02:41 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Lomljenje ćirilične table u Vukovaru

    I da ubijaju Srbe u Hrvatskoj, Brisel bi ćutao

    © AFP 2019 / STRINGER
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3472
    Pratite nas

    Pod izgovorom da se ne meša u unutrašnje stvari svojih članica, EU ne reaguje na ekstremističke ispade hrvatskih nacionalista. Gde se nalazi crvena linija koju Hrvatska treba da pređe da bi Brisel reagovao.

    „Novosti“, list srpske manjine u Hrvatskoj, postale su u poslednjih nekoliko godina jedan od najuglednijih medija u Hrvatskoj za koji pišu najuticajnija pera hrvatskog novinarstva. Ne samo da se bave svim pitanjima vezanim za Srbe u Hrvatskoj već otvaraju i teme koje se tiču hrvatskog društva u celini.

    Kritike na račun hrvatskih ekstremista i narastajućeg fašizma u hrvatskom društvu učinile su od „Novosti“ trn u oku hrvatskih ekstremista. Tako je poslednjih dana ekstremna hrvatska političarka i „humanitarka“ Željka Markić zahtevala da ovaj list više ne dobija državnu pomoć jer, kako kaže, „Novosti“ vređaju hrvatski narod i vode diskriminatorsku uređivačku politiku. Zahtev Markićeve koincidirao je sa skupom udruženja branitelja Zadra i Vukovara koji su zahtevali progon prvaka srpske manjine Milorada Pupovca i Vojislava Stanimirovića.

    Za to vreme, iz Brisela ni glasa povodom pretnji srpskoj manjini u Hrvatskoj. To više nikoga ni ne čudi, s obzirom na to da se zvaničnici EU nisu oglašavali niti u jednom slučaju kada su ljudska prava Srba u Hrvatskoj bila ugrožena. Međutim, postoji li crvena linija koju Hrvatska treba da pređe da bi EU reagovala na ugrožavanje ljudskih prava Srba.

    Vojislav Stanimirović, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, kaže da je, gledano iz ugla srpske zajednice u Hrvatskoj, crvena linija odavno preskočena. Ljudska prava Srba u Hrvatskoj krše se odavno, neprimenjivanjem Ustavnog zakona kada je u pitanju dvopismenost, kaže Stanimirović.

    Već petnaest godina u Hrvatskoj se ne primenjuje Ustavni zakon o pravu na školovanje na manjinskim jezicima i pismu. Ovo pravo, prema Stanimirovićevim rečima, krši se samo kada je srpska zajednica u pitanju.

    „Naš glas se slabo čuje jer nema ko da nas predstavlja u Evropskom parlamentu, gde se čuje samo jedna strana. Imali smo šansu da imamo jednog evroparlamentarca, koju smo 2014. propustili. Da je naš zastupnik u EP, onda bi se naš glas čuo dalje, i bilo bi jasnije šta se ovde zapravo dešava“, kaže Stanimirović i dodaje da predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj obaveštavaju predstavnike EU u ambasadama u Hrvatskoj o tome šta se dešava kada je srpska manjina u Hrvatskoj u pitanju.

    „Ali, očito da evropske zemlje imaju neke važnije stvari, ozbiljnije probleme u svojim zemljama, nego da se bave ovim što se ovde dešava, što sigurno nije dobro za jednu mladu članicu EU kao što je Hrvatska“, objašnjava Stanimirović.

    Predsednik dokumentaciono-informacionog centra „Veritas“ Savo Štrbac sumnja da će EU ikada reagovati na kršenja ljudskih prava i na pretnje ekstremista prema Srbima u Hrvatskoj. Kada bi trebalo reagovati na takve pojave, kaže Štrbac, angažovanja evroatlantskih institucija nema. Reakcije su pojedinačne, a institucije se brane time da nemaju mehanizme da se mešaju u „unutrašnje stvari pojedinačnih država“.

    „Zaista ne znam šta bi to trebalo da se desi u Hrvatskoj, a čuda se dešavaju na sve strane. Ako Evropu, koja počiva na antifašizmu, ne intrigira i ne provocira da nešto preduzme povodom revitalizacije ustaštva koja se vidi na svakom koraku u Hrvatskoj, ne znam da li bi ih isprovociralo da nešto preduzmu da sutra, ne daj bože, ubiju neke naše Srbe, koji su prozivani ovih dana. Ne znam da li bi ih i to provociralo. Verujem da ne bi čak ni to“, zaključuje Štrbac.

    Slično:

    #SputnjikIntervju: Imaju li Srbi u Hrvatskoj šanse u političkoj borbi?
    Srbi u Hrvatskoj: Između Dana pob(j)ede i Dana žalosti
    Srbi u Hrvatskoj su građani drugog reda
    Tagovi:
    Srbi u Hrvatskoj, ugrožavanje, crvena linija, manjine, ljudska prava, EU, dokumentaciono-informacioni centar Veritas, EU, Željka Markić, Vojislav Stanimirović, Milorad Pupovac, Hrvatska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga