22:27 09 April 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    41130
    Pratite nas

    Predsednik SAD Donald Tramp započeo je političku revoluciju tako što je porekao dosadašnju spoljnu politiku svoje zemlje. Nagoveštavaju se promene u UN, NATO-u i EU.

    Vašington post
    © AP Photo / Lauren Victoria Burke

    Teško je biti član američkog spoljnopolitičkog establišmenta ovih nekoliko dana pošto je Donald Tramp preuzeo dužnost. Njegove prve odluke i izjave o spoljnoj politici kao predsednika SAD najavljuju tektonske poremećaje u međunarodnim odnosima. Nagoveštavaju se promene unutar Ujedinjenih nacija i NATO-a, a posle „bregzita“ i promena u Americi, tresu se i temelji EU. A na tim institucijama gotovo da je počivao dosadašnji svetski poredak.

    Trampova spoljnopolitička doktrina za mnoge je nepoznanica, a promene u odnosima sa Kinom, EU, Rusijom, NATO-om, promene u konceptu borbe protiv islamskog ekstremizma, donele su nove strahove u već etabliranim krugovima donosilaca odluka, kako američkih, tako i svetskih.

    „Dve hiljade sedamnaesta će biti godina u kojoj će se definisati novi poredak, imajući u vidu da imamo multipolarni svet sa više aktera na svetskoj sceni. Praktično, ove godine će biti definisana buduća pravila igre u globalnim odnosima i tek posle ove godine moći ćemo da izvučemo prave zaključke u kojem pravcu ide novi svetski poredak nastao posle američkih izbora i posle nastanka multipolarnog sveta“, smatra bivši diplomata Zoran Milivojević.

    Tramp potpisuje dokument
    © AP Photo /
    Tramp potpisuje dokument

    Sa Trampovim izborom za američkog predsednika i sa početkom ostvarivanja njegovog predizbornog programa, završavaju se era unipolarnog sveta, koja je počela posle pada Berlinskog zida, i kontinuitet politike koji su sprovodili predsednici Bil Klinton, Džordž Buš Mlađi i Barak Obama, kaže on.

    „Na sceni je multipolarni svet i tri su ključna subjekta koja će u narednom periodu određivati globalne odnose. To je trougao Vašington–Moskva–Peking i na toj relaciji će se odvijati suština međunarodnih odnosa u narednom periodu. U 2017. godine će biti definisani i pravila igre u tom trouglu i način određivanja glavnih pravaca u globalnim međunarodnim odnosima“, objašnjava on.

    Prve naznake pokazuju da će se Tramp opredeliti za bilateralne odnose, nastavlja Milivojević, što dokazuje i raskid Transpacifičkog sporazuma o slobodnoj trgovini. Radi održanja primarne uloge SAD na globalnoj sceni, Tramp će se koncentrisati na bilateralne odnose sa Pekingom, glavnim ekonomskim rivalom, i sa Moskvom, u funkciji rešavanja globalnih pitanja, u prvom redu problema koji stvara DAEŠ.

    Kada je reč o nekim drugim centrima moći od interesa za SAD u narednom periodu, Tramp daje prednost anglosaksonskom subjektu i u tom smislu treba gledati prvu posetu Vašingtonu koju će ostvariti britanska premijerka Tereza Mej, dodaje Milivojević. Kada je EU u pitanju, takođe treba računati stavljanje većeg akcenta na bilateralne odnose, nego na EU kao faktor na koji će Vašington i sam Tramp biti koncentrisani.

    Tramp u međunarodne odnose unosi novu filozofiju koja ide u pravcu povratka koncepta ravnoteže snaga na svetsku scenu, smatra Milivojević.

    „Moram da kažem da sam i ja pobornik ravnoteže snaga, zato što je ravnoteža snaga, onakva kakvu smo imali u vreme Hladnog rata, bolje obezbeđivala mir nego kasnije, kada smi imali unipolarni svet. U ravnoteži snaga prestaje opasnost od intervencionizma i od pokušaja da se nametnu rešenja koja odgovaraju jednoj svetskoj sili. Sa druge strane, Tramp unosi novu dinamiku u međunarodne odnose. U tom smislu treba posmatrati i ono što će učiniti u smislu revizije NATO-a. Neće naravno ukidati NATO, ali će se potruditi da izvrši reviziju odnosa među članicama u smislu njihovih većih obaveza u odnosu na SAD, koje danas nose glavni teret u finansijskom, organizacionom i funkcionalnom smislu“, kaže Milivojević.

    Američke trupe u Letoniji
    © REUTERS / Ints Kalnins
    Američke trupe u Letoniji

    Dolazak na vlast Donalda Trampa može se nazvati političkom revolucijom, kaže bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović, zato što je novi američki predsednik i u predizbornoj kampanji, a i svojim prvim odlukama kao predsednik osporio celu dosadašnju spoljnu i unutrašnju politiku svoje zemlje.

    Inauguracija  Donalda Trampa
    © Sputnik / Aleksey Bogdanovskiy

    Poništio je američko članstvo u Sporazumu o slobodnoj trgovini u pacifičkoj regiji (TPP), najavio je sličnu akciju protiv Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA), vrlo se, kaže Jovanović, loše izrazio o EU i devalvirao je NATO, izražavajući se o njemu kao reliktu prošlosti.

    „Tramp je očigledno bilateralista, a ne multilateralista. Amerika je prigrlila multilateralizam onda kada se nametnula ostatku sveta kao najjača sila. Od početka Drugog svetskog rata, ona je htela kroz tu formu međunarodne saradnje da istakne svoju dominantnu ulogu. Ovog puta, ona zbog nove politike predsednika Trampa izgleda da nema potrebu za takvim instrumentima radi opravdanja svoje moći, pošto smatra da bi više mogla da dobije bilateralnim putem, čime bi, u odnosu na druge partnere, odnos snaga uvek bio više u prilog Americi, nego njima“, objašnjava Jovanović i dodaje da odnos prema EU, pa i NATO-u, mada naglašava da je odnos Trampa prema Severnoatlantskoj alijansi još nejasan, proizilazi iz takvog početnog stava američkog predsednika.

    „Moguće je da će da traži redefinisanja NATO-a kao vojne organizacije, možda i da mu dâ neki drugi pravac, da ga usmeri prema borbi protiv radikalnog islamskog terorizma ili da ga, na neki način, učini prihvatljivim i za ostatak Evrope, pre svega za Rusiju i druge zemlje koje nisu u NATO-u. Možda da bude više evropski NATO nego li natovska Evropa. Ako bi bio evropski NATO, onda bi mogao da se približi onome što je OEBS svojevremeno sugerisao, da bude jednaka bezbednost za sve evropske zemlje, a to se približava standardnom stavu Rusije da bi sistem kolektivne bezbednosti za sve bio najbolje rešenje“, kaže Jovanović.

    Koliko je „trampofobija“ uzela maha govori i činjenica da su društvene mreže eksplodirale kada je objavljena vest da je u Kongresu SAD podnet predlog zakona o obnovi američkog suvereniteta, čijim bi usvajanjem SAD prestale da budu članica UN.

    Zgrada UN u Njujorku
    © AFP 2020 / STAN HONDA
    Zgrada UN u Njujorku

    Taj zakon republikanski kongresmeni predlažu od 1997. svake godine na početku zasedanja Kongresa. Dosadašnji predlagači bili su Ron Pol i Pol Braun, a ove godine predložio ga je kongresmen Majk Rodžers.

    Predlog tog zakona do sada je uvek ostajao u fioci Spoljnopolitičkog odbora, međutim, kako kaže Jovanović, prvi put su se stavovi konzervativnih republikanskih kongresmena približili stavovima američkog predsednika. Tramp je tokom kampanje bio veoma kritičan prema svetskoj organizaciji, nazivajući je klubom ljudi koji se okupljaju, vode razgovore i provode vreme.

    Slično:

    Tramp neće smanjiti ulogu NATO-a u Evropi
    Stoltenberg: Tramp je obećao NATO-u čvrstu podršku
    Obama: Tramp je posvećen NATO-u
    Tramp o SB UN i Izraelu: Biće drugačije posle 20. januara
    Tramp bi mogao da dovede ženu na čelo partije, a geja u UN? (foto)
    Tagovi:
    Tramp, međunarodni odnosi, Amerika, UN, NATO, EU, Vladislav Jovanović, Donald Tramp, Zoran Milivojević, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga