20:51 14 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Arapi sa psima u Abu Dabiju

    Srbija na mapi arapskog novca

    © AFP 2019 / KARIM SAHIB
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21547
    Pratite nas

    Nikada nije lako počinjati od nule. A kada ćemo početi da sabiramo rezultate ili ubiramo plodove neke buduće saradnje sa novim arapskim „saveznicima“, teško da iko može da prognozira. Svet je postao mnogo dinamičnije mesto nego što je bilo ko mogao da predvidi.

    Crta li to Srbija svoju novu kartu arapskog sveta? I dok je bila deo Jugoslavije, uvek je imala dobre političke i ekonomske odnose sa arapskim državama, od Libije, preko Egipta, Sirije, do Iraka. Do raspada SFRJ, Libija je bila jedan od najznačajnijih partnera jugoslovenske i srpske privrede. Sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka domaća preduzeća su realizovala velike investicione projekte u toj zemlji, a izvoz u Libiju do uvođenja sankcija Srbiji dostizao je 200 miliona dolara. Samo vrednost investicionih projekata koje su naša preduzeća izvela procenjen je na tri milijarde dolara. Luka u Bengaziju, ona u Misrati, sedam ribarskih luka, rafinerija Ras Lanuf, vojna akademija, nedovršeni lukobran u Tripoliju…

    Raspad  Jugoslavije je značio preokret posle koga više ništa nije bilo isto. Posle 2.000. godine, doduše, ponovo su normalizovani odnosi, ali je na primer 2010. ukupna razmena sa Libijom bila oko 150 miliona dolara, od čega je naš izvoz bio skromnih sedam miliona dolara. Ostalo je bio uvoz, i to 99 odsto libijske nafte.

    Slično je bilo i sa ostalim „starim“ arapskim saveznicima. Prvo više nije bilo srpske privrede na prepoznatljivoj arapskoj mapi, a onda su zahvaljujući američkoj specijalnosti zvanoj „izvoz demokratije“, na krilima „arapskog proleća“ praktično nestale i same države. Neke još krvare, a neke i dalje pokušavaju da se „sastave“.

    Zato i ne čudi što je Srbija počela da „crta“ svoju novu kartu arapskog sveta, koji je već uveliko dobio druge koordinate. Tako je danas Katar, zemlja sa najvećim prihodom na svetu po glavi stanovnika od 140.000 dolara godišnje, pre samo 70 godina bio jedno od najsiromašnijih mesta na planeti, britanski protektorat koji je živeo od ribolova i prodaje bisernih školjki. Dok nisu počeli da eksploatišu naftu, uostalom kao i Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.

    Upravo su to arapske zemlje na koje računamo u budućoj privrednoj saradnji. I dok je ovih dana ministar rada Rasim Ljajić pokušavao da uspostavi nove mostove privredne saradnje sa Saudijskom Arabijom, katarski šef diplomatije šeik Mohamed bin Abdulrahman el Tani u Beogradu poručuje da je njegova država zainteresovana za saradnju sa našom zemljom u brojnim oblastima. Razmena je trenutno skromnih sedam-osam miliona dolara. Gde Katar sa državnim Investicionim fondom, koji  raspolaže sa 170 milijardi dolara, može da bude partner Srbiji?

    Tani reče da je država Katar ozbiljno shvatila poziv predsednika Srbije da katarske kompanije investiraju u Srbiji i zainteresovana je, između ostalog, za saradnju u namenskoj industriji, informacionoj tehnologiji, poljoprivredi…

    Ali kao što za put od njive do trpeze treba vremena, tako je upravo potpisan Memorandum, kako je ocenio Tani, tek platforma za razmenu mišljenja.

    Isto tako ne treba da čudi što je Ljajić u poseti Saudijskoj Arabiji bio zajedno sa ministrom spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine Mirkom Šarovićem. Posetu su krunisali prijemom kod kralja Salmana, sa kojim su razgovarali o mogućnosti da Saudijska Arabija finansira zajednički infrastrukturni projekat Srbije i Bosne i Hercegovine.

    „Ostaje da se mi dogovorimo koji će to projekat biti i da onda apliciramo kod Saudijskog fonda za razvoj, gde postoje velike šanse da dobijemo sredstva za realizaciju tog projekta“, preneo je Ljajić. A mogli bismo, kažu, da privučemo više turista, izvozimo prehrambene proizvode, gradimo kod njih. Tek, formiran je zajednički trilateralni komitet koji će se baviti kreiranjem i praćenjem aktivnosti koje treba da doprinesu većoj trgovinskoj razmeni i realizaciji saudijskih investicija u Srbiji i Bosni i Hercegovini.

    Delegacija Saudijske Arabije na samitu G20 u Kini
    © AFP 2019 / STEPHANE DE SAKUTIN

    Zajedno je lakše. Prvo se uspostavlja poverenje učestalim kontaktima, pa kad političari utru put, onda na red dolazi i ulaganje. Nema ništa preko noći, pogotovo na terenu koji je nov za obe strane. To smo videli i u slučaju Ujedinjenih Arapskih Emirata. Od prve posete naših zvaničnika Emiratima prošlo je pet godina. Mnogo toga je najavljeno, a za sada je najširoj javnosti „vidljiv“ „Er Srbija“, početak gradnje „Beograda na vodi“, kao i dva kredita od po milijardu dolara sa povoljnom kamatom, jedan za podršku budžetu, drugi za navodnjavanje.

    Nikada nije lako počinjati od nule. A kada ćemo početi da sabiramo rezultate ili ubiramo plodove to teško ko može da prognozira. Svet je postao mnogo dinamičnije mesto nego što je bilo ko mogao da predvidi.

    Slično:

    Rusija i Saudijska Arabija planiraju zajedničke investicije
    Saudijska Arabija prestaje da investira u Ameriku
    Saudijska Arabija zainteresovana za S-400
    Saudijska Arabija i Rusija: Izbeći negativan scenario na Bliskom istoku
    Nikolić: Uspešna saradnja Srbije i UAE biće nastavljena
    Kina stvara investicioni fond sa UAE i Katarom
    Tagovi:
    ulaganja, prihod, privreda, saradnja, Mohamed bin Abdulrahman Al – Tani, princ Saudijske Arabije Muhamed bin Salman, Rasim Ljajić, Katar, UAE, Saudijska Arabija, Irak, Libija, Sirija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga