22:52 24 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca

    Brisel koči kineske projekte u Srbiji

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    157114

    Smetaju li Evropi kineske investicije? Da li je Brisel, umoran od ekonomskog kaskanja u mestu i ophrvan dodatnim problemima, nakupio dovoljno straha da gotovo u svemu kineskom vidi nelojalnu konkurenciju? I hvata se za pravila. Sad je na red došla i pruga Beograd—Budimpešta.

    Moguće nepoštovanje evropskih propisa razlog je što je Evropska unija pod lupu stavila plan izgradnje brze pruge između Beograda i Budimpešte, u okviru kineskog železničkog projekta „Jedan pojas, jedan put“, javio je „Fajnenšel tajms“. Ispituje se, kažu, finansijska održivost pruge vredne 2,89 milijardi dolara i da li se time krše zakoni EU prema kojima za velike saobraćajne projekte moraju da budu raspisani javni tenderi. „U toku je dijalog s nacionalnim vlastima“, izjavila je portparolka Evropske komisije.

    Na pitanje Sputnjika da li se to odnosi i na Srbiju koja nije članica EU, ministarska građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kaže da Evropska komisija kontroliše deo mađarske pruge, ali da ona ipak očekuje da radovi počnu u maju.

    „Mi smo sa svoje strane ispunili sve što je potrebno, čak i više od toga, a najavljena kontrola Evropske komisije odnosi se na Mađarsku, odnosno na poštovanje njihovog zakona o javnim nabavkama. Ono što znam je da je Mađarska pripremila način kako će to realizovati kroz zajedničko preduzeće koje prave i to će predstaviti EU“, izjavila je Mihajlovićeva za Sputnjik.

    Ona ističe da Srbija i Kina rade na projektu gradnje brze pruge Beograd—Budimpešta. „Mi smo u stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom, sa komesarkom za saobraćaj EU Violetom Bulc, razgovaramo o svim infrastrukturnim projektima. Na ovom poslu uradili smo i više u odnosu na Mađarsku“, kaže potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

    Zorana Mihajlović veruje da će sve nedoumice biti rešene jer je u pitanju „izuzetno značajan projekat i za Srbiju i za Mađarsku i za Kinu, pa i za EU“. Tako značajan projekat koji podrazumeva kineske investicije, međutim, nije prvi koji je EU stavila pod lupu. U Srbiji, makar, svaki do sada je bio „sumnjiv“. Sredinom aprila prošle godine, dva meseca pre nego što će biti stavljen potpis na prelazak smederevske „Železare“ u ruke kineskog „Hestila“, srpska delegacija je s prilično zebnje išla u Brisel.

    Tamo je Evropsku komisiju tokom nekoliko dana pregovora trebalo da ubedi da kineska železara usred Smedereva neće značiti da će na evropsko tržište dolaziti roba proizvedena u čeličanama u Kini. Da je čeličana u Srbiji i dalje pod prismotrom, svedoči i informacija od pre 20 dana kada je delegacija EU u Srbiji saopštila da nije tačno da je i železara u Smederevu pogođena odlukom Evropske komisije o uvođenju antidamping dažbina na kineske proizvode od čelika.

    „Ova odluka nema nikakvog uticaja na izvoz srpskog čelika u EU. Ona je ograničena na izvoz čeličnih cevi iz Kine i Tajvana“, saopštila je EU, ali i upozorila. Istraga bi, naime, mogla da bude pokrenuta ukoliko bi Kina i Tajvan pokušali da ove proizvode plasiraju na tržište EU kao proizvedene u Srbiji. Razlog je jasan. Treba zaštiti svoje EU proizvođače čelika.

    Da razloga za strah imaju, pokazala je pre godinu dana situacija sa najvećom britanskom čeličanom „Tata stil“, koju su Kinezi ugušili prevelikom ponudom jeftinijeg čelika. Do te mere da je indijski investitor najavio je povlačenje sa engleskog tržišta i time u pitanje doveo 14.000 radnih mesta. Tada je britanska državna sekretarka za biznis priznala da Velika Britanija već pola godine indirektno pomaže čeličnoj industriji, a proizvođačima su, kako je rekla, izašli u susret i kada je reč o antidamping merama, ali i kada je reč o ceni energenata.

    Iz Brisela tada nije bilo opomene zbog državne pomoći, koja je u slučaju Srbije i smederevske železare merena apotekarskom vagom da bi dobili zeleno svetlo za prodaju železare Kinezima. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji smo potpisali sa EU, iznos državne pomoći, naime, ne sme da pređe 50 odsto buduće u ovom slučaju kineske investicije. Tipičan primer dvostrukih standarda.

    Kineska ekonomija - ilustracija
    © AFP 2019 / Anthony WALLACE

    Isto pitanje postavljano je i jula prošle godine povodom kineske investicije u novi Blok 3 termoelektrane „Kostolac B“ i proširenja ugljokopa „Drmno“. Iz međunarodne Energetske zajednice su tada naveli da od Komisije za kontrolu državne pomoći Srbije čekaju informacije o tome da li je vladinim garancijama za kredit dodeljena državna pomoć mimo predviđenih pravila.

    Potom će odlučiti da li će pokrenuti postupak protiv Srbije. Problem je bio i u poštovanju procedura ukoliko energetski objekti mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu druge države. A Rumunija je dovoljno blizu da je morala da bude uključena u planove, kažu u nadležnoj Ekonomskoj komisiji UN za Evropu. Smetaju termoelektrane koje su zagađivači. Samo one ne smetaju u Nemačkoj koja je najveći potrošača uglja u EU, istoj onoj koja od novopridošlih članica, pa i kandidata, traži upravo eliminaciju termoelektrana i proizvodnje energije iz uglja štetnog po životnu sredinu.

    Pa u čemu je onda problem. Kina i EU su najveći ekonomski partneri. Kina je najveće tržište EU proizvoda, ali je kineskim kompanijama znatno teže da posluju na tržištu Evropske unije. Pitanje međusobne trgovine bilo je jedna od glavnih tema na sastanku zemalja G20 u kineskom Hangdžou.

    I dok se Peking zalagao za slobodno tržište, kako i dolikuje novom globalnom ekonomskom lideru, kako je Kina promovisana na nedavnom zasedanju Svetskog ekononskog foruma u Davosu, Evropska  komisija je pozivala Peking da prihvati ograničenja. Strah oslabljene EU koja ne može da se odupre snazi kineskih investicija je vidljiv. A saveznik preko okeana je zabavljen svojim poslom, zaštitom sopstvene proizvodnje, ili kako je to već skovano u frazu, protekcionističkim merama novog predsednika SAD.

    Srbiji, koja se nada novim kineskim investicijama, za početak u „RTB Bor“, na primer, treba da pliva u svemu tome. Samo da ne bude po onoj kada se veliki svađaju, mali stradaju. Kako to izgleda već smo videli na primeru gasovoda „Južni tok“.

    Slično:

    Srbija i Kina potpisale Sporazum o ukidanju viza
    Šta su sve potpisale Srbija i Kina
    Ko je kupio smederevsku „Železaru“
    Prihvaćena ponuda kineske kompanije za „Železaru“
    Tagovi:
    kineske investicije, Pruga Beograd -Budimpešta, hestil, termoelektrana, EU, Železara, Zorana Mihajlović, Budimpešta, Brisel, Velika Britanija, Beograd, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga