16:42 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    10447
    Pratite nas

    Velika Britanija ima određene interese na Balkanu, jer posle izlaska iz EU želi da se vrati na položaj koji je zauzimala krajem 19. veka, tvrde stručnjaci povodom izjave britanske premijerke Tereze Mej da Zapad mora da se suprotstavi „ruskoj dezinformacionoj kampanji, koja destabilizuje situaciju na Balkanu.

    „London će u manjoj meri sarađivati sa EU, pa će samim tim izgubiti određene poluge uticaja na Evropu. Sa druge strane, kao što se zna iz istorije 20. veka, Velika Britanija je često uticala na ključne događaje u balkanskim zemljama, a preko Balkana i na situaciju u celoj Evropi. To je jedan od modusa operandi Londona“, kaže Aleksej Pivovarenko sa Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka.

    Što se tiče rusko-britanskih odnosa, naš sagovornik podseća da njihovo suparništvo na Balkanu traje od 19. veka. Sve to daje Velikoj Britaniji pravo da se meša u situaciju na Balkanu.

    „Trebalo bi podsetiti da je tema integracije Balkana u EU, odnosno zaokruživanja tog procesa, ponovo postala aktuelna tokom leta i jeseni 2014. godine, u kontekstu situacije u Ukrajini. Stoga, izjava Tereze Mej nije nešto novo, slične izjave redovno daju evropski zvaničnici“, smatra naš sagovornik iz Moskve.

    Sa njim je saglasan i viši naučni saradnik sa Instituta za evropske studije doktor Aleksandar Gajić. On kaže za Sputnjik da je izjava Tereze Mej na liniji sa evrokratama iz Brisela.

    „Ona je u skladu sa rezolucijama Evropskog parlamenta u kojima se preuveličava loš uticaj Moskve i izmišlja propagandni rat gde je Rusija stavljena u isti red sa teroristima DAEŠ-a, a zapravo se bori protiv njega“, kaže Gajić.

    On objašnjava da je istorija odnosa Rusije i Velike Britanije veoma kompleksna zbog imperijalnih politika krajem 19. i početkom 20. veka.

    „To je pokušaj nastavka hladnoratovskog diskursa i ton jednog negativnog imidža koji Rusija ima mnogo pre Hladnog rata, još iz perioda carske Rusije koji se stalno podgreva. Naročito je bio prisutan u 19. veku od imperijalne Britanije u vezi sa rešavanjem istočnog pitanja, odnosno oslobađanja slovenskih naroda od turskog ropstva. Slovenski narodi gledali su Rusiju kao nekoga ko će im pružiti bratsku podršku“, kaže Gajić.

    On ukazuje da danas imamo sličnu situaciju. Male balkanske države su širenjem evroatlantske koncepcije zapale u ekonomske, političke i razne druge probleme.

    „I onda se preuveličava uticaj Rusije, ruskih ideja, ruske propagande zato što Zapad zna da se ti narodi prirodno zbog situacije u kojoj se nalaze okreću prema nekome prema kome imaju istorijsko pamćenje o savezničkim i dobronamernim odnosima. Onda se automatski priča o Rusiji u negativnom kontekstu, preuveličava se njen uticaj ne bi li se na kraju opravdali sami tvorci negativnog položaja celog Balkana", kaže Gajić.

    Sa Gajićem je saglasna i Tatjana Andrejeva sa Instituta za međunarodnu ekonomiju i međunarodne odnose Ruske akademije nauka. Ona objašnjava da se Tereza Mej nalazi u veoma komplikovanoj situaciji, a da Moskva, kao i Alijansa, ima određene interese na Zapadnom Balkanu.

    „Velika Britanija želi da sačuva interesovanje SAD prema Evropi i NATO-u. ’Zahvaljujući‘ situaciji u Ukrajini i pričama o ruskoj agresiji, u baltičkim zemljama i Poljskoj su raspoređene dodatne jedinice NATO-a, da ne pominjem tenkove. Sada je, verovatno, vreme za Zapadni Balkan. Mislim da Velika Britanija ne želi da SAD smanje svoj doprinos u budžetu NATO-a, stoga, potrebno je naći neprijatelja i neki novi region, čiju stabilnost on navodno ugrožava. Rusija je u tom smislu veoma povoljna meta“, kaže Andrejeva.

    Ona kaže da se aktuelni američki predsednik zalaže za neku vrstu normalizacije odnosa sa Rusijom, a da i od Londona očekuje slično ponašanje. Sa druge strane, upozorava Andrejeva, Velika Britanija i EU se razvode, odnosi se pogoršavaju i Londonu je potrebno nešto što bi moglo da pomogne u toj situaciji, neka dodirna tačka. Britanska premijerka pronašla je taj zajednički imenitelj — rusko prisustvo na Balkanu, zaključuje Andrejeva.

     

    Tagovi:
    teraza mej, Balkan, Evropa
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga