14:25 27 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1613
    Pratite nas

    Vest, kažu, nije iznenadila stručnjake. Možda stručnjake nije, ali plasirana usred najnovijeg „hladnog rata“ između Sarajeva i Beograda, najava EPS-a o preuzimanju Elektroprivrede RS neke sigurno jeste. Iza svega je, ipak, računica. Srpska.

    Medije u regionu upravo je obišla vest da Elektroprivreda Srbije (EPS) planira širenje u komšiluku, prvenstveno u Republici Srpskoj, ali i Crnoj Gori. Vlada Srbije formirala je komisiju čiji je zadatak da ispita isplativost preuzimanja delova distribucija u susednim državama. Na njenom čelu je aktuelni ministar privrede Goran Knežević.

    Na pitanje Sputnjika o ulozi komisije i njenim prvim koracima, Knežević je kratko odgovorio: „Cilj je pozicioniranje EPS-a kao regionalnog lidera i širenje u okruženju“.

    Predsednik Nadzornog odbora EPS-a Branko Kovačević podseća da je to stara ideja, da se planira kupovina distribucija u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, prvenstveno zbog mogućnosti razvoja hidroenergije i struje koja bi se tako dobila.

    Uostalom, još početkom decembra 2015. premijer Aleksandar Vučić je najavio širenje srpskog energetskog sistema u regionu, pominjući u tom kontekstu Crnu Goru i Republiku Srpsku. Od te najave nije prošlo ni mesec dana, a Elektromreža Srbije (EMS) je na Montenegro berzi kupila 10 odsto akcija Crnogorskog elektroprenosnog sistema AD, odnosno za 13,8 miliona evra. Kupovinom tog udela EMS je dobio mesto u Odboru direktora Crnogorskog elektroprenosnog sistema i od tada ima pravo na dividendu i na naplatu prenosa struje, shodno svom udelu u vlasništvu, kao što rade svi trgovci električnom energijom.

    Tema regionalnog širenja EPS-a nedavno je bila praktično isprovocirana na spekulacije o njegovoj privatizaciji. Krajem januara ministar energetike Srbije Aleksandar Antić poručio je da aktuelna vlada Srbije ne samo da nema nameru da privatizuje EPS nego hoće da ga razvija u nove energetske objekte. Sa idejom da, kako je rekao, EPS postane najjača energetska kompanija u regionu.

    Još konkretnija je bila Aleksandra Tomić, članica Predsedništva Srpske napredne stranke. „Naravno da nikome ne pada na pamet da privatizuje EPS, već naprotiv — želimo da osavremenjujemo naš energetski sistem i da ga razvijamo, i to ne samo u Srbiji nego i u regionu“.

    Hoće li Drina ovoga puta biti „plemenita međa“, umesto međaša graničnika, kako se nada i politički analitičar iz Banjaluke Anđelko Kozomara.

    On je konstatovao da sigurno u RS ne mogu biti zadovoljni zbog toga što se prodaje jedan takav resurs koji u ovom trenutku čak izvozi struju Srbiji.

    „Ali, s druge strane, budžet RS je prazan. Zbog ponašanja Federacije BiH propao je i aranžman sa MMF-om i negde morao pronaći izvor za punjenje budžetskih rupa“, kaže Kozomara.

    On zato smatra da je razumljivo što se traži pomoć od Srbije, ako njena vlada, odnosno EPS, ima taj novac, i ako je cena vrednosti Elektroprivrede RS (EP RS) adekvatna.

    „U takvoj situaciji naravno da je najbolje čak i za nižu cenu EP RS dati EPS-u nego bilo kojoj drugoj kompaniji. Tu uopšte nema dileme da je Srbija kao kupac resursa uvek na prvom mestu u RS, čak i da je cena nešto nepovoljnija“, kategoričan je Kozomara.

    On podseća da je slična situacija bila i 2006. godine, kada je Telekom Srbije kupio Telekom RS. Tada je cena Telekoma Srpske bila mnogo povoljnija od realne. Srbija je bila izdašna i htela je da pomogne RS, podsetio je Kozomara, koji ne veruje da će sadašnja vlada Srbije dozvoliti da EP RS bude kupljena po bagatelnoj ceni.

    „Možda je to nagoveštaj još tešnje privredne saradnje, da Drina ne bude klasična granica između Srbije i RS“, konstatovao je on.

    Kako se bez politike ne može ni tamo gde treba da presudi čista računica, primer je stajanje u mestu kada je u pitanju gradnja tri hidrocentrale na Drini.

    Na pitanje zašto se ne realizuje sporazum još iz 2010. godine koji su dogovorile Srbija i RS, najkraći odgovor je da ga blokira Bosna i Hercegovina.

    „Po međunarodnim propisima, vlasništvo nad prirodnim bogatstvima, kao što su reke, u rukama je države. BiH ima svoj udeo, svoja prava kada je u pitanju Drina, a ona nije zainteresovana da se na Drini grade zajedničke hidroelektrane RS i Srbije. Oni otežu, i to neracionalno razmišljanje Bošnjaka je jedini razlog“, navodi Kozomara.

    Bošnjaci, kako kaže, ne razmišljaju o potrebama svog naroda već samo o ličnim, političkim interesima, o širenju razdora, nacionalizma i mržnje. „Kao što smo videli sada u slučaju nagoveštaja revizije tužbe za genocid protiv Srbije. To je jedini razlog zašto se ne grade hidroelektrane na Drini“, izričit je analitičar iz RS.

    Kako ih je politička i nacionalna ostrašćenost već koštala, on je pokazao na primeru prodaje Telekoma. Tada je Telekom Srbije hteo da pored Telekoma RS kupi i Telekom BiH, ali BiH nije htela da ga proda Srbiji. Sada imaju problem da ga prodaju jer niko nije zainteresovan za tako malo tržište jednog operatera.

    Možda najnovija vest da EPS razmatra preuzimanje Elektroprivrede RS nije iznenadila stručnjake, ali plasirana usred najnovijeg „hladnog rata“ između Sarajeva i Beograda, neke sigurno jeste. U ovom slučaju BiH, međutim, nema nikakav uticaj jer je to po Dejtonskom sporazumu u nadležnosti entiteta.

    Tagovi:
    EPS, Srpska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga