07:25 22 Avgust 2017
Beograd+ 14°C
Niš+ 12°C
Slušajte Sputnik
    Kina

    Kad ne može sebi EU „pomaže“ Kinezima

    © AP Photo/ Ng Han Guan
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Mira Kankaraš Trklja
    22237341

    Finansiranjem civilnog sektora u Kini EU bi da jača poluge geopolitičkog uticaja unutar te zemlje, ali će Kina kao ozbiljna država naći način da to spreči.

    U danu kada su mediji javljali da su oba doma Parlamenta Velike Britanije podržala zakon o izlasku Britanije iz Evropske unije, gotovo neprimećeno je prošla vest o tome da EU izdvaja 2,5 miliona evra za podršku nevladinim organizacijama (NVO) u Kini.

    Cilj tendera je, kako je navedeno u dokumentu Evropske komisije, da se poveća potencijal kineskih organizacija civilnog društva. Učesnici tendera, organizacije iz Evropske unije ili Kine, imaju rok do 24. aprila da predstave plan za jačanje kapaciteta civilnog društva.

    Kako tumačiti činjenicu da EU, koja je i dalje bez odgovora na svoje mnogobrojne probleme, ima ambiciju da sa skromnih 2,5 miliona evra pokušava da rešava tuđe. Ni manje ni više nego u Kini, drugoj ekonomiji sveta.

    Prema rečima dugogodišnjeg spoljnopolitičkog komentatora i dobrog poznavaoca prilika u Kini Borislava Korkodelovića, EU će, koliko god bude mogla, nastojati da ima neku vrstu uticaja u međunarodnim odnosima, bez obzira u kojim se teškoćama nalazila. Ona, naprosto, sebe doživljava kao jedan od glavnih polova u svetu, dodao je on, ali i ukazuje na uistinu zanemariva sredstva u odnosu na veličinu civilnog sektora u Kini.

    On je izuzetno masovan i od 1980. do 2010. godine broj organizacija je ustostručen sa 4.500 na 450.000. Za proteklih šest godina ta brojka je verovatno i udvostručena, smatra Korkodelović i precizira da je reč o društvenim organizacijama, kako ih u Kini nazivaju, koje su najsličnije NVO na zapadu.

    Među svim tim organizacijama oko 7.000 je onih kojima su osnivači u inostranstvu ili su filijale inostranih. Na njih se odnosi novi zakon koji je u Kini stupio na snagu 1. januara ove godine, napominje Korkodelović.

    Zakon, kako je objasnio, propisuje detaljnu proceduru koja, pored ostalog, zahteva da se sve strane NVO registruju kod policije i da imaju jednog zvanično odobrenog kineskog partnera, ili takozvanu profesionalnu nadzornu jedinicu. Mnoge od tih 7.000 NVO, među kojima su i tako velike poput Svetskog ekonomskog foruma, ili Fondacije Bila i Melinde Gejts, imaju problem da ispune zahteve koje traže kineske vlasti, kaže Korkodelović. Do sada ih je, kako napominje, registrovano tek oko 40.

    Zastave EU i Kine
    © AFP 2017/ JOHN MACDOUGALL

    „Meni liči da je najavljena podrška Evropske komisije civilnom sektoru u Kini reakcija i iskazivanje određenog nezadovoljstva zakonom koji se odnosi na strane NVO, koji je po tumačenju i doživljaju EU, dosta restriktivan“, kaže sagovornik Sputnjika.

    Korkodelović, s druge strane, napominje da je zakon o stranim NVO pak bio reakcija kineskog rukovodstva na takozvane obojene revolucije koje su se događale svuda u svetu, upravo pod okriljem ili uz pomoć zapadnih NVO.

    On ukazuje na to da su kineske vlasti inače veoma spremne da prihvate one organizacije, pre svega domaće, koje se bave rešavanjem osnovnih životnih problema.

    „Krilatica vlasti u Kini je da je manje bitno civilno društvo od civilizovanog društva“, ukazuje sagovornik Sputnjika, ističući spremnost države da podrži aktivnost domaćih NVO, jer mogu da joj pomognu, pogotovo kada je reč o privrednom i društvenom napretku zemlje, posebno u oblasti ekologije, obrazovanja…

    „Bez obzira na izuzetno dobro organizovan i kvalifikovan birokratski aparat i na moćnu partiju koja je predvodnik društvenih kretanja, država shvata da u tako prostranoj i mnogoljudnoj zemlji ne može u potpunosti da pokrije sve aktivnosti. Pogotovo što je društvo sve složenije, razuđenije i u kojem ima sve više pojedinačnih interesa i sve više ljudi, koji zahvaljujući materijalnom napretku, mogu da promovišu te interese“, objašnjava Korkodelović.

    Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, vest o EU finansiranju NVO u Kini je potpuno u skladu sa politikom protivljenja kineskom uticaju koja je sve prisutnija na Zapadu.

    Rekonstrukcija pruge Beograd-Bar kod Vreoca
    © Sputnik/ Radoje Pantović

    Evropska unija, podseća on, duže od dve decenije finansira civilni sektor u zemljama koje nisu članice EU, pa čak ni kandidati za EU. I to se, kako objašnjava, radi iz dva razloga.

    „Jedan je u skladu sa takozvanim EU vrednostima, finansiraju se razni projekti koji treba da doprinesu poboljšanju životnih standarda. Drugi je zloupotreba ovog prvog — radi se na geopolitičkom uticaju, na finansiranju svega onoga što može da bude sredstvo destabilizacije tih zemalja u skladu sa željama Brisela i vodećih evropskih centara moći“, kaže za Sputnjik Anđelković.

    U tom svetlu vidi i najavu da će Evropska komisija pomoći civilni sektor u Kini.

    „Ne verujem da se tu radi o želji da se tu mnogo pomogne kineskim građanima, već se radi o jačanju poluga za geopolitički uticaj za delovanje unutar Kine“, kaže Anđelković.

    To što je u pitanju simbolična suma novca on vidi kao potrebu da se isproba reakcija kineskih vlasti. S vremenom bi se, kako smatra, ta suma povećavala.

    „Ali mislim da će Kina kao ozbiljna država naći načina da spreči tu vrstu potencijalnih zloupotreba nevladinog sektora, odnosno fondova EU“, kaže on.

    Na celu stvar, smatra, treba gledati iz geopolitičkog ugla.

    „Kao što je EU svojevremeno snažno podržavala nevladin sektor u Rusiji, ne da bi poboljšala životne uslove i generalno ambijent građana Ruske Federacije, već da bi stvorila sebi poluge za uticaj radi realizacije svojih ciljeva, to se danas radi u Kini“, konstatuje on.

    Na pitanje da li je EU, sa svim problemima sa kojima se nosi, danas uopšte u situaciji da nekoga destabilizuje, a pogotovo Kinu, Anđelković napominje da je EU vrlo složena konstrukcija.

    „Tu imamo moćne zemlje, kao što je Nemačka, koje su vrlo bogate, snažne, koje i dalje jesu faktor koji može da deluje daleko od svojih granica, pa i u Kini. Naravno preko transmisije koju joj pruža EU i njene strukture. Bez obzira na unutrašnje probleme, EU je i dalje dovoljno snažna da deluje čak i na prostoru Kine“, ocenio je Anđelković.

    On, međutim, dodaje da je i Kina sve snažnija i da i ona može da deluje na prostoru EU.

    „Videli smo na primeru Rusije da ona danas preko svojih poluga moći, od nevladinog sektora do medijske sfere, može itekako da deluje na prostoru EU. Možda i efikasnije nego EU u Rusiji. EU jeste u stanju da zadaje udarce, ali možda previđa da i Kina ima te potencijale i to možda još i više od Nemačke i drugih vodećih evropskih zemalja“, ocenio je Anđelković za Sputnjik.

     

    Tagovi:
    evropa, Kina, Svet
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga