01:47 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Porodično nasilje

    Kako Rusija kažnjava nasilje u porodici

    Warren Goldswain
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2189
    Pratite nas

    Državna duma Rusije je usvojila zakon po kojem se za nasilje u porodici ne predviđa krivična odgovornost ako je naneseno prvi put. Naizgled, to bi moglo da se shvati da država prvo prebijanje „oprašta“. Međutim, ruski eksperti ističu da takvo tumačenje tog zakona nije ispravno.

    Pristalice te inicijative ističu da je zakon usmeren na zaštitu i očuvanje porodice. Kao primer oni postavljaju retoričko pitanje: smatrate li vi ispravnim da se samohrana majka osudi na dve godine zatvora zato što je udarila svog sina-tinejdžera zbog krađe, narkomanije ili uplitanja u neke nezakonite radnje? Posledica te odluke može biti raspad porodice — majci se oduzimaju roditeljska prava, a dete se smešta u dom za nezbrinutu decu.

    „Mera odgovornosti treba da bude u skladu sa težinom počinjenog dela“, smatraju pristalice dekriminalizacije nasilja u porodici.

    Međutim, ni prvi fizički udarac neće proći nekažnjeno. Novi zakon predviđa dovoljno strogu kaznu — sledi novčana kazna od 5 do 30 hiljada rubalja (od oko 80 do 470 evra), zatvorska kazna u trajanju od 10 do 15 dana, ili prinudni rad od 60 do 120 sati. U slučaju ponovnog nasilja zakon predviđa krivičnu odgovornost. Nasilniku preti kazna od 40.000 rubalja (625 evra) ili kazna u visini plate ili drugog primanja u periodu od tri meseca.

    Takođe, predviđena je i kazna prinudnog rada od 240 sati do 6 meseci, ili kazna zatvora do 3 meseca. Autori zakona ističu da se te kazne odnose isključivo na ona dela koja su ponovljena, a ne izazivaju telesne povrede. U slučaju nanošenja telesnih povreda počinilac snosi krivičnu odgovornost. Taj zakon je podržalo 380 od 450 poslanika, a protiv je bilo samo troje.

    Odluku da se uradi novi nacrt zakona donela je grupa deputata, članova Saveta Federacije, nakon što je letos dekriminalizovano nasilje između nepoznatih ljudi, dok je krivična odgovornost i dalje važila kada je reč o nasilju u porodici. To je u javnosti izazvalo brojne polemike i mnogi su postavljali pitanje — zašto se nasilje nepoznatih lica smatra prekršajem, a među članovima porodice — krivičnim delom.

    „Letos su dekriminalizovani neki oblici nasilja, ali se to nije odnosilo na nasilje u porodici. Ovo je veoma aktuelno pitanje zato što se u praksi dešavalo da se neki beznačajni sukob ili tuča na ulici smatra krivičnim delom sa svim posledicama, pa se događalo da se ljudi koji nikada nisu imali problema sa zakonom budu proglašavani za kriminalce. Otkako je usvojen zakon ljudi su dobili pravo na jednu grešku, ali ako je ponove to se neće smatrati prekršajnim već krivičnim delom. Ali paradoks je bio u tome što do današnjeg dana to pravo nije važilo za članove porodice i to je bilo veoma čudno. Mora se imati u vidu i to da je članovima porodica potrebna veća zaštita, jer su oni manje zaštićeni i neće uvek da prijavljuju policiji da je počinjeno nasilje nad njima“, kaže za Sputnjik ruski pravnik Vladislav Kočerin.

    Ekspert ističe da su sada „svi jednaki pred zakonom“.

    „Bilo bi pogrešno misliti da su tim zakonom nasilnici dobili ’odrešene ruke‘. Oni su prosto dobili samo pravo na grešku. Zamislite situaciju: u skladnoj porodici je došlo do konflikta, otac je podigao ruku na sina, majka je pokušala da ga zaštiti, pa je otac udario ženu.“

    „Po starim zakonima, takav otac je mogao da bude proglašen za kriminalca. Međutim, sin će porasti i taj događaj može da mu može zakomplikuje život. Zbog ’kriminalnog dosijea‘ oca, na primer, on bi mogao da ima problema prilikom zapošljavanja u određenim strukturama. Mislim da je bolje tom ocu dati još jednu šansu“, objasnio je Kočerin.

    Mnogi psiholozi, advokati i stručna javnost ističu da donošenje tog zakona ne znači da država podržava nasilje, već naprotiv, a zakon ocenjuju kao dobar. Ideju o donošenju tog zakona ranije je podržao i predsednik Vladimir Putin, a usvajanje zakona podržala je i Liberalnodemokratska partija. Lider te stranke Vladimir Žirinovski je ocenio da zakon pomaže da se „porodica sačuva, a ne da se rasturi“.

    A da ne bi bilo tuča u porodici neophodno je sklapati brak iz ljubavi, smatra on. 

    Komunistička partija je, međutim, bila protiv usvajanja zakona. Komunisti smatraju da je zakon usmeren „protiv porodice i društva“ i da će „ojačati nasilje kao normu ponašanja“. Olga Batalina, jedna od predlagača zakona, odbacila je optužbe da bi se tim zakonom omogućava nekažnjivost za one koji zlostavljaju članove svoje porodice.

    Batalinova je rekla da većina Rusa osuđuje nasilje u porodici, ali podržava inicijativu da se ublaže kazne za prestupnike koji to urade prvi put.

    „U krivičnom zakoniku i dalje postoji krivična odgovornost za nanošenje telesnih povreda, ali sada će se primenjivati na one koji ponavljaju taj čin. Svi oni koji terorišu svoje članove porodice krivično će odgovarati“, rekla je ona.

    Predsednik Dume Vjačeslav Volodin ranije je podržao zakon o dekriminalizaciji lakših povreda u porodici, objasnivši da rezultati socioloških istraživanja pokazuju da većina građana to podržava.

    Ruski centar za ispitivanje javnog mnjenja objavio je rezultate istraživanja prema kojima petina stanovništva (19 odsto) dozvoljava mogućnost primene fizičke sile u porodici. Više od polovine anketiranih (59 odsto) odobrilo je ideju dekriminalizacije nasilja u porodici za one koji su ga izvršili prvi put. Protiv takve mere izjasnilo se 33 odsto ispitanika.

     

    Tagovi:
    porodično nasilje, Duma, zakon
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga