02:22 22 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    6529
    Pratite nas

    Protiv zagađenog vazduha, kakav udiše 92 odsto svetske populacije, a posebno mi na Balkanu, po svoj prilici, ove godine ćemo se boriti i uvođenjem poreza na krševe od automobila koji truju sredinu. Na pariskim ulicama su zabranjeni oni stariji od 2001. godine.

    Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije prema kojima je među deset gradova sa najzagađenijim vazduhom u Evropi, čak šest sa Balkana, nisu doneli ništa novo. To je nastavak trenda koji traje duže vreme, po kome najzagađeniji vazduh na planeti diše stanovništvo istočnog Mediterana, jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika.

    Među najzagađenijima na Balkanu nema gradova u Srbiji, ali podaci ni kod nas nisu za hvalu. Naprosto, dve trećine građana živi u gradskoj, odnosno industrijskoj sredini sa zagađenim vazduhom uz 37 umrlih na 100.000 stanovnika. U svetu je to 47 umrlih na 100.000 stanovnika, u evropskim zemljama sa visokim prihodima 25. Pored industrije i goriva u domaćinstvima, osnovni izvor zagađenja su transportna sredstva.

    Zato će, za ovu godinu najavljene, izmene u sistemu oporezivanja motornih vozila kod nas biti prilika da i mi kao osnov za oporezivanje uzmemo i emisiju izduvnih gasova. Boris Antić sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu ukazao je na primere u zemljama okruženja gde vozila na hibridni pogon imaju velike subvencije, dakle jako niske poreze, pa čak i subvencije na putarine. On smatra da bi radna grupa koja priprema predlog za korigovanje poreza trebalo da uzme u obzir i ekološke parametre.

    ​Od 2025. godine automobilima na benzin i dizel zabranjena je vožnja centralnim delovima mnogih evropskih gradova. Već sada kažu da se velika količina ekološki neprihvatljivih vozila izvozi ispod cene na južni Balkan. Otuda i upozorenje stručnjaka da bi Srbija lako mogla da postane najveći otpad automobila u Evropi, ako ne donesemo zakonska rešenja, koja su komšije pod pritiskom EU već donele.

    Francuska, u kojoj je zagađenje vazduha treći uzrok smrtnosti, uz 48.000 slučajeva prerane smrti godišnje, sa regulativom je otišla još dalje. Pošto je uzrok zagađenja u velikoj meri saobraćaj motornih vozila, u Parizu i okolnoj regiji vozila proizvedena pre 2001. godine danas ne mogu u saobraćaj. Uz to, od sredine januara sva vozila u Parizu moraju imati oznaku identifikacije nivoa zagađujućih materija u izduvnim gasovima — azotnih oksida, čestica. U Lionu je na snazi dvostruki sistem: i par-nepar, i ograničenje po podacima sa nalepnice na vozilu o zagađujućim materijama u izduvnim gasovima. Izuzetak su automobili sa „zelenom nalepnicom“, koja označava nultu emisiju štetnih gasova, drugim rečima: imaju električni pogon.

    Smog u Kini
    © AFP 2020 / WANG ZHAO

    Alarmantnu situaciju u svetu generalno ilustruje podatak da čak 92 odsto stanovništva živi u područjima sa višim nivoom zagađenja vazduha od preporučenog ograničenja od deset mikrograma štetnih čestica po kubnom metru. Direktorka odseka za javno zdravlje u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji Marija Neira je zbog toga krajem prošle godine pozvala na hitne mere za poboljšanje kvaliteta vazduha. U Srbiji je prosek bio 19 mikrograma po kubnom metru vazduha, a u gradskim područjima 21, dakle dvostruko viša od preporučene, za trećinu viša nego u bogatim evropskim zemljama, ali i upola niža od svetskog proseka.

    Ove sitne čestice su zagađivači poput sulfata, nitrata i crnog ugljenika, koji ulaze duboko u pluća i kardiovaskularni sistem i zbog toga su ozbiljan rizik za zdravlje ljudi.

    ​Prema najnovijim procenama, skoro sedam miliona smrtnih slučajeva u svetu bilo je povezano sa zagađenjem spoljnog i unutrašnjeg vazduha. Reč je, pre svega, o kardiovaskularnim bolestima, moždanom udaru i raku pluća, koji su uzrok 94 odsto smrti povezanih sa zagađenjem spoljnog vazduha, a više od 90 odsto smrti događa se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima, u koje spada i naša. Skoro 75 odsto smrti zabeleženo je u regionima jugoistočne Azije i zapadnog Pacifika.

    U Srbiji nema grada u kome tokom cele godine možete da udišete čist vazduh. Čak i tamo gde je industrija zamrla, ložišta tokom zime, a saobraćaj i izduvni gasovi tokom cele godine, izvor su zagađenja vazduha. Najzagađeniji su Beograd i Pančevo, potom Novi Sad.

    Za hvalu je najnovija vest Evropske agencije za zaštitu životne sredine koja je proglasila Bor ekološkom zvezdom poboljšanja stanja kvaliteta vazduha u Srbiji u 2016. godini. Pre 10 godina Bor je bio grad sa najvećom koncentracijom sumpor-dioksida u Evropi. Prošle godine ona je u tom gradu bila ispod graničnih vrednosti, pre svega zahvaljujući savremenoj topionici bakra izgrađenoj po ekološkim standardima.

    Načina, dakle, ima. Samo treba para i za nova postrojenja i za automobile novije generacije.

     

    Slično:

    Australijanci izvoze vazduh u Kinu
    Britanac za Sputnjik: Kako Kinezima prodajem svež vazduh (video)
    Šta bi dr Arsla rekao za zagađenje u Sarajevu
    Reciklaža — čuvar životne sredine
    Supernatural festival: Druženjem do očuvanja životne sredine
    Tagovi:
    auspuh, zagađenje vazduha, bolesti, umrli, automobili, porez, saobraćaj, Marija Neira, Boris Antić, Jugoistočna Azija, Balkan, svet, Francuska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga