08:50 15 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Zlato

    Stranci nose zlato iz Srbije

    Pexeles
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše Jelena Vučićević
    78153
    Pratite nas

    U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe.

    Takozvana timočko-magmatska zona odavno je predmet interesovanja svih „velikih igrača“ u rudarstvu, a s obzirom na bogata nalazišta rudnog blaga, Srbiju trenutno uzduž i popreko „buše“ mnoge strane kompanije.

    Prema nezvaničnim procenama, u neiskorišćenom rudnom bogatstvu Srbija ima 263 milijarde dolara, od čega koristi samo 3,7 milijardi.

    Višedecenijsko zapostavljanje rudarstva u Srbiji i gašenje najvećeg broja nekad uspešnih proizvođača dovelo je do sistemskog manjka plana i izvora za finansiranje istraživanja i eksploatacije rudnog bogatstva Srbije, što su iskoristile strane kompanije.

    Istovremeno, za istraživanje rudnog bogatstva potrebne su velike investicije, pa je i iz tog razloga otvoren put strancima.

    Strategijom upravljanja mineralnim resursima Srbije, 2011. godine i usvajanjem zakona stvoren je ambijent da se u Srbiji istražuju rudna bogatstva i olakša dobijanje dozvola za istraživanje.

    Multinacionalne kompanije iz ove oblasti veoma brzo su iskazale veliko interesovanje, a najviše zainteresovanih bilo je iz Kanade i Amerike.

    U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe.
    Wikipedija
    U Srbiji se najbogatija nalazišta zlata nalaze u istočnom delu zemlje, pre svega u okolini Bora, Majdanpeka, Zaječara i Negotina, ali i u okolini Raške i Medveđe.

    Srbija ima 250 eksploatacionih polja na kojima se izvode rudarske aktivnosti i 100 istražnih polja na kojima rade neke od najvećih rudarskih kompanija iz sveta. Te strane kompanije u geološka istraživanja ulažu od 10 do 100 miliona dolara godišnje.

    Koliko je zlato zanimljivo stranim investitorima pokazuje i podatak da je kompanija „Lajf stoun kapital“ iz Dubaija uzela u zakup rudnik Lece, kod Medveđe, u kome je samo prošle godine iskopano zlata u vrednosti od 50 miliona evra.

    Pretpostavlja se da trenutno oko 50 stranih firmi istražuje nalazišta zlata u Srbiji, međutim precizan podatak o broju kompanija i lokacija na kojima se istraživanja vrše nismo uspeli da saznamo, jer je i pored više pokušaja Ministarstvo rudarstva ostalo nedostupno za komentar.

    RTB Bor godišnje proizvede tonu zlata

    Po zvaničnim podacima, Srbija se po količini zlata nalazi na 59. mestu u svetu, a gotovo sve zlatne poluge deponovane u Narodnoj banci Srbije proizvedene su u jedinoj fabrici za proizvodnju zlata u Srbiji, Rudarsko-topioničarskom basenu Bor, u kome se godišnje proizvede oko tona zlata.

    Direktor RTB Bor Blagoje Spaskovski za Sputnjik ističe da zlato proizvedeno u RTB-u ostaje u Srbiji.

    Trepča, Kosovo
    © Sputnik / Brankica Ristić

    „RTB Bor je u obavezi da sve proizvedene količine najpre ponudi Narodnoj banci Srbije, a tek ako bi ona odbila da po berzanskoj ceni otkupi borsko zlato, što se dosad nije desilo, mogli bismo da tražimo posebnu dozvolu za izvoz. Zlato, dakle, ostaje u Srbiji, i to je veoma dobra državna odluka“, kaže Spasovski.

    Prema poslednjoj analizi Svetskog saveta za zlato, Srbija je sa 17 tona zlatnih poluga, što čini blizu pet odsto ukupnih deviznih rezervi, vodeća zemlja u regionu po količinama tog plemenitog metala deponovanog u trezorima Narodne banke. Slede je Makedonija sa 6,8 tona zlatnih rezervi, Slovenija sa 3,2 tone i Bosna i Hercegovina, koja ima tri tone. Na poslednjem mestu je Albanija sa 1,6 tona zlata, dok Hrvatska i Crna Gora nisu na listi od sto rangiranih zemalja.

    Prema zvaničnoj statistici o proizvodnji plemenitih metala koja se u Boru vodi od 1938, do danas je u RTB-u proizvedeno oko 160 tona zlata.

    Komentarišući činjenicu da je srpskim propisima omogućeno stranim kompanijama da istražuju i eksploatišu nalazišta zlata, Spaskovski ističe da je protiv takvih rešenja i da bi najbolje bilo da zlato ostane u srpskim rukama.

    „Ne mogu se protiviti važećim pravilima, ali ležište Bora Čukaru peku, koje je bušeno našim snagama, RTB Bor ga je inicirao, da kažem napipao, a onda su ga prodali stranoj kompaniji za izuzetno male novce. Lično nisam pristalica ustupanja zlatonosnih rudnika strancima. Metali, olovo, cink, bakar po mom mišljenju mogu da se ustupaju, ali zlato bi trebalo sačuvati za nas. 

    Trebalo bi ga eksploatisati sopstvenim snagama, zlato iz primarnih izvora bi trebalo da eksploatišu naše državne kompanije ili privatna preduzeća iz Srbije i da zlato predaju Narodnoj banci“, ocenjuje Spaskovski.

    Najveće nalazište na planeti u rukama stranaca

    Nedavno je objavljeno da je u rejonu „Čukari peki“ kod Bora, kanadska kompanija „Nevsun“ otkrila najveće nalazište zlata na svetu i da će do kraja godine započeti pripreme za otvaranje rudnika bakra i zlata.

    Na dubini od 559 metara otkriven je sadržaj od čak 50,3 grama zlata po toni rude.

    Po preliminarnoj ekonomskoj studiji, vrednost ležišta kod Bora procenjeno je na — sedam milijardi dolara, dok su troškovi otvaranja rudnika procenjeni na 500 miliona dolara. U studiji u kojoj je precizirano da je to ležište, u ovom trenutku, najbogatiji svetski resurs bakra i zlata, kao olakšavajuća činjenica navedeno je da bi blizina pogona za preradu rude u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“, kao i nova, najsavremenija topionica izgrađena u krugu tog preduzeća, dodatno uticali na niže cene vađenja i prerade rude iz ležišta Čukaru peki.

    Zlato
    © Flickr / Bullion Vault

    Navodi se i da bi od eksploatacije rudnika država Srbija ubirala pet odsto neto prihoda takse za korišćenje mineralnih sirovina, kao i dodatnih 15 odsto na ime poreza.

    Prema najavama koje se ovih dana sve glasnije čuju, preradu zlata u RTB Boru takođe će preuzeti strane kompanije, u ovom slučaju najverovatnije jedna od najvećih kineskih kompanija iz rudarskog kompleksa, koja je već duže vreme zainteresovana za kupovinu srpske topionice zlata.

    Tagovi:
    RTB Bor, rudnik zlata, stranci, zlato, Blagoje Spaskovski
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga