19:42 01 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1150
    Pratite nas

    Ukoliko aktuelni premijer Sorin Grindeanu pod pritiskom svog lidera Liviju Dragna i dalje bude insistirao na toj uredbi, možemo očekivati dalje nemire, a možda i prevremene izbore u Rumuniji, ocenjuje za Sputnjik Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka.

    Rumuni su još jednom pokazali da ih nije teško mobilisati da izađu na ulice zbog poteza Vlade sa kojima se ne slažu. Masovne proteste u rumunskim gradovima, u kojima je učestvovalo oko 300.000 ljudi, izazvala je sporna uredba Vlade, doneta pre dva dana, sa ciljem da ublaži propise o borbi protiv korupcije.

    Ta uredba kritikovana je kao najveće odstupanje od antikorupcijskih reformi od 2007. godine kada je Rumunija postala članica EU. Uredba o dekriminalizaciji brojnih prekršaja izazvala je ostavku rumunskog ministra trgovine Florina Žijanua, a ministar pravde Florin Jordake, koji je i doneo spornu uredbu, privremeno je predao dužnost svom zameniku do 7. februara.

    Stefan Surlić, asistent na Fakultetu političkih nauka, podseća da su 2015. godine protesti u Rumuniji zbog pogibije 32 ljudi u požaru u noćnom klubu prouzrokovali ostavku premijera Viktora Ponte. Iako se ti događaji ne mogu porediti, kaže Surlić, bilo je dovoljno da tada na ulice izađe oko 30.000 Rumuna, dok je sporna uredba Vlade, koja po hitnom postupku može da omogući pomilovanje brojnih zvaničnika osuđenih za korupciju, izazvala gnev na stotine hiljada ljudi.

    „Mislim da je ovde ključni momenat taj što uredba uključuje lidera Socijaldemokratske partije Liviju Dragna, koji nakon pobede te partije na nedavnim izborima nije mogao da postane premijer, budući da mu još nije istekla dvogodišnja uslovna zatvorska kazna zbog pokušaja da namesti referendum. Tu je i nekoliko drugih slučajeva u kojima je on direktno osumnjičen za zloupotrebu službenog položaja. Tako da je politička situacija u Rumuniji veoma kompleksna, ali ako uzmemo u obzir da je i Evropska komisija tražila od Vlade levog centra da još jednom razmotri spornu uredbu, trebalo bi sve institucije da se zapitaju koliko je ta odluka opravdana“, kaže Surlić za Sputnjik. 

    Najnoviji potez Vlade Rumunije izazvao je nezadovoljstvo i predsednika te zemlje Klausa Johanisa, koji je naveo da će od Ustavnog suda tražiti da odluku Vlade proglasi neustavnom. Surlić podseća da je Johanis na izborima za predsednika bio kandidat tada Hrišćansko-liberalne alijanse i protivnik Viktora Ponte, koji je predstavljao socijaliste, i da je pobedio upravo na talasu obećanja da će se ozbiljno suprotstaviti korupciji koja je zauzela sve pore rumunskog društva, a naročito političku elitu. 

    „Na talasu tog njegovog obećanja zaista su počele mnoge istrage koje uključuju preko 1.000 različitih političkih predstavnika, ljude koji su uključeni u rumunske institucije i administraciju. Međutim, optužbe za korupciju su pratile socijaldemokrate i ranije, tokom poslednjih izbora 2016. godine, pa ih to ipak nije sprečilo da osvoje većinu sa 250 predstavnika u dvodomnom Parlamentu Rumunije. Svakako da su socijaldemokrate ovim protestima i te kako ugrožene, ali ako uzmemo u obzir da su skoro održani izbori i da bi novi mogli da dovedu do još veće političke nestabilnosti u toj zemlji, verujem da će pod pritiskom EK, građanskih protesta i eventualne odluke Ustavnog suda, socijaldemokrate ipak povući spornu uredbu i da će i dalje ostati na vlasti. Međutim, ukoliko aktuelni premijer pod pritiskom svog lidera Dragna i dalje bude insistirao na toj uredbi, možemo očekivati dalje nemire, a možda i prevremene izbore u Rumuniji“, ocenjuje Surlić. 

    Ono što je sigurno, dodaje naš sagovornik, jeste da sve veće poverenje uživa predsednik Klaus Johanis, koji je stao na stranu desnice i koji će verovatno biti njen budući lider na eventualnim prevremenim izborima. Inače, Ustavni sud Rumunije ostavio je Vladi, Parlamentu i sudijama rok do 7. februara da upute primedbe na uredbu o korupciji. Dvadeset dana po dobijanju traženih dokumenata Ustavni sud će odlučiti o ustavnosti te uredbe, a ukoliko sud ne blokira uredbu, ona stupa na snagu deset dana od usvajanja.

     

    Tagovi:
    Ponta, Rumunija, demonstranti, korupcija, protesti, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga