06:42 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Raskrsnica

    Hoće li Srbija biti evropska raskrsnica

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    72816

    Iako za Srbiju važi da je za Zapad — „kapija Istoka“, a za Istok — „kapija Zapada“, višedecenijsko loše stanje srpskih puteva i pruga učinilo je da naša država nije koristila svoj povoljan geografski položaj.

    Kao da se stvari postepeno kreću nabolje. Kako koji državnik poseti Srbiju, razgovara se i o izgradnji pruga i novih putnih pravaca koji bi od naše zemlje trebalo da načine veliku saobraćajnu raskrsnicu od evropske važnosti.

    Pruga i auto-putevi će povezivati Beograd sa regionom.
    Googlemaps
    Pruga i auto-putevi će povezivati Beograd sa regionom.

    Dakle, šta bi Srbija od najavljenih kapitalnih infrastrukturnih projekata mogla da dobije u narednoj deceniji:

    Pruge

    Najvažniji pravac koji bi od Srbije trebalo da napravi važno železničko čvorište je onaj koji povezuje grčke luke Solun i Pirej sa prestonicom Mađarske, Budimpeštom.

    Za ovaj pravac zainteresovani su kineski investitori, koji su i vlasnici grčkih luka. Prva faza izgradnje podrazumeva modernizaciju deonice između Beograda i Budimpešte, a Srbija je obećala maksimalnu brzinu u projektovanju i gradnji kako bi delovi deonice zaživeli do juna 2017.

    Druga deonica bi trebalo da se modernizuje i gradi od Niša, preko Skoplja do Soluna i Atine.

    Cilj je, prema rečima srpskog premijera Aleksandra Vučića da se vreme putovanja robe od Budimpešte do Soluna skrati sa sadašnjih 49 sati na 30 sati, a da putnici od Beograda do Soluna stignu za 6 sati. Ovo bi, u najboljem slučaju, trebalo da se završi do 2020. O svemu su u protekla dva dana pričali premijeri Srbije i Grčke Alekandar Vučić i Aleksis Cipras.

    Putevi

    1.     Niš—Priština—Tirana—Drač

    Pre četiri godine izgrađen je auto-put sa četiri trake između Tirane i Prištine. Još 120 kilometara trebalo bi da bude izgrađeno kroz Srbiju na deonici Niš—Kuršumlija—Prokuplje—Merdare. Tako zamišljen auto-put povezaće Niš sa lukama Drač i Valona, o čemu su premijeri Srbije i Albanije, Aleksandar Vučić i Edi Rama, u nekoliko navrata razgovarali, a sve je podržala i Evropska unija.

    2.     Beograd—Sarajevo

    Izgradnjom auto-puta Beograd—Sarajevo skratilo bi se putovanje između dve prestonice sa pet sati na tri i po sata. Auto-put će na srpskoj strani prolaziti pored Požege, odakle će do Beograda biti povezan Koridorom 11, a ići će do Višegrada u dužini od oko 100 kilometara. Vlasti BiH bi trebalo do početka marta da odrede rutu kojom će prolaziti auto-put. O tome je Vučić prošle nedelje razgovarao i sa premijerom BiH Denisom Zvizdićem.

    3.     Beograd—Podgorica—Bar

    Putovanje od Beograda do crnogorskog primorja postala je prava noćna mora za mnoge turiste — traje oko 12 sati, jedini put za Crnu Goru je Ibarska magistrala, u letnjim mesecima prezagušena, i na njoj su saobraćajne nesreće bile brojne. Kada konačno pređu u Crnu Goru, turisti moraju da savladaju deonicu puta kroz kanjon Morače, takođe veoma rizičnu.

    Međutim, kada bude završena deonica auto-puta od Požege do granice sa Crnom Gorom i ako auto-put na crnogorskoj strani od Bara do Boljara bude završen, biće znatno skraćen put od Beograda do Jadranskog mora.

    Slično:

    Posle 40 godina počela obnova barske pruge
    Potpisan ugovor o rekonstrukciji dela pruge Beograd—Budimpešta
    Ruski recept za srpsku železnicu — kilometar pruge na dan (audio)
    Rusi počinju obnovu barske pruge
    Brze pruge Srbije — sa 30 na 120 kilometara na sat
    Srbija i Albanija zajedno će graditi puteve i pruge
    Tagovi:
    auto putevi, brze pruge, obnova, izgradnja, Denis Zvizdić, Edi Rama, Aleksis Cipras, Aleksandar Vučić, Drač, Bar, Budimpešta, Skoplje, Tirana, Niš, Albanija, Makedonija, Mađarska, Crna Gora, Beograd, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga