07:08 16 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Imunofan

    „Imunofan“ ne leči rak — ne verujte u utopiju!

    © Jutjub/NPP Bionoks
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše Olivera Ikodinović
    24813
    Pratite nas

    To nije preparat koji koristimo za izlečenje pacijenata. Reč je o imunomodulatoru koji se, u većoj ili manjoj meri, može koristiti kao pomoćno sredstvo da bi se bolje podnosila hemioterapija, kaže nam ruski doktor Aleksandar Kac.

    U Srbiji vlada prava pomama za ruskim ampulama „imunofan“, koje se reklamiraju kao „čudo koje leči sve“, od prehlade do najtežih onkoloških bolesti. Preparat u Srbiji nije registrovan ni kao lek, ni kao dijetetski proizvod, prodaje se na crnom tržištu, pa u našu zemlju stiže raznim, često sumnjivim kanalima.

    Koliko je on zaista efikasan? Da li pomaže ili odmaže? Nosi li rizike? Kakva je praksa ruskih onkologa kada je reč o tom preparatu?

    Kliničko-dijagnostička laboratorija u Krasnodaru
    © Sputnik / Vitaliй Timkiv

    Odgovore na ta i mnoga druga pitanja Sputnjiku je dao Aleksandar Kac, načelnik odeljenja za hemioterapiju u onkološkoj bolnici u ruskom gradu Birobidžanu na Dalekom istoku i autor istraživanja o efikasnosti „imunofana“.

    „Mene malo šta može da šokira, ali ste me iznenadili informacijom o tolikoj popularnosti ’imunofana‘ u Srbiji“, kaže doktor Kac.

    Doktor ističe da „imunofan“ nije lek za rak, kako ga predstavljaju u Srbiji, i da ne bi trebalo očekivati čuda.

    „Što se tiče izlečenja ’imunofanom‘ to je apsolutno nemoguće, jer to nije preparat koji mi koristimo za izlečenje pacijenata. Reč je o imunomodulatoru koji se, u većoj ili manjoj meri, može koristiti kao pomoćno sredstvo da bi se bolje podnosila hemioterapija, a posebno između dva ciklusa terapija kako bi se poboljšalo stanje organizma, ali ni u kojem slučaju se ne može reći da on direktno deluje na tumore.“

    Srpski lekari se protive korišćenju „imunofana“ s obzirom na to da nije registrovan u našoj zemlji, pa ga ljudi najčešće uzimaju na svoju ruku, nabavljajući ga „preko veze“.

    „Uzimanje ’imunofana‘ na svoju ruku je apsolutno pogrešno i neprihvatljivo. Takođe, razumljivo je i zašto ga srpski lekari ne preporučuju, jer ako bi neki lekar odobrio lečenje lekom koji nije registrovan u zemlji tim pitanjem bi moralo da se pozabavi sudstvo, a kada to rade sami pacijenti, onda oni to čine na svoju odgovornost. Ali, pitanje je ako se, ne daj Bože, nešto desi, ko će snositi odgovornost za to?!“

    Stručnjak navodi da dejstvo „imunofana“ nije do kraja ispitano i da je pitanje koliko je taj preparat efikasan.

    „Nedavno sam bio na farmakološkom kongresu u Sankt Peterburgu i konstatovali smo da postoji grupa preparata za jačanje imuniteta sa sumnjivim i nepoznatim mehanizmima dejstva, u smislu rezultata. Zbog toga se i o dejstvu ’imunofana‘ ne može jasno i precizno govoriti. Ne mogu reći da on ima placebo efekat, ali taj preparat nije do kraja izučen, odnosno nije do kraja izučen njegov mehanizam dejstva. Pomaže li on ili ne pomaže? Znate, posredno može da pomogne. Vidite, ako bi se taj preparat primao samostalno, tj. samo on i nijedan više, mogli bismo da utvrdimo da li on ima efekat, ali pacijenti ga uzimaju u kombinaciji sa drugim preparatima i zbog toga je teško reći da li je on zaista efikasan ili nije.“

    Doktor Kac upozorava da samovoljno korišćenje „imunofana“ i samolečenje može da dovede do kontraindikacija i da pacijent mora biti pod nadzorom lekara.

    „Moguće su svakakve reakcije. Svaki preparat ima svoja neželjena dejstva, a svi preparati za imunitet mogu da dovedu do povišene telesne temperature, osipa, jeze, groznice i drugih simptoma nalik gripoznim. Istakao bih, primena i upotreba ’imunofana‘ mora biti pod nadzorom lekara. Mi nikako ne dopuštamo uzimanje preparata na svoju ruku .“

    Srpski lekari skreću pažnju na to da je poreklo i sastav „imunofana“ koji se u Srbiji prodaje na crnom tržištu „sumnjivo“, a takođe ukazuju i da preparat, koji onkološkim bolesnicima iz Rusije donose poznanici, često nije pravilno transportovan.

    Ono što zabrinjava lekare jeste i činjenica da neki pacijenti odustaju od konvencionalnog načina lečenja, tj. hemioterapije i zračenja, verujući da će im „imunofan“ sam po sebi pomoći.

    „U principu, da bismo pričali o tome, potrebno je upoznati određenu osobu — pacijenta i videti prateće dokumente, lekarske nalaze. Samo tako ja mogu da odredim ili vidim dijagnozu koju je dao moj kolega, da je potvrdim i odredim gde je tumor lokalizovan, itd. U praksi sam imao slučajeve kada su mi dolazili članovi porodice pacijenata i tvrdili da on nije primenjivao konvencionalan način lečenja, već samo netradicionalni, tj. narodni i da je izlečen. A kada sam tražio da se lično upoznam sa tim ljudima koji su se navodno sami izlečili od raka i da mi donesu dokumenta koja potvrđuju da je on imao tu dijagnozu, na tome se sve završavalo. Ja u nedostatku dokaza ne mogu da verujem u ta ili neka druga sredstva.“

    Doktor ponavlja da „imunofan“ nije antikancerogeni lek, ali navodi da ga ruski lekari ponekad koriste kao pomoćno sredstvo, sa citostaticima i drugim lekovima.

    „Čudotvorni lekovi ne postoje, a naročito se takav termin ne može koristiti kada je reč o onkološkim bolestima. U principu, ruski onkolozi u praksi ’imunofan‘ ne prepisuju često, ali ga i ne odbijaju. Dakle, generalno se koristi, ali se ne smatra prioritetom u terapiji. Zato ponavljam, izlečenje ’imunofanom‘ nije moguće, ali na kraći period može da poboljša kvalitet života, eventualno da u nekoj etapi pojača dejstvo antikancerogenog preparata i ništa više osim toga. ’Imunofan‘ nije univerzalni, niti revolucionarni lek. Nositi kući u koferu ’imunofan‘ sa nadom i verom u isceljenje — to je utopija“, zaključio je doktor Kac.

     

    Tagovi:
    imunofan, lek, rak
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga