13:04 21 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Ekonomska diplomatija

    Diplomate da „zarade“, a ne da troše pare

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 61
    Pratite nas

    Novi ekonomski ambasadori moraće da imaju učinak. To što su bivši koštali oko pola miliona evra godišnje i ne bi bio najveći problem, da njihov učinak nije bio „mršav“. Skuplja dara nego mera.

    Nedavna najava šefa diplomatije Ivice Dačića da će prioritet Ministarstva spoljnih poslova (MSP) u narednom periodu biti uspostavljanje pravnog okvira i adekvatne strukture ekonomske diplomatije već je dobila okvir — jeftino i efikasno. Ekonomsku diplomatiju bi, dakle, trebalo da odlikuje upravo ono što nije onu prethodnu koja je „prizemljena“ polovinom prošle godine, a bila je skupa i neefikasna.

    Prema projektu tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, 28 ekonomskih ambasadora krenulo je širom sveta 2010. godine, od Toronta, Stokholma, preko Sarajeva, Zagreba, do Japana. To što su, kako je procenjeno, koštali oko pola miliona evra godišnje, i ne bi bio najveći problem, da njihov učinak nije bio „mršav“. Skuplja dara nego mera.

    Nova mreža ekonomskih ambasadora, kako je pre 10 dana najavio Dačić, neće biti široka već efikasna i prilagođena zahtevima vremena. Za pravila prema kojima će ekonomske diplomate promovisati srpsku privredu i privlačiti investicije zadužena je radna grupa koju će predvoditi ministar trgovine Rasim Ljajić.

    On za Sputnjik kaže da model treba da bude najjeftiniji i najefikasniji i gotov do marta. Radna grupa će ukrstiti predloge MSP-a, Ministarstva trgovine i Privredne komore Srbije (PKS), i na osnovu njih sačiniti model. Kada će ambasadori u misiju još nije utvrđeno, dodaje on.

    Nova mreža će, kako je objasnio, biti postavljena daleko racionalnije, tamo gde su to prioriteti, odnosno gde postoje mogućnosti za razvoj privredne saradnje, za razliku od prethodne na čijoj mapi su bile zemlje poput Japana, sa kojima to nije slučaj, ili država koje su nam u neposrednoj blizini. Vodiće se računa i o tome da se iz jednog centra pokriva više država. Ovoga puta će prioritet biti zemlje sa kojima imamo razvijenu privrednu saradnju, poput Italije i Nemačke, kao i Rusija i Kina, velika tržišta sa kojima nam je saradnja u usponu, kaže Ljajić.

    Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom, prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, za period januar—novembar 2016. godine iznosila je 31,16 milijardi dolara i u odnosu na isti period 2015. porasla je 7,8 odsto. Izvoz vredan 13,6 milijardi dolara bio je veći 11 odsto, a uvoz 5,5 odsto. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama-članice Evropske unije. Činila je 65 odsto ukupne razmene, a odatle je došlo i dve trećine svih investicija.

    Srbija je, međutim, ofanzivnije krenula prema novim tržištima, pre svega namerena da svoje dugogodišnje dobre političke odnose sa sada moćnim evroazijskim državama pretoči u razvoj privredne saradnje. 

    Kina je već nekoliko godina druga ekonomija sveta, rusko tržište nam je, zahvaljujući Sporazumu o slobodnoj trgovini, otvoreno za bescarinsku robnu razmenu, ozbiljne ruske i kineske investicije su počele da stižu u Srbiju. Da nije reč tek o pojedinačnim slučajevima govori i nedavni dolazak Kineske banke, po snazi pete u svetu, što je svojevrsna najava novih investicija. Zato ne čudi najava novog modela po kome će funkcionisati srpska ekonomska diplomatija, o čemu su prvi razgovori krenuli još pre dve godine.

    Objašnjavajući organizaciju buduće mreže, Ljajić naglašava da će biti formiran poseban sektor za ekonomsku diplomatiju u okviru MSP-a koji će biti baza i logistika budućim ekonomskim ambasadorima. Ta zajednička baza treba da obezbedi bolju koordinaciju i biće povezana sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom trgovine, PKS. Pod tom jednom kapom u MSP-u biće svi koji su na istom zadatku, među njima i privredni atašei koji već postoje pri ambasadama.

    „Uostalom ekonomska diplomatija biće uopšte prioritet u radu diplomatsko-konzularnih predstavništva“, kaže Ljajić za Sputnjik.

    Na pitanje o tome kako će se birati novi ekonomski ambasadori, Ljajić kaže da ne očekuju prijem novih ljudi već da oni budu odabrani iz postojećeg kadra u ministarstvima.

    Slično:

    Lavrov: Srpsko-ruska saradnja kao primer međudržavnih odnosa
    Otvorena Kineska banka u Beogradu
    Šta su sve potpisale Srbija i Kina
    Srbija i Kina potpisale Sporazum o ukidanju viza
    Srbija i Rusija — počinju veliki pregovori o saradnji u svim pravcima
    Tagovi:
    ekonomski ambasadori, ekonomska diplomatija, privredna saradnja, ulaganja, tržište, Rasim Ljajić, Ivica Dačić, Nemačka, Italija, Kina, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga