk Stanković, Hilari Klinton, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga