19:58 28 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 730
    Pratite nas

    Ovog meseca ruski predsednik Vladimir Putin imaće turneju po zemljama Centralne Azije. On će posetiti Tadžikistan i Kirgiziju, a moguće i Kazahstan i Uzbekistan. Sa svakom od tih zemalja Moskva pokušava da održi bliske političke i ekonomske veze, ali sa svakom od njih ostaju i nerešena pitanja.

    Ukoliko Putin poseti sve četiri prestonice ovih bivših sovjetskih republika, to će biti najveća turneja ruskog predsednika u regionu za poslednjih nekoliko godina.

    Kremlj je potvrdio da će Putin ovog meseca posetiti Tadžikistan i Kirgiziju, a ruski eksperti kažu da ta poseta nije slučajna, jer se te dve države graniče sa Avganistanom, i u njima trenutno raste opasnost od ekstremizma i terorizma.

    Ruski predsednik Vladimir Putin i predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev
    © Sputnik / Mihail Klimentjev

    Očekuje se da će tokom Putinove posete Dušanbeu najviše pažnje biti posvećeno ovom bezbednosnom pitanju, pošto su praktično rešena sva najvažnija ekonomska i politička pitanja između Rusije i Tadžikistana, mada eksperti dodaju da i na tom planu postoje pitanja koja će biti razmatrana.

    „Pitanja bezbednosti tog regiona su uvek prioritetna, jer je taj region prilično trusno područje, imajući u vidu da se graniči sa Avganistanom i da postoji povećana pretnja od strane islamskog ekstremizma. Samim tim, pitanja bezbednosti su nezaobilazna, ali mislim da će akcenat biti stavljen na ekonomska pitanja, bilateralnu saradnju, a takođe i saradnju u okviru Evroazijske ekonomske unije, naročito na ona sporna pitanja koja se javljaju u okviru te unije“, kaže za Sputnjik Sergej Rekeda, generalni direktor Informaciono-analitičkog centra za izučavanje društveno-političkih procesa na postsovjetskom prostoru.

    Ekspert dodaje da neće samo problemi Evroazijske ekonomske unije biti na dnevnom redu već da će se razmatrati i pad trgovinske razmene, i šta po tom pitanju činiti.

    „Određene mere se po tom pitanju već preduzimaju — na primer, u Tadžikistanu je otvoren centar, koji će se baviti promocijom ruskih proizvoda u toj zemlji. U Kirgiziji će se razmatrati efikasnost Rusko-kirgiskog fonda razvoja“, dodaje Rekeda.

    Kirgiski lider Almazbek Atambajev jesenas je preživeo infarkt, i namerava da se u skorije vreme povuče sa mesta predsednika zemlje, posle sedam godina predsednikovanja.

    Predsednički izbori su planirani za jesen, ali njegov odlazak otvara brojna pitanja, kao što su razvoj političke, ekonomske i bezbednosne situacije, kao i pitanje opstanka ruske baze u toj zemlji, s obzirom na to da postoji određeni broj opozicionara koji se protive ruskom prisustvu u Kirgiziji, pa čak traže i zatvaranje baze.

    „Vojno prisustvo Rusije u Kirgiziji i Tadžikistanu jedan je od temelja stabilnosti centralnoazijskog regiona u celosti i ne bi trebalo da pridajemo značaj izjavama da će ruska vojska morati da napusti Kirgiziju u doglednoj budućnosti. To nije u interesu Kirgizije, niti drugih zemalja u okruženju, naročito sada kada se povećava teroristička pretnja i kada vlada opšta nestabilnost u međunarodnim odnosima“, ističe Rekeda.

    Tadžikistan je najrizičnija zemlja Centralne Azije kada je reč o terorističkoj pretnji — smatra se područjem na kom se pojačano regrutuju borci za terorističku organizaciju Islamska država, a takođe postoji i opasnost „prelivanja“ terorista iz Avganistana u Tadžikistan i Kirgiziju, što dovodi do napetosti na južnim granicama država-članica Organizacije dogovora za kolektivnu bezbednost (ODKB), kao i direktne pretnje destabilizacijom u tom regionu.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i premijer Mađarske Viktor Orban u Budimpešti
    © Sputnik / Alekseй Družinin

    Trebalo bi podsetiti i da se u Tadžikistanu nalazi najveća baza ruske vojske u inostranstvu, koja broji 7.500 vojnika. Glavni zadatak tamošnjih jedinica je da spreče ulazak radikalnih islamista iz susednog Avganistana.

    Inače, Tadžikistan i Kirgizija su članice ODKB-a, vojno-političkog i bezbednosnog saveza čija je okosnica Rusija, a koji još čine i Belorusija, Jermenija i Kazahstan, pa se očekuje da će i saradnja u okviru ovog saveza biti jedna od tema tokom Putinove posete.

    „Glavni zadatak ODKB je očuvanje bezbednosti na granicama država-članica te vojne organizacije i borba protiv trgovine drogom, pa je jasno da će u okviru Putinove posete i ta pitanja biti razmotrena, kao i pitanje daljeg razvoja ODKB, jer se od strane njenih članica mogu čuti kritike o neefikasnosti te strukture. ODKB igra važnu ulogu u borbi protiv DAEŠ-a, ali najefikasniji instrument je rad obaveštajnih službi tih zemalja i koordinacija između ruske službe i kolega iz drugih zemalja tog azijskog regiona“, dodaje ruski ekspert.

    Što se tiče Putinove posete Kazahstanu i Uzbekistanu one još nisu potvrđene, ali ruski mediji navode da su moguće.

    Sa predsednikom Kazahstana Nursultanom Nazarbajevim Putin često kontaktira — u poslednjih godinu dana lideri dveju zemalja su se sreli šest puta, a osam puta su razgovarali telefonom.

    Nazarbajev je pozvao Putina da poseti Alma Atu i povodom otvaranja zimske Univerzijade, koja se održava od 28. januara do 8. februara. Na otvaranje te sportske manifestacije Putin nije stigao, ali ruski mediji pretpostavljaju da bi mogao da ode na zatvaranje ili do kraja meseca.

    S druge strane, u Uzbekistanu su krajem prošle godine održani prevremeni predsednički izbori, organizovani tri meseca posle smrti „besmrtnog“ predsednika Islama Karimova.

    Odmah posle proglašenja rezultata izbora Putin je novoizabranog predsednika te zemlje Šavkata Mirzijojeva pozvao da poseti Moskvu. U Kremlju su rekli da će do susreta dva lidera doći u naredna dva-tri meseca, ali nisu precizirali gde će se sastati.

    Analitičari podsećaju da se prva poseta izabranog lidera bilo koje zemlje posmatra kao simbol glavnih prioriteta u međunarodnoj areni i da je vrlo moguće da će predsednik Uzbekistana prvo posetiti Moskvu. S druge strane, dodaju eksperti, ruski predsednik posetiće Dušanbe i Biškek, pa bi bilo logično i da ga pozovu u Taškent.

    „Centralnoazijski region je oduvek bio jedan od prioriteta za Rusiju, ali je postao još aktuelniji i perspektivniji u poslednje vreme. Nije tajna da u zapadnom pravcu perspektive nisu tako velike — tamo postoje politička protivrečja i sukobi, koji su se odrazili i na ekonomiju. Na Istoku, ako govorimo o odnosima sa Kinom, u jugoistočnoj Aziji postoji niz projekata u razvoju za koje je Rusija veoma zainteresovana, a zemlje Centralne Azije, koje će posetiti Putin, biće deo tih projekata. Tu pre svega mislim na Kazahstan i Uzbekistan, a delimično i na Tadžikistan, u kom su Rusija i Kina glavni investitori“, zaključio je Rekeda.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga