10:30 06 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Marti Ahtisari, dodela Nobelove nagrade

    Koga da bombardujem za Nobela?

    © AP Photo / John McConnico
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    91560
    Pratite nas

    Zbog satirične realnosti oko kandidatura i dodela Nobelove nagrade za mir, možda bi trebalo promeniti definiciju i uslove za njeno dobijanje. Najvažnija stavka novih propozicija glasila bi doslovno ovako — „Oni koji svakog dana umesto ’dobro jutro‘ kažu: ’mrzim pse, Srbe i Ruse‘, dobijaju Nobela bez odluke Komiteta, a nagrada im se šalje brzom poštom“

    Petru Porošenku život, ipak, nije čokolada. Ekonomija Ukrajine — čiji predsednik je postao na vanrednim izborima maja 2014. posle Evromajdana i svrgavanja Viktora Janukoviča — u konstantnom je padu, građanima nije ispunio obećanje o boljem životu, članstva u EU nema, NATO mu je koliko juče odložio pregovore o protivraketnoj odbrani…

    Na sve to, nikako da preboli što nije dobio Nobelovu nagradu za mir.

    Mir, majke mi

    Da, dobro ste pročitali, izgleda da su hteli da mu daju ovo, nekad, prestižno priznanje. Pa drži se Zapad pravila da ne postoji besplatan ručak, a milijarder neće badava da servisira.

    Za razliku od Baraka Obame koji je nagradu dobio unapred, pa ju je tek onda „opravdavao“, Porošenko se nadao priznanju na godišnjicu vlasti 2015. Međutim, opet se pokazalo da se „sirotinji ne da sitno samleti“. Tužna priča.

    Petro Porošenko, predsednik Ukrajine
    © Sputnik / Alexander Zemlianichenko

    Pritom, umesto polemike kako neko sa takvim rezultatima i delovanjem može uopšte da bude i kandidat za Nobelovu nagradu za mir, fabrikuje se teza prema kojoj su Rusi sprečili „mirotvorca“ Porošenka da dobije šta mu pripada. Proteza za mozak još nije izmišljena.

    Alfrede, dobio si otkaz

    Nobelova nagrada za mir je — neminovno moramo podsetiti zbog očiglednog degradiranja u poslednje vreme — priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija.

    Koje narode je spojio Petro Porošenko? Ne da nije razoružao, već opet svakodnevno dolaze vesti iz Donbasa o „kiši bombi“ i „klanici“. Zasluge ima, ali ne za mir. Nipošto.

    Ili je možda Marti Ahtisari, dobitnik ove nagrade 2008, spojio neke narode, razoružao terorističke formacije, učinio Srbima na Kosmetu život dostojnim čoveka? Ne. Rešenja sukoba na Kosovu — obrazloženje koje je išlo uz priznanje finskom diplomati — nema ni devet godina posle, a nije ga bilo ni tad.

    Menjaj propozicije, šta čekaš

    Zbog satirične realnosti prilikom kandidatura i dodela Nobelove nagrade za mir, možda bi trebalo promeniti definiciju i uslove za njeno dobijanje.

    „Dinamit je osnovni cilj i svrha“, pisalo bi u preambuli. „Koristiti ga na ljudima“, posebno bi bilo naglašeno. Potom uslovi svih uslova: vojna industrija mora da radi nesmanjenom brzinom; bombardovanje je kao pranje zuba; osiromašenim uranijom gađati prvo one koji ne slušaju, a ako svi budu slušali, gađati i njih…

    Precizna pojašnjenja došla bi na kraju: ko prvi uperi prstom, taj se već nametnuo za prestižno priznanje; ko napravi veću nestabilnost, još veće su mu šanse da otputuje u Oslo.

    Poseban izuzetak od novoustanovljenih pravila — „Oni koji svakog dana umesto ’dobro jutro‘ kažu: ’mrzim pse, Srbe i Ruse‘, dobijaju Nobela bez odluke Komiteta, a nagrada im se šalje brzom poštom.

    Mirotvorci“, zamalo

    Prema dosadašnjim propozicijama, spisak nominovanih kandidata se objavljuje 50 godina nakon uručivanja nagrade za konkretnu godinu.

    Svetlana Aleksejevič
    © Sputnik / Boris Babanov

    Zamislite da za pola veka pročitate kako su ljudi političke težine Vilijema Vokera, scenariste „Račka“, bili potencijalni dobitnici Nobela.

    Ili da je Ante Gotovina, egzekutor progona 250.000 Srba, rekao da je njegova najveća nagrada etnički čista Hrvatska, da je svako priznanje posle toga degradiranje domovinskog rata, da se izvinjava Nobelovom komitetu, ali uvjeti su uvjeti, pa mora odbiti. „Za Nobela nespreman. Vaš Ante Gotovina“, pročitali biste u nekoj vrsti vremenske kapsule.

    Šta ćete reći kad posle 50 godina, na primer, pročitate da je Ramuš Haradinaj morao da odbije prestižnu mirovnu nagradu jer je bio sprečen razgledanjem lepota Pariza. Voli čovek velike kuće i zidove oko njih.

    Sedite vi tako sa unučićima, kad u novinama vest da je pre pola veka u najužem izboru bio bivši reis Mustafa Cerić zbog „otkrića“ da je u Njegoševom „Gorskom vijencu“ prepoznao „korene genocida prema Bošnjacima“. Priznanje mu je, bedastoća, za dlaku izmaklo pošto je isto „zlodelo“ prevideo u delima Alekse Šantića i Jovana Dučića. Nobel je, ipak, nagrada nad nagradama, pa površnost nije tolerisana…

    Nabrajanje nesuvislih obrazloženja i neprimerenih kandidata postaje previše mučno. Karikatura vrednosti na koje ne možemo da utičemo tera sve one koji žele dobro čovečanstvu da se dobro zamisle. Fitilj na dinamitu je dogoreo. Posle eksplozije, selotejp ne pomaže.

    Tagovi:
    mir, Nobelova nagrada za mir, nagrada, bombardovanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga