08:12 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Dijalog u Briselu

    Posle albanskih „dugih cevi“ povratak za sto

    © Flickr/ European External Action Service
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    1027

    Pregovori između predstavnika Srbije i prištinskih privremenih institucija, zakazani za 24. januar, imaju za cilj da Zapadu pokažu da je moguće nastaviti dijalog Beograda i Prištine posle podizanja tenzija, smatraju analitičari.

    Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Federika Mogerini najavila je nastavak dijaloga između Beograda i Prištine za 24. januar u Briselu. To je potvrdio i srpski premijer Aleksandar Vučić, posle telefonskog razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. On je susret srpskih i albanskih predstavnika najavio za sledeću nedelju u prestonici EU.

    Kako Sputnjik nezvanično saznaje u Vladi Srbije, o temama pregovora još nije razgovarano — čeka se premijerov povratak iz Davosa. Do tada ostaju samo nagađanja šta će se događati za pregovaračkim stolom u Briselu. Svi se slažu da je posle dugih cevi na Severu KiM neophodno hitno nastaviti dijalog kako se krizna situacija ne bi otrgla kontroli.

    Ono što bi teme razgovora mogle da budu jeste pitanje ulaska kosovskih specijalnih snaga na sever KiM bez saglasnosti lokalnih srpskih vlasti. Jedno od pitanja koje bi moglo da se nađe za pregovaračkim stolom jeste otvaranje mosta na Ibru, između severnog (srpskog) i južnog (alabanskog) dela Kosovske Mitrovice, čije je otvaranje najavljeno za 20. januar, a potom odloženo dok srpska i albanska strana ne postignu dogovor o svim spornim pitanjima u vezi sa renoviranjem tog mosta.

    Tema koja se čini neizbežnom jeste i formiranje Zajednice srpskih opština, koje je dogovoreno Briselskim sporazumom, na čemu Beograd insistira, a koje albanska strana odbija da izvrši.

    Novinar i pisac sa Kosova i Metohije Živojin Rakočević kaže da je dijalog između Beograda i Prištine, zahvaljujući prištinskim vlastima i međunarodnoj zajednici, odavno doveden do mrtve tačke i da su razgovori zakazani za 24. januar svedeni na to da pokažu da Srbi i Albanci mogu da sede zajedno za istim stolom.

    „To će biti susret u kojem će najvažnije biti da za jednim stolom sede Srbi i Albanci. Ništa posebno ni da se dogovara, ni razgovara. Nekakve teme će verovatno postojati, ali od svega najvažnije je da se, na prvom mestu, verovatno, Zapadu, pokaže da su Srbi i Albanci za jednim stolom i da mogu da se rukuju i gledaju jedni u druge sa manje od deset metara rastojanja“, kaže Rakočević.

    O tome hoće li Albanci biti konačno naterani na odavno dogovoreno formiranje ZSO, Rakočević kaže da Albanci sada verovatno žele njeno formiranje, ali ključno pitanje je da li formiranje Zajednice u trenutku kada se menja američka administracija odgovara Srbima.

    ZSO, nakon promene američke administracije, može da dobije sasvim drugo lice, kaže Rakočević. Sa ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću, otvorene su sve varijante — ZSO može da dobije sasvim drugi sadržaj, koji može biti znatno poboljšan, ili je neće biti, smatra Rakočević.

    „Verovatno je igra oko ZSO, koju su Albanci igrali, očekujući da će Hilari Klinton dobiti izbore i da će američka administracija nastaviti bezuslovnu, nerazumnu podršku OVK elitama u Prištini, koja se zasnivala na tome ’prihvatite sve, ne primenite ništa‘, sa novom administracijom završena. I verovatno će sada i ZSO, ako je bude, dobiti neku drugu formu“, kaže Rakočević.

    Od primene svih dokumenata od 1999. godine, Srbi nisu videli nikakvo dobro, nikakve pomake, nastavlja Rakočević.

    „Povratak se nije dogodio, gradovi su sve pustiji, nestajemo više nego što se vraćamo, kvalitet institucija je plemenski i etnički, u njima ne možemo da radimo kako treba. Sa druge strane, naše institucije se gase, naš kvalitet života je drugačiji svakim danom i posle svakog incidenta, tako da je to jedna slika nedemokratskog, totalitarnog društva koje ne zna šta će sa sobom i neprestano proizvodi neprijatelje“, zaključuje Rakočević.

    Ipak, stav političkih predstavnika kosovskih Albanaca po pitanju ZSO i dalje je čvrst, a možda je najbolje izražen kroz reči izvestioca Evropskog parlamenta za KiM Urlike Lunaček.

    Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena u skladu sa postignutim dogovorom u Briselu i odlukom Ustavnog suda (Kosova), rekla je ona, i neće imati izvršni mandat, niti će kreirati politiku.

     

    Slično:

    Srbi će biti prinuđeni da sami formiraju ZSO
    Od Sretenja srpski predstavnici će sami formirati ZSO?
    Nikolić: Ne može se kopirati ZSO
    Urlike Lunaček: ZSO neće imati izvršni mandat
    Tagovi:
    pregovori o Kosmetu, tenzije, zajednica srpskih opština, ZSO, pregovori, pregovori između Beograda i Prištine zakazani za 24. januar, EU, Živojin Rakočević, Urlike Lunaček, Aleksandar Vučić, EU, KiM, Brisel, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga