23:00 23 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Čovek u zaštitnom odelu u deponiji

    Srbija u smeću do guše

    © Fotolia / Bokan
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    2115

    Verovatno bi i danas Oskar Davičo Srbiju slavio kao pesmu među narodima, a da li bi je naš poeta i dalje video „među šljivama“, kao u jednoj od njegovih najlepših pesama nastaloj još 1939. godine. Teško. Srbija danas živi među 3.500 divljih deponija.

    Srbija bi, prema EU direktivi, do 2028. godine trebalo da bude bez ijedne divlje deponije. Krajem prošle godine, na skupu o reciklaži, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije Aleksandar Vesić priznao je da u Srbiji ima više od 3.500 nelegalnih deponija. Reč je o većim, manjih je pak daleko više.

    „Divljih deponija će uvek biti, nadamo se u mnogo manjem broju“, odgovorili su Sputnjiku iz Ministarstva poljoprivrede, tvrdeći da će se „kaznenom i stimulativnom politikom i sa tim izboriti“.

    A Vesić je kao glavne uzročnike tog problema označio nepostojanje Zakona o komunalnim delatnostima i slabu kaznenu politiku. Izveštaj o otpadu koji je Srbija tada dobila od Evropske komisije ukazao je, kako je rekao, na jako spor napredak u toj oblasti. Prema EU direktivi o deponijama, otpad može da se odlaže samo na deponije koje su projektovane i rade u skladu sa EU standardima.

    U Ministarstvu kažu da Srbija planira da ovaj cilj ostvari do 2028. Do tada, kako preciziraju, „sva postojeća smetlišta treba da budu zatvorena i rekultivisana“ i treba da budu izgrađeni svi regionalni centri za upravljanje otpadom, zajedno sa sanitarnim deponijama, kojih će ukupno biti 26. Urađeno je do sada osam, a tri su trenutno u izgradnji. Po njihovoj oceni, jedino ekonomski opravdano rešenje je formiranje upravo tih regionalnih centara za upravljanje otpadom, u okviru kojih će se otpad sakupljen iz više opština tretirati u postrojenjima i iskorišćavati, a ostatak odlagati na regionalnim deponijama.

    Ispunjavanje uslova iz Poglavlja 27 u pridruživanju EU, koje još nije otvoreno, a odnosi se na životnu sredinu, jedno je od tehnološki i materijalno najzahtevnijih, ali traži i najviše vremena. Da bi se prilagodila EU standardima u toj oblasti, Srbija, kako se procenjuje, treba da uskladi i donese više od 700 propisa i da izdvoji 10 milijardi evra, a za sve aktivnosti koje treba da preduzme biće joj potrebno oko 25 godina. Srbija će, zato, kako je ranije najavljeno, od EU zatražiti takozvana prelazna merila, odnosno odlaganje početka primene nekih evropskih standarda za godine nakon pristupanja.

    Tom prilagođavanju treba da doprinese i Zeleni budžetski fond, koji je trebalo da profunkcioniše 1. januara ove godine. U tom fondu od 2,29 milijardi dinara, predviđena su podsticajna sredstva za kompletnu reciklažnu industriju Srbije i sve komponente za sistem upravljanja otpadom, kao i za interventne mere. Predstavnica Koalicije 27, koju čini 11 nevladinih organizacija koje se bave zaštitom okoline, Tanja Petrović, krajem januara je, međutim, konstatovala da Zeleni fond „još nije operativan“ jer nisu doneta neophodna podzakonska akta.

    U Vojvodini, koja ima više od 600 popisanih divljih deponija, ali ih je po proceni Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine ukupno i četiri puta više, nešto je urađeno. Pokrajina je dobila saglasnost od Ministarstva finansija da novac dobijen od davanja u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta uloži u uklanjanje divljih deponija na državnom zemljištu. Zahvaljujući tome, 11,5 miliona dinara je preusmereno na uklanjanje divljih deponija s obradivog, poljoprivrednog zemljišta u više opština u Vojvodini. Skromno, ali je ipak nešto. Dovoljno da se različitog smeća oslobodi oko 17 hektara obradive površine.

    Na pitanje o problemu deponija, u Ministarstvu poljoprivrede su se, međutim, zadržali samo na onim, kako kažu, nesanitarnim deponijama-smetlištima kojima upravljaju jedinice lokalne samouprave. Njih je, kažu, bilo 164, upravo koliko i opština u Srbiji, od kojih su zatvorene one u opštinama koje su prešle na sanitarno odlaganje otpada. Od ukupno 48 nesanitarnih deponija, za 19 su urađeni projekti sanacije, zatvaranja i rekultivacije na koje je data saglasnost Ministarstva a na sedam su i započeti radovi. Njihov broj će se, kako navodi Ministarstvo, smanjivati onom brzinom kojom će se opštine priključivati sanitarnim, izgrađenim deponijama i brzinom izgradnje novih Regionalnih centara.

    „I za sanaciju, zatvaranje i rekultivaciju postojećih nesanitarnih deponija-smetlišta, potrebna su velika sredstva koja se moraju obezbediti iz sopstvenih sredstava, a za izgradnju novih regionalnih imamo i imaćemo pomoć EU“, napominju u odgovoru Ministarstva.

    Suma sumarum, u Srbiji danas ukupno funkcioniše tek 10 sanitarnih deponija, računajući i onih osam regionalnog karaktera izgrađenih zahvaljjujući pomoći EU ili donacijama pojedinih zemalja. Verovatno bi i danas Oskar Davičo Srbiju slavio kao pesmu među narodima, a da li bi je naš poeta i dalje video „među šljivama“, kao u jednoj od njegovih najlepših pesama nastaloj još 1939. godine. Sa 3.500 divljih deponija, ne računajući one manje, teško.

    Slično:

    Nuklearni otpad veliki problem današnjice
    Kako se u Srbiji čuva nuklearni otpad?
    Afera opasan otpad: Otrov kao srpski kompromis
    Ekološki akcident - voda u Gračanici na ispitivanju zbog teških metala
    Tagovi:
    ministarstvo poljoprivrede, EU standardi, deponija, životna sredina, otpad, Alksandar Vesić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga