09:38 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Meso

    Srbi još ne znaju šta tačno jedu

    Pixabay
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    4250
    Pratite nas

    Imamo mi i sada pravilnik o kvalitetu hrane, ali kada god ste pitali Ministarstvo poljoprivrede šta je ispitivalo, šta je povučeno, taj podatak niste dobili. Naravno da je to otvaralo prostor za razne malverzacije. Napokon, dobijamo Nacionalni savet koji će ozbiljnije voditi računa o zdravlju i bezbednosti potrošača u Srbiji.

    Skorašnji slučaj sa bakterijama u svežem mleku osam proizvođača, koji još nije dobio zvanični epilog, slika je koja najbolje ilustruje koliko znamo šta jedemo i kakvog je to kvaliteta. Da li će takvi slučajevi definitivno otići u istoriju kada počne da funkcioniše Nacionalni savet za bezbednost hrane, odnosno za kontrolu rizika, čije je formiranje već odmaklo?

    „Ne znam da li da kažem napokon, ili hvala bogu, da posle osam godina Srbija, odnosno ministar, preduzima konkretne korake na formiranju nacionalnog saveta, odnosno stručne radne grupe koja će se baviti procenom rizika. Srbija je jedina zemlja u okruženju i Evropi koja nema svoju agenciju za bezbednost hrane“, kaže za Sputnjik predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović.

    On napominje da se može reći da Savet već funkcioniše i da u maju treba da bude usvojen poslovnik o njegovom radu i formirano osam radnih grupa koje će pokrivati sve oblasti, od kontrole ispravnosti biljaka do životinja, hrane za životinje, pesticida… Svaka grupa će imati svog vodećeg stručnjaka i u svaku od njih će biti uključeni stručnjaci sa instituta, fakulteta, objasnio je Papović.

    „Iskreno se nadamo boljitku, da to počne da funkcioniše, da se ozbiljnije vodi računa o zdravlju i bezbednosti potrošača u Srbiji“, kaže predsednik NOPS-a, organizacije koja ima povremenog predstavnika u Nacionalnom savetu. Svi smo već, primećuje Papović, umorni od toga da su s vremena na vreme uništeni ili povučeni kilogrami ili tone neke hrane, a da ne znamo tačno zbog čega, ni naziv proizvođača, ni trgovca koji je robu plasirao.

    Na pitanje da li znamo kakav je kvalitet hrane u Srbiji i šta kod nje kontrolišemo, on kaže da su pravilnici faktički do te mere izlobirani, da iole ozbiljnija kontrola kvaliteta hrane zahteva njihovu promenu.

    „Imamo mi i sada pravilnik, ali kada god ste pitali Ministarstvo poljoprivrede šta je ispitivalo, šta je povučeno, taj podatak nećete dobiti. Zbog takvog funkcionisanja ministarstva, širom su otvorena vrata mitu i korupciji. Ako dva čoveka u ministarstvu odlučuju o tome šta je za nas kao potrošače najbolje i da oni odlučuju šta će ispitivati, naravno da je bio otvoren prostor za razne malverzacije“, konstatuje predsednik NOPS-a.

    Ispitivali su, na primer, ilustrovao je Papović, koliko je u pojedinim proizvodima učešće pesticida koji se više uopšte ne koriste.

    „Dakle nešto za šta unapred znate da će rezultati biti negativni. Ali se nije ispitivalo ono što treba, pa nam se vrate proizvodi iz Rusije i zemalja EU zato što su našli ostatke nekih pesticida, fungicida koje mi nismo ni ispitivali. To se više neće dešavati“, kategoričan je on, ističući da će NOPS insistirati na tome da se prvo urade analize o tome šta su to inspekcije do sada sve ispitivale. I opet ilustruje:

    „Sada se po pravilniku o uzorkovanju kontroliše jedan šleper, a neko uvozi pet. I nema rizika“.

    Papović objašnjava da će radne grupe Nacionalnog saveta predložiti izmenu i dopunu pravilnika u svojoj oblasti. Biće sačinjena analitika rizika, odnosno šta predstavlja rizik po bezbednost hrane.

    Na pitanje kako možemo da znamo kakvog je kvaliteta hrana koju sada jedemo, Papović kaže da zbog načina na koji je ona ispitivana svih ovih godina ne možemo sa potpunom sigurnošću da verujemo u njenu ispravnost.

    „Sve dok ozbiljnije ne krenemo u analizu ne može niko sa sigurnošću da tvrdi da smo mi kao potrošači bezbedni. Mora da se vrati poverenje samih potrošača“, ističe Papović i podseća na stalne sumnje u kvalitet mesa koje jedemo, zašto je rok upotrebe duži u Srbiji nego u EU, da li je bilo zamrznuto ili ne…

    Ukazuje i na najsvežiji slučaj kada je upravo NOPS ispitivao sveže mleko u 30 mlekara i utvrdio da je u osam utvrđeno da imaju loš proizvod.

    „Na tom primeru se pokazalo koliko je pravilnik o kvalitetu mleka neodrživ. Imamo oko 300 mlekara, malih, srednjih i velikih, a svega 250 inspektora. A pravilnikom ste mlekarama dali da same rade analize“, napominje Papović.

    I naravno, u situaciji kada je mleko postalo unosan biznis, od proizvođača dobijete izveštaj da je mleko u redu. I onda krene kampanja ko je to uzorkovao, ko je to vas platio, a ne šta je ispitivano i kakvi su rezultati, dodaje predsednik NOPS-a.

    Naše analize su bile javno objavljene, a Ministarstvo poljoprivrede nije objavilo svoje, iako je načelnik veterine javno u TV emisiji najavio da će za dva dana biti gotovi rezultati vanredne kontrole sa kojima će izaći u javnost. I od toga još ništa, podseća Papović.

    Na pitanje kada ćemo pošto Nacionalni savet profunkcioniše znati kakav je kvalitet hrane koju jedemo, napominje da ćemo posle prvih izveštaja inspekcijskih organa već imati sliku o tome.

    „Biće dužni da dostave izveštaje Nacionalnom savetu. Do sada je kod nas sve bilo bezbedno. Sve što je u svetu bilo evidentirano kao problem sa hranom, toga kod nas nije bilo. Za početak ćemo da vidimo šta do sada nije ispitivano“, kaže za Sputnjik Papović.

    On, međutim, nije bio optimista kada je pitanju funkcionisanje Nacionalne referentne laboratorije, koja bi trebalo da bude supervizor već akreditovanim laboratorijama. Ta nacionalna laboratorija je, dodaje on, već više puta otvarana za slikanje. Poslednji put 2015. godine.

    „Oprema vredna 10 miliona evra odavno je tamo, u Batajnici, skuplja prašinu i nikada nije raspakovana. I otvoreno treba reći da takva organizacija i predlog da doktor nauka u njoj ima platu od 25.000 dinara nikom pametnom ne zvuči kao realnost. Od toga nema ništa“, tvrdi predsednik NOPS-a.

    On dodaje da je stav Nacionalne organizacije potrošača Srbije da treba da imamo referentne laboratorije, i podseća da u Srbiji trenutno postoji oko 60 laboratorija registrovanih po raznim osnovama. Neka se od njih odabere neka koja je referentna za neku oblast. Ako je neka laboratorija specijalizovana za ispitivanje mleka, neka bude referentna i nacionalna, zaključio je Papović.

     

    Slično:

    Da li je organska hrana uvek bolja?
    Ili veći agrarni budžet ili tuđa kutlača
    Nikolić: Selo nas hrani, treba mu pomoći
    Tagovi:
    Nacionalni savet, potrošači, laboratorija, rizik, hrana, kvalitet, bezbednost, Goran Papović, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga