04:35 19 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Partizanke i Jisip Broz Tito

    Neutralna Srbija nije kao Titova Jugoslavija

    © AFP 2019 / Darko Vojinovic
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    21218

    Položaj nesvrstane SFRJ i vojno neutralne Srbije ne može da se poredi, kao što su neuporedivi koncepti nesvrstanosti i vojne neutralnosti. Srbija se danas ne nalazi u zavidnoj situaciji, a za nju bi bilo najbolje da se ne meša u politike velikih sila, smatraju stručnjaci.

    Iako je prošlo četvrt veka od formalnog završetka Hladnog rata (pre četvrt veka predsednici Rusije i SAD, Boris Jeljcin i Džordž Buš, potpisali su u Kemp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dveju zemalja), bivši Jugosloveni sa setom i nostalgijom sećaju se vremena nesvrstanosti, kao što se većina njih sa istim osećanjima seća i Jugoslavije.

    Politika nesvrstavanja oličena u Josipu Brozu Titu donela je građanima Jugoslavije mnoge koristi, ekonomske i političke. Zahvaljujući toj politici, Jugoslavija je održavala i razvijala odnose sa oba ideološka bloka na koje je tadašnji svet bio podeljen.

    Sa druge strane, jugoslovenske kompanije, a time i njeni građani, imale su velike ekonomske koristi od dobrih odnosa sa afričkim i azijskim državama, tek izašlim ispod zapadnjačkog kolonijalnog jarma. Zahvaljujući politici nesvrstanosti, jugoslovenski „crveni pasoš“ bio je dovoljan za obilazak sveta bez viza. Uz politiku neutralnosti išao je i osećaj veličine i ugleda u svetu.

    Od kraja Hladnog rata, svet se umnogome promenio. Jugoslavija se raspala, a Srbija je prošla kroz golgotu kao malo koja država u svetu. I međunarodne prilike su se promenile — od pokušaja uspostavljanja unipolarnog sveta, sa SAD kao hegemonom do multipolarnog sveta u nastanku u drugoj deceniji 21. veka.

    U Pokretu nesvrstanih, Srbija danas ima status posmatrača, a koncept vojne neutralnosti, proglašen 2008. mnoge podseća na politiku nesvrstavanja koju je vodila bivša država. Međutim, ova dva politička koncepta su neuporediva, smatraju stručnjaci.

    Kada kažemo nesvrstanost Jugoslavije, ne mislimo samo na neutralnost, kaže istoričar Predrag Marković.

    „Nesvrstani su bili proaktivan pokret i bili su organizacija sa više od 100 članica čiji se glas veoma čuo. Tako da apsolutno ne postoji čak ni konceptualna sličnost neutralnosti i nesvrstanosti jer, pre svega, nesvrstani su Jugoslaviji davali jednu ogromnu pregovaračku snagu koju danas ne može da ima nijedna mala zemlja. Snaga Jugoslavije koja je proizilazila iz pozicije jedne od vodećih zemalja nesvrstanih je nešto što je neponovljivo i što ne samo današnja Srbija, nego nijedna tako mala zemlja ne može ni da sanja“, objašnjava Marković.

    Predrag J. Marković, istoričar
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Predrag J. Marković, istoričar

    Prema rečima istoričara Bojana Dimitrijevića, ideja proklamovane vojne neutralnosti je posledica jednostranog proglašenja Kosova za samostalnu državu.

    „Nikako ne bih upoređivao ovu proklamovanu neutralnost sa politikom iz vremena Hladnog rata, koju je Jugoslavija tada forsirala, zato što je reč o dve sasvim drugačije pojave. Srbija u današnjici nimalo nije nalik Jugoslaviji, niti su svetske i evropske okolnosti jednake poziciji Jugoslavije iz tog vremena. Sva ta tumačenja su, možda, nategnute komparacije, prosto žele da objasne sadašnju poziciju Srbije kao veoma originalnu. Mislim da vojna neutralnost Srbije nije dobar izraz promišljanja Srbije u današnjem bezbednosnom okviru, a sa druge strane, sigurno je da ono što je Jugoslavija imala kao mogućnost neopredeljivanja u vremenu između ′50-ih i ′90-ih godina bila je posledica podela u Evropi i svetu na dva bloka koji su dominirali u tadašnjoj bezbednosnoj konstelaciji“, objašnjava Dimitrijević.

    Bojan Dimitrijević
    © Foto : NIC Vojska
    Bojan Dimitrijević

    Ni po istorijskoj analogiji ni po sadašnjoj poziciji Srbija ne može da se poredi sa politikom nesvrstanosti koju je Jugoslavija vodila u vreme Hladnog rata, zaključuje Dimitrijević.

    Srpski vojnici
    © AP Photo / Darko Vojinović

    Današnja Srbija, prema Markovićevom mišljenju, ne bi trebalo da se ni na koji način uključuje u sukobe velikih sila.

    „Mi moramo da nestanemo sa radara velikih sila na neko vreme i da se stabilizujemo kao država. Srbija je kao vlat trave u borbi slonova. Bilo kakvo njeno veće angažovanje dovelo bi do toga da bude pregažena“, smatra Marković.

    Srbija nema resurse kako bi forsirala svoj značaj na međunarodnoj sceni, kaže Dimitrijević. Teško je proceniti kako Srbija da se ponaša u današnjim međunarodnim okolnostima, dodaje. Prema njegovom mišljenju, momenat kada je Srbija mogla da se priključi EU i NATO-u prošao je pre više od decenije. Srbiji ostaje da lavira između velikih sila, što je izlaže njihovim čestim diktatima, a to nije položaj koji naša država zaslužuje, zaključuje Dimitrijević.

    Slično:

    Železnjak: Vojna neutralnost Srbije osnova za razvoj odnosa sa RF
    Vučić i Čepurin: Vojna neutralnost jača stabilnost na Balkanu
    Rusija poštuje vojnu neutralnost Srbije
    Vučić: Srbija će čuvati svoju vojnu neutralnost
    Vojna neutralnost i saradnja sa NATO-om
    Gašić: Partnerstvo za mir i vojna neutralnost
    Šira saradnja sa NATO-om i vojna neutralnost
    Tagovi:
    nesvrstani, vojna neutralnost, Jugoslavija, neutralnost, Srbija, Pokret nesvrstanih, Bojan Dimitrijević, Predrag J. Marković, Josip Broz Tito, Jugoslavija, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga