20:19 17 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Bezbednosne snage samoproglašene republike Kosovo

    Priština se naoružava kao za rat

    © AFP 2019 / ARMEND NIMAN
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    52115
    Pratite nas

    Skupština Kosova namerava da odobri budžet za kupovinu naoružanja kojim bi se Kosovske bezbednosne snage (KBS) ojačale većom količinom streljačkog naoružanja, dva tenka, PA artiljerijom, minobacačima municije većeg kalibra koja ide uz to, a u planu je kupovina rashodovane opreme iz Amerike, od aviona do letelica za osmatranje.

    Priština bez Srba ne može da dobije vojsku, ali može da kupi naoružanje.

    Naime, proces Kosovskog bezbednosnog korpusa koji je ove godine trebalo da se transformiše u Oružane snage Kosova, neće ići tako brzo, ali to neće sprečiti Prištinu da počne da se naoružava. To je najavio predsednik parlamenta Kadri Veselji uoči sutrašnje sednice Skupštine Kosova, na kojoj će vojska biti jedna od tačaka dnevnog reda.

    Veselji je rekao da je Vojska Kosova realnost koja će uslediti vrlo brzo, ali da je od odluke skupštine da transformiše BSK u Vojsku Kosova važnije da se donese odluka o investiranju u oružane snage, kako bi imali neophodno naoružanje.

    Iako se tačno ne zna kako je OSK zamišljen, Kosovo namerava da pored streljačkog naoružanja kupi još dva tenka, artiljeriju, PA artiljeriju, minobacače i velike količine municije koja ide uz to, preko firme iz Katara koja ima veze sa CIA. U medijima na Kosovu pominje se i da je u planu kupovina rashodovane opreme iz Amerike, od aviona pa do letilica za osmatranje.  

    Da li Kosovo može samostalno da se naoružava, različito tumače Beograd i Priština.

    Politikolog iz Prištine Beljuj Bećaj kaže da ukoliko je država suverena ona ima pravo da u skladu sa svojim ustavom i zakonima preduzme sve mere neophodne za zaštitu svoje suverenosti.

    „To je stvar okolnosti koje se dešavaju u poslednje vreme, pre svega u Srbiji, gde se vrši ubrzano mobilisanje u svim segmentima bezbednosti: vojsci, policiji, žandarmeriji… Prema tome, ovo je reakcija na ono što se dešava u Srbiji. Utoliko pre jer na severu Kosova imamo jasne indikacije da neke se NVO, recimo iz Leposavića, osposobljuju za neke manevarske radnje“, kaže Bećaj.

    On napominje da rešenje, doduše, nije u ovome, ali, kako kaže, sila doziva silu, a nesigurnost doziva aktere da budu aktivni u pronalaženju rešenja za veću sigurnost.    

    „Ukupni procesi i na Kosovu i u Srbiji idu u suprotnom smeru od onoga što se čuje od naših političara i zato imamo ovakvu situaciju i ponavljamo greške iz prošlosti, pa umesto otvaranja biblioteka i koncertnih dvorana, mi razmišljamo kako da se naoružavamo“, primećuje Bećaj.

    Naš sagovornik iz Prištine na pitanje da li naoružavanjem Kosovo krši Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum, kaže:

    „Oni samo formalno postoje, ali su praktično prošlost. U poslednje vreme imamo dosta toga što je faktički prisutno, a formalno ne. Recimo, sever Kosova je i faktički i formalno deo kosovskog ustava, ali ne funkcioniše tako. I to nije jedini primer“, kaže on.

    S druge strane, Milovan Drecun, predsednik Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije, podseća da po Rezoluciji 1244, koja je na snazi, jedino odobreno vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji jeste Kfor.

    „Nikakva druga naoružana formacija nije predviđena. Onaj ko želi da poštuje Rezoluciju 1244, mora da spreči formiranje neke druge formacije. Nažalost, upravo pojedine zapadne zemlje koje imaju pravo veta u SB UN i koje bi morale da štite Rezoluciju, na najbrutalniji način je krše tako što su formirale Kosovski zaštitni korpus, pa Kosovske bezbednosne snage, a sad žele da formacija preraste u nekakvu vojsku Kosova. Naravno da takva vojska ne treba da postoji i da ne sme da se naoružava. Kumanovskim sporazumom bila je predviđena demilitarizacija OVK. Ovo je zapravo kontinuitet postojanja terorističke OVK, samo u drugoj formi“, podseća Drecun.

    On kaže da je KBS već uveliko naoružan i da u svom posedu ima sve od dugih cevi, mitraljeze i nekoliko helikoptera, pa do borbenih vozila.

    „Instruktori NATO-a već duže vreme obučavaju pripadnike KBS-a, priprema se organizaciona struktura neke buduće vojske i sada se samo čeka da se ostvari ono što je novi šef Pentagona rekao — da se dâ mandat kosovskom parlamentu za transformaciju u vojsku. Međutim, Srbi neće podržati takvu formaciju, tako da će Priština morati da pribegne nekom novom zakonskom rešenju“, smatra Drecun.

    To novo zakonsko rešenje, koje bi zaobišlo Srbe u parlamentu Kosova, moglo bi da bude doneto već sutra. Naime, pošto donošenje Zakona o transformisanju KBS u OSK podrazumeva promenu ustava Kosova, za koju je potrebna dvotrećinska većina — a bez Srba je nemaju — Kosovo namerava da sa dodatnim ovlašćenjima ojača Kosovske bezbednosne snage. To znači da bi se izmenama i dopunama Zakona o KBS-u, a bez promene ustava, po zakonu prostom većinom glasova poslanika, amandmanima izmenama i dopunama ostvarila dodatna ovlašćenja za BSK.

    Budžet kojim KBS trenutno raspolaže je 35.472.819 evra, a ima 4.000 aktivnog osoblja i 2.500 ljudi u rezervnom sastavu.

    KBS trenutno u svom sastavu od lakog naoružanja ima oružje kupljeno od više država, a najbogatije su opremljeni izraelskim automatima „Uzi“, koji su neizostavno oružje u mafijaškim sukobima, specijalnim jedinicama, te arsenalima mnogih zemalja sveta. KBS poseduje više vrsta bacača granata, a u svom sastavu ima bacač granata AG36, po neki „Hekler & Hok“ pre svega proizveden za američke sisteme. Imaju i bacač M203, koji se montira na puške i pogodan je zato što nije vezan za određeni dizajn puške. A ovo je samo deo…

    Tagovi:
    Kosovo, vojska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga