22:15 13 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Logo AgrokoraAgrkokor

    Zbog Todorićevih dugova strepi 10.000 srpskih porodica

    © Al Jazeera Balkans © YT/Agrokor
    1 / 2
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1216
    Pratite nas

    Početkom naredne nedelje čelnici Ministarstva trgovine Srbije ponovo će se sastati sa poslovodstvom „Agrokora“ u Srbiji. Tokom jučerašnjeg razgovora uveravali su ministra trgovine Rasima Ljajića da 10.000 zaposlenih u firmama tog koncerna u Srbiji nema razloga za brigu.

    „Pratimo situaciju vezanu za ’Agrokor‘. Juče sam razgovarao sa njihovim poslovodstvom u Srbiji, odnosno rukovodstvom ’Merkatora S‘, koji je deo koncerna ’Agrokor‘, i oni su me uveravali da posluju potpuno stabilno i da nema razloga za zabrinutost. Bar kad je reč o njihovom prisustvu u Srbiji“, izjavio je Ljajić za Sputnjik. Zabrinutost je razumljiva ne samo zato što koncern ovde zapošljava 10.000 ljudi, već i zbog situacije sa dobavljačima. Razgovaram i sa njima i pratimo da li ima kašnjenja i poštovanja rokova isplate, dodao je on.

    „Za ponedeljak ili utorak najavili smo novi sastanak sa poslovodstvom ’Agrokora‘ ovde u Srbiji. Želimo da budemo apsolutno u stalnoj komunikaciji imajući u vidu očigledne probleme koje ’Agrokor‘ ima u poslovanju, pre svega u Hrvatskoj“, rekao je Sputnjiku Ljajić. Ono o čemu se šuškalo već duže vreme praktično je potvrđeno kada su bonitetske agencije „Mudis“ i „Standard end purs“ u januaru i februaru snizile kreditni rejting „Agrokora“, upozorivši na njegovu visoku zaduženost i rastući rizik od refinansiranja dugova.

    German Graf
    © Sputnik / Maksim Blinov

    Jasno je šta bi propast jedne od najvećih kompanija u jugoistočnoj Evropi, koja zapošljava 35.000 ljudi u Hrvatskoj i još 25.000 u Sloveniji, Srbiji i Bosni i Hercegovini, predstavljala za region. Godišnji prihod koncerna predstavlja 15 posto BDP-a Hrvatske. Zato i ne čudi što je povodom problema u kojima se našao koncern u vlasništvu najbogatijeg čoveka sa ovih prostora Ivice Todorića, zasedao i vrh hrvatske vlasti. Situaciju prate, ali njegovu kompaniju neće spasavati državnim novcem, kažu nezvanični izvori sa tog sastanka.

    Na sastanku su bili i predstavnici ruske „Sberbanke“, jedne od najvećih kreditora koncerna. Iz zagrebačke kancelarije te banke kratko je rečeno da je ona u direktnoj komunikaciji s „Agrokorom“, „ali da ne može detaljnije da komentariše odnose sa svojim klijentom“. Nešto rečitiji je bio ambasador Ruske Federacije u Hrvatskoj Anvar Anzimov.

    „Mi smo mnogo puta davali kredit ’Agrokoru‘, jer smo hteli da stabilizujemo kompaniju. Više nećemo davati kredite. Nadam se da će ’Agrokor‘ vratiti sve svoje obveze i kredite“, rekao je Anzimov, na konferenciji za novinare u Zagrebu još pre mesec dana. Nezvanično pak razgovori o finansijsko-vlasničkom aranžmanu vode se sa ruskim bankama koje su „Agrokor“ do sada kreditirale ukupno sa 1,3 milijarde do 1,5 milijardi evra.

    „Mudis“ trenutno procenjuje da će „Agrokorov“ bruto dug krajem 2017. dostići šest puta veću vrednost od bruto dobiti, a da će krajem 2018. biti veći 6,8 puta. U „Agrokoru“ zasad uglavnom ćute. Jedino što je zvanično objavljeno na temu problema sa kojima se koncern susreće je šturo saopštenje: „’Agrokor‘ zajedno sa svojim partnerima analizira sve moguće opcije stabilizacije poslovanja društva, posebno vodeći računa o zaposlenicima, dobavljačima, investitorima, potrošačima i ostalim partnerima. Imamo izrazitu podršku naših investitora koji aktivno sudeluju u procesu i javnost ćemo pravovremeno izvestiti o postignutim rezultatima“.

    Zagreb
    © Sputnik / Maksim Bogodvid

    Šta velika zaduženost „Agrokora“ znači za Srbiju u kojoj koncern osim trgovina „Merakotora“, „Ideje“ i „Rode“, ima i više firmi: „Frikom“, „Dijamant“, „Super karticu“, „Kikindski mlin“, „MG mivelu“ i „Novu slogu“, ali i mnogobrojne dobavljače, može samo da se nagađa. Na osnovu nedavne izjave predsednika uprave „Merkatora“ Tonija Balažiča, moglo bi se reći da je situacija, makar što se tiče maloprodaje u Srbiji, stabilna. Balažič, koji je odgovoran za „Grupu Merkator“ koja posluje u Sloveniji, Srbiji i Crnoj Gori, u okviru koje su i marketi „Ideja“ i „Roda“, kaže da su „odnosi s dobavljačima normalni“.

    Na konkretno pitanje slovenačke POP televizije da li se može dogoditi da zbog problema „Agrokora“ bude otpuštanja radnika u „Merkatoru“, on je bio kategoričan: „Ne!“ Balažič je objasnio da je „Merkator“ u ovom slučaju zaštićen kreditnim ugovorima koji su u trenutku restrukturiranja kredita potpisali s bankama 2014. godine.

    „Već tad su banke i naša Uprava predvideli ovakvu situaciju, mogućnost da dođe do finansijskih nestabilnosti. Zato je kreditni ugovor sklopljen tako da štiti Merkator sve do 2020. godine, tako da ’Merkator‘ sam upravlja svojim novčanim tokom i ne može vlasniku (’Agrokoru‘) davati garancije ili bilo šta slično“, rekao je Balažič. Posebno je ukazao da „Merkator“ redovno plaća sve svoje finansijske obaveze, radnike, dobavljače, da je u prethodne tri godine čak skratio rokove plaćanja dobavljačima.

    A upravo je kupovina „Merkatora“, izgleda, bila preveliki zalogaj za „Agrokor“. Preuzimanje „Merkatora“, teško više od pola milijarde evra iz juna 2014, moglo bi skupo da košta Ivicu Todorića. Koncern se zadužio putem tzv. PIK isključi obveznica, na račun kojih je založeno više od 90 posto vlasništva „Agrokora“. Te obveznice dospevaju na naplatu 2018. Zato Todorić mora što pre da odradi javnu ponudu akcija (IPO) kako bi bio spreman da vraća taj vrlo rizičan dug, pisao je slovenački list „Finance“ još u junu prošle godine.

    „Agrokor“ je, po pisanju tog lista, u intenzivnim pripremama za IPO koja bi trebalo da se desi na Londonskoj berzi, a plan je da to bude na leto ove godine. Spekulisalo se da Todorić još nije odlučio da li će na javnu ponudu akcija ići ceo koncern ili samo njegov prehrambeni sektor. Odluka bi zavisila od situacije na tržištu i poželjnosti investitora, a u oba slučaja Todorić bi se odrekao 49 odsto akcija. Dakle, zadržao bi većinski paket.

    Uz podsećanje ko sve čini prehrambeni deo „Agrokora“, u šta spadaju i „Dijamant“ i „Frikom“ iz Srbije, slovenački list je preneo i saznanja da su za prehrambeni deo „Agrokora“ interesovanje pokazali ulagači iz SAD, Srednjeg i Dalekog Istoka, a posebno iz Kine.

    Upozorenja da „Agrokor“ mora usporiti zaduživanje i širenje čula su se još pre desetak godina, kada je 2006. Evropska banka za obnovu i razvoj kupila 8,33 posto koncerna za 110 miliona evra. Isticali su tada analitičari da bi se na kraju „Agrokoru“ moglo dogoditi da će morati da proda deo imovine kako bi servisirao dug. „Agrokor“ je od tada samo povećavao broj kompanija u svom sastavu.

    Na pitanje koji bi deo firme prodao u slučaju da to bude neophodno, vlasnik koncerna Todorić je, svojevremeno, rekao da je to onaj koji je u najboljoj kondiciji. Hrvatski mediji poslednjih dana najavljuju da bi Todorić, radi saniranja svojih dugovanja, najpre mogao da proda upravo firmu za proizvodnju i prodaju vode „Jamnica“ u okviru koje je i srpska „MG mivela“.

    Displej sa informacijama agencije Mudis na Njujorškoj berzi
    © REUTERS / Brendan McDermid

    Prema najnovijim izveštajima sa Zagrebačke berze, cena „Jamnice“ je oko 470 miliona evra, a mediji navode da bi njen novi vlasnik mogla biti „Koka-kola“, koja je navodno spremna Todoriću da plati pola milijarde evra. Ali to je tek dvanaestina duga „Agrokora“, čija je imovina sedam puta manja od dugovanja koja, po pisanju hrvtskih medija, iznose više od šest milijardi evra.

    Slično:

    Najsiromašnijim građanima Hrvatske će biti otpisani dugovi
    Kolinda Grabar Kitarović: Slovenci i mi smo deo zapadnog sveta
    Kolinda se izvinjava zbog srpskih čokoladica
    „Sberbanka“ uvodi identifikaciju — glasom
    „Sberbanka“ – drugi najpoželjniji poslodavac u Srbiji
    Tagovi:
    Sberbanka, Meraktor, Agrokor, zaposleni, zabrinutost, berza, dug, Ivica Todorić, Toni Balažič, Rasim Ljajić, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga