21:58 18 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    1146

    Nije prvi put da jedan predsednički kandidat najavljuje preseljenje kancelarije predsednika Srbije sa Andrićevog venca. Hoće li kolekcija kneza Pavla, iseljena iz Novog dvora 1945. godine, biti vraćena u zdanje koje je nekada bilo i muzej. Možda bi bilo lepo, ali je teško i skupo, kaže struka.

    Aktuelni premijer i po svemu sudeći kandidat vladajućeg SNS-a za predsednika Srbije Aleksandar Vučić podgrejao je staru priču da bi zdanje Novog dvora, u kojem je smeštena institucija predsednika Srbije, moglo da dobije namenu kakvu je delom već imao. Vučić je najavio da će, ukoliko bude izabran za predsednika, kancelariju sa Andrićevog venca preseliti u Palatu Srbija, gde već postoji jedna za tu namenu.

    Ideja da se u zgradu Novog dvora, koja je spomenik kulture pod zaštitom države, ponovo useli institucija kulture nije nova. Muzej kneza Pavla je pod dvorskim krovom funkcionisao od 1935. do 1944. godine, da bi potom, posle promene društvenog uređenja, tu do 1948. godine bio Muzej umetnosti. U zdanju Novog dvora od 1953. godine bili su smešteni najviši republički organi, od Izvršnog veća Srbije, Skupštine Srbije, Predsedništva Srbije, do predsednika Republike Srbije.

    Politička volja za pretvaranje Predsedništva u muzej jeste preduslov, ali nije dovoljna, smatra istoričar umetnosti i kustos Narodnog muzeja Nikola Kusovac. Taj prostor nije dobar za muzej iz više razloga. Trebalo bi ga puno adaptirati da bi mogao da bude u funkciji muzeja, kaže Kusovac za Sputnjik.

    On podseća da se umesto Narodnog muzeja, kako je to namenio kralj Aleksandar Karađorđević kada se 1934. godine iselio u dvor na Dedinju, u taj prostor uselio Muzej kneza Pavla. On ni tada nije bio idealan, ali ga je Milan Kašanin, najbolji istoričar umetnosti koga smo tada imali, koji je bio na njegovom čelu, učinio dosta upotrebljivim.

    „Možda bi nešto moglo da se izmesti i sada u taj prostor, ali bi to koštalo ovu zajednicu mnogo. A mislim da će ona biti iscrpljena i s ovim što sada izdvaja za uređenje zgrade Narodnog muzeja na Trgu Republike, a uz to se radi i na Muzeju savremene umetnosti na Ušću. Dakle previše i naprosto mislim da nije realno. Toliko se para ne može izdvojiti“, zaključio je Kusovac. 

    On ne spori da je mesto u centru grada dobro, urbano, što je vrlo važno za muzej, ali kaže da nije baš siguran da je moguće osposobiti ga da primi ozbiljan muzejski materijal.

    „Možda za neka druga vremena kada budemo bogatiji i jači i možemo više da ulažemo“, ocenio je Kusovac u izjavi Sputnjiku.

    Aktuelna pomoćnica ministra kulture za zaštitu kulturnog nasleđa Aleksandra Fulgosi za Sputnjik kaže da je bila prijatno iznenađena izjavom Aleksandra Vučića da će u slučaju da bude izabran za predsednika Srbije kancelariju sa Andrićevog venca prebaciti u Palatu Srbija. Ona lično smatra da je dobra ideja da se u nekadašnje zdanje Novog dvora ponovo vrati muzej. Fulgosi, ipak, ističe da je sada fokus na završavanju rekonstrukcije Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti i da se „stvari što se toga tiče dobro odvijaju“.

    Nije, međutim, Vučić jedini predsednički kandidat koji je najavljivao da će se u slučaju pobede iseliti sa adrese na Andrićevom vencu. To je uradio i Boris Tadić 2012. godine.

    „Ako odlučim da učestvujem na predsedničkim izborima, kad god se dese, i ako uspem da pobedim, i budem imao između ostalih i tu šansu, ovaj dom ću da prepustim Narodnom muzeju“, naveo je tada Tadić.

    Objavljivanjem monografije o Muzeju kneza Pavla, početkom 2010. godine, oživela su stara, ali ne i tako glasna razmišljanja da se vrata Novog dvora ponovo otvore baštini čuvanoj godinama u depoima Narodnog muzeja. Reč je o kolekciji kneza Pavla Karađorđevića, najvećeg srpskog kolekcionara umetnosti između dva svetska rata, koji je muzeju poklonio 440 slika i 58 skulptura.

    Povodom izlaska monografije, reditelj Goran Marković je i zvanično uputio molbu tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću da se zgradi sadašnjeg Predsedništva vrati prvobitna namena. Kod nas već odrastaju generacije mladih koje nemaju priliku da upoznaju svoje nacionalno blago, obrazložio je Marković, zapitajući se, između ostalog, i šta ćemo pokazati strancima koji žele da se o nama informišu.

    I iz Ministarstva kulture tada su naveli da se zalažu za predlog da se zgrada u kojoj se sada nalazi Predsedništvo dodeli Narodnom muzeju kao drugi izložbeni prostor. U to vreme predsednik Komisije u oblasti zaštite kulturnih dobara od izuzetnog značaja dr Marko Popović izjavio je da „tehničke mogućnosti postoje, a pitanje je sada samo političke volje, predsednika i odluka Vlade“. 

    Novi dvor je bio zvanična rezidencija kralja Aleksandra Karađorđevića od 1922. do 1934. godine, kada je, nakon preseljenja kraljevske porodice u novosagrađeni dvor na Dedinju, po želji kralja ustupljen za Kraljevski muzej, kasnije nazvan Muzej kneza Pavla. Muzej je bio jedna od najznačajnijih institucija kulture u zemlji, a prema mišljenju savremenika spadao je u red najsavremenijih evropskih muzeja. U prizemlju muzeja su bili izloženi predmeti materijalne kulture iz praistorije, antike i srednjeg veka. Prvi sprat bio je rezervisan za spomenike nacionalne istorije i jugoslovensku umetnost 19. veka, a na drugom spratu nalazila se zbirka savremene evropske umetnosti, u kojoj su važno mesto zauzimala i dela domaćih umetnika.

     

    Slično:

    Noć muzeja u Srbiji
    Danas se obeležava Dan Narodnog muzeja u Beogradu
    Ermitaž među tri najbolja muzeja na svetu
    Satovi odbrojavaju do završetka obnove muzeja
    Tagovi:
    kustos, Novi dvor, Muzej kneza Pavla, Predsednik Srbije, Narodni muzej u Beogradu, kralj Aleksandar Karađorđević, Milan Kašanin, Aleksandra Fulgosi, Nikola Kusovac, knez Pavle, Boris Tadić, Aleksandar Vučić, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga