19:32 11 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    561
    Pratite nas

    Predsednički kandidati nude čitav spektar predloga za jači ekonomski rast, a različito vide ključne probleme privrede Srbije.

    Saša Janković, kandidat Grupe građana „Za Srbiju bez straha“, u intervjuu Sputnjiku insistirao je na socijalnoj pravdi kao principu našeg Ustava i upitao „da li je moguće da naš tzv. ekonomski rast zasnivamo na skidanju kože sa leđa građana i da praktično uzimamo od siromašnih da bismo dali bogatima“. Srbija ne mora da bude ekonomski obespravljena, rekao je Janković.

    Vuk Jeremić, kandidat Grupe građana „Moramo bolje“, smatra da je aktuelna politika neselektivne štednje, diktirana od MMF-a, pogubna za Srbiju, te da se danas u Srbiji živi lošije nego pre pet godina. „Mi praktično danas smanjujemo plate i penzije da bismo mogli da isplaćujemo subvencije stranim investitorima koji otvaraju nova radna mesta na kojima se isplaćuje minimalac i to često na određeno vreme“, upozorava Jeremić. U Srbiju bi, kaže, trebalo dovesti respektabilne i etički ispravne investitore koji bi doneli ne samo kapital već i znanje i nove tehnologije kako bi se u Srbiji proizvodila visoko tehnološka roba koja bi kasnije mogla da se izvozi na treća tržišta.

    „Tu predsednik i te kako može da napravi doprinos, pogotovu predsednik koji ima ugled i kontakte u svetu“, veruje Jeremić. Kao još jedan problem izdvaja partijsko zapošljavanje gde se do posla dolazi samo preko partijske knjižice vladajuće stranke. „Vlada negativna selekcija i to je jedan od razloga što mladi i radno sposobni ljudi danas u rekordnom broju napuštaju zemlju“, navodi Jeremić, pozivajući da se taj pogubni trend zaustavi.

    Kandidat Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović ocenjuje da je najveći problem srpske privede što danas skoro ništa ne proizvodimo, već smo se sveli na to da se zadužujemo u inostranstvu, dok nam je domaće tržište potpuno otvoreno za sve moguće uvozničke lobije i gotovo smo izgubili mogućnost da kroz realnu industrijsku i poljoprivrednu proizvodnju pravimo dodatu vrednost.

    „Ključna stvar koju bih uradio jeste da bih osnaživao domaće proizvodne kapacitete. Za početak su to mala i srednja preduzeća u oblasti poljoprivrede, proizvodnje hrane, kao i u oblastima novih tehnologija. Imamo veliki potencijal u proizvodnji zdrave hrane i u proizvodnji softvera“, kaže Parović.

    Saša Radulović, kandidat pokreta „Dosta je bilo“, kaže da taj pokret već tri godine govori da je za napredak ekonomije potrebno da se prethodno oslobodimo parazitskog partijskog sistema i burazerske ekonomije koja ubija Srbiju.

    On navodi i mere za promenu sistema: „demontažu parazitskog sistema, potpunu transparentnost u radu državnih organa (kao brana od korupcije); smanjenje poreza i doprinosa na plate, ukidanje suludih subvencija stranim investitorima koja od Srbije stvara zemlju jeftine radne snage; pružanje podrške domaćoj privredi; red u javnim preduzećima i preduzećima u restrukturiranju, povezivanje radnog staža radnicima, univerzalna i pristojna socijalna i zdravstvena zaštita (koju ćemo moći da plaćamo kad ukinemo partijski parazitski sistem koji godišnje pojede milijardu evra)“. Srbija, kaže Radulović, nije siromašna zemlja i ne mora da joj ide loše, potrebno je promeniti sistem.

    Boško Obradović, kog je predložio Srpski pokret Dveri, kaže da bi u sferi ekonomske politike radio sve suprotno od aktuelne vlasti. „Vratili bismo određene elemente carinskih zaštita na uvoz strane robe i time zaštitili domaćeg proizvođača. Podržali bismo domaće bankarstvo i dugoročne kreditne linije za ulaganje u domaću privredu i poljoprivredu, a sve snage države od državnih subvencija, poreskih olakšica, izvoznih garancija preusmerili bismo sa stranih investitora na domaće proizvođače. Jednom rečju, domaći privrednik i poljoprivrednik došli bi u prvi plan“, objašnjava Obradović.

    Svaka novootvorena firma dobila bi oslobođenje od poreza u prvim godinama rada, privatni preduzetnici dobili bi oslobođenje od poreza za investiranje iz svog godišnjeg profita u nove tehnologije i nova radna mesta, a poseban akcenat bio bi stavljen na dve grane: savremene informacione tehnologije i inovacije gde Srbija, ističe Obradović, treba da bude evropski Japan.

    To je, kako dodaje, i prehrambena industrija, poljoprivreda, podrška zadrugarstvu.

    „To je jedan od naših prioriteta. I treba prekinuti sa zavisnošću od MMF-a i Svetske banke, sve kredite indeksirane u stranoj valutama prebaciti u domaću valutu dinar, dodatno oporezovati strane banke i na svaki drugi način vratiti monetarnu i finansijsku suverenost naše države u naše ruke“, nabraja Obradović.

    I Vojislav Šešelj, kandidat SRS-a, potpuno bi menjao sadašnju ekonomsku politiku Srbije. „Ovo što vlada radi privlačenjem stranih investitora i davanjem ogromnih beneficija apsolutno mora da prestane jer time ništa korisno ne dobijamo — samo se još više zadužujemo. Naš dug je prešao uveliko 25 milijardi evra, od toga je više od 10 milijardi zaduženje sadašnjih vlasti“, tvrdi Šešelj.

    On smatra da strani investitori treba da budu ravnopravni sa domaćim, napominjući da treba garantovati sigurnost investicija, ali i hrabrije otvarati vrata ruskim i kineskim investitorima nego zapadnjačkim. „Dosmanlijske vlasti 12 godina sputavale su ruske i kineske investitore, a ni ove se nisu baš mnogo trudile da to postignu“, konstatuje predsednički kandidat radikala.

    Kandidat DSS-a Aleksandar Popović kao prvu ekonomsku meru koju bi sproveo navodi izlazak Srbije iz, kako kaže, ekonomski i politički pogubnog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.

    Takođe bi prekinuo politiku visokih subvencija stranim investitorima. „Ta politika ne daje rezultate već deset godina i zbog toga nema ekonomskog napretka u Srbiji. Rast BDP-a je 3,2 odsto u poslednjih pet godina kumulativno, u istom periodu u Makedoniji je rast BDP-a 13 posto. U vreme vlade Vojislava Koštunice rast je bio 34 posto u pet godina kumulativno. To jasno pokazuje koliko zapravo evrounijska politika satire ekonomiju države koja pokušava da uđe u EU“, kaže Popović.

    Milan Stamatović, koji se kandidovao ispred Grupe građana „Za zdravu Srbiju“, veruje da Srbija „pod hitno“ mora da se distancira od MMF-a, kao i da se vrati nacionalnoj proizvodnji a ne da se opredeli za donacije EU ili skupe kredite od evropskih banaka. „Sa druge strane, imamo povlašćen status sa tržištem Rusije gde bismo mogli da plasiramo svoje proizvode pod povoljnim uslovima. A ako bismo krenuli na rusko tržište verovatno bi ušle i banke koje bi davale povoljne kredite našim proizvođačima“, smatra Stamatović.

    Ističe i značaj zaštite nacionalnih proizvoda i neophodnost kontrole uvoza „a ne da se liberalno i nekontrolisano puste proizvodi iz EU i da se guši sopstvena proizvodnja“.

     

    * I ostalim kandidatima postavili smo isto pitanje, ali odgovore nismo dobili. Mišljenja kandidata navedena su na osnovu redosleda na glasačkom listiću.

    Sutra: Kako predsednički kandidati vide spoljnu politiku Srbije

    Tagovi:
    kandidati, izbori, ekonomija, predsednički izbori u Srbiji, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga