01:51 14 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2197
    Pratite nas

    Debate o vraćanju monarhije u Rusiji, u većoj ili manjoj meri, vode se već više od četvrt veka. Posle raspada SSSR-a monarhistička ideja imala je malo pristalica, ali se s godinama interesovanje za vrednosti monarhističke vladavine povećalo, mada se ni danas ne može sasvim reći da ova tema u Rusiji uživa veliku popularnost.

    Ovo pitanje je u ruskoj javnosti ponovo intenzivirano ovog meseca, posle izjave premijera Krima Sergeja Aksjonova da bi u Rusiji trebalo obnoviti monarhiju. On je kasnije objasnio da nije imao u vidu promenu ustavnog uređenja, već davanje doživotnih ovlašćenja šefa države Putinu.

    „Danas, kada su se na Rusiju okomile određene sile, Putin treba da bude doživotni predsednik“, rekao je on.

    Aksjonov je posebno istakao da Rusiji ne odgovara demokratija zapadnog tipa jer ona ima svoje tradicije, pravoslavne vrednosti i duhovnost.

    Lider Krima nije prvi političar koji je javno izneo ideju o vraćanju monarhije, ali je je prvi koji je to učinio u godini kada Rusija obeležava stogodišnjicu od abdikacije poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog. Nakon tog događaja, ruska Imperija je ustupila mesto sovjetskoj Rusiji — državi koju su ad hok izmislili boljševici, a zemlja je prešla na republikanski oblik upravljanja.

    S druge strane, doživotno predsedništvo svojevremeno je traženo i za Gorbačova, a kasnije i za Jeljcina, ali takvi zahtevi nikada nisu naišli na odobravanje.

    Putinov portparol Dmitrij Peskov je naglasio da je Aksjonov izrazio svoje lično mišljenje i dodao da u posebnom regionu zemlje monarhije ne može biti, a takođe je naglasio i da se ruski predsednik „hladno odnosi prema ideji uvođenja monarhije“.

    Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin smatra da „u Rusiji svako ima pravo da iskaže svoje mišljenje“, ali da „ne treba gledati u prošlost“.

    Karta Ruske imperije
    © Foto : Ordnance Survey Institution A.A.Ilina

    Ideja o vraćanju monarhije nema podršku ni u narodu. Najnovija sociološka istraživanja pokazuju da se većina Rusa, čak 61 odsto njih, protivi obnavljanju monarhije.

    „U principu, od momenta pada ruske monarhije prošlo je sto godina i za to vreme smo imali smenu nekoliko generacija. Posle Revolucije, dvadesetih godina prošlog veka to pitanje uopšte nije pokretano, a čak su i beli Rusi bili protiv obnavljanja monarhije. Nove ruske vlasti bile su najvećim delom antimonarhističke. To jest, tadašnja ruska elita je tu ideju diskreditovala i tokom godina sovjetske vlasti ona je sasvim zaboravljena“, kaže za Sputnjik Aleksej Graždankin, zamenik direktora analitičkog centra „Levada“.

    Sociolog navodi da danas samo dva odsto Rusa želi da vidi takav sistem upravljanja kakav je bio u Rusiji pre Revolucije tj. do 1917. godine.

    „Većina ljudi ne želi nikakve velike promene u državnom uređenju, zato što su za mnoge te promene sinonim za pogoršanje situacije. Setimo se promena koje su bile najavljene tokom devedesetih, a koje narodu nisu donele ništa dobro. Kod većine ljudi to stvara gorka sećanja i zbog toga danas niko ne želi da se to iskustvo ponovi. Upravo je i to jedan od razloga što narod u Rusiji ne želi nikakve promene u državnom uređenju. Ideju imperije ili monarhije podržava tek dva odsto ljudi, a 27 odsto njih odgovara da im je nevažno kakvo će državno uređenje biti, već koliko dobro žive oni i njihova porodica. Međutim, uprkos tome što građani ne žele monarhiju, mislim da ne bi došlo do protesta, čak i da elite dogovore uvođenje monarhije“, kaže Graždankin.

    U ruskom društvu, dodaje sociolog, danas postoje okoreli staljinisti, ima i komunista, ali je najmanje monarhista.

    „U Rusiji danas ima okorelih staljinista, koji bi hteli da se vrati takav državni sistem kakav je bio u Staljinovo doba. Ima i komunista, koji bi hteli da se vrati sovjetsko državno uređenje. I to je razumljivo, ako se uzme u obzir da su mnogi od njih živeli u to doba i da se nostalgično sećaju tog perioda. Međutim, onih koji su živeli u doba Nikolaja Drugog danas više nema među živima, nema svedoka tog doba, pa je logično zašto je i pristalica monarhističkog uređenja manje.“

    Danas najčešće postoje tri oblika monarhije: apsolutna monarhija, u kojoj monarh u svojim rukama drži neograničenu vlast; zatim ustavna monarhija, u kojoj je vlast monarha ograničena odredbama ustava; i na kraju, parlamentarna monarhija, u kojoj monarh ima samo deo vlasti, najčešće izvršnu, dok je zakonodavna vlast u rukama parlamenta.

    Međutim, rusko društvo, ističe sociolog, ne prihvata nijedan oblik monarhije, a takođe ne želi da gradi državno uređenje po uzoru na Zapad, gde i danas ima zemalja sa monarhističkim uređenjem. 

    „Većina stanovništva ne prihvata zapadni model demokratije, a isto tako i svaki drugi model državnog uređenja koji dolazi sa Zapada. Većina građana smatra da Rusija treba da ima sopstveni put razvoja, neku korigovanu zapadnu demokratiju, koja bi uzimala u obzir socijalne garancije i prava, koje smo tobože imali za vreme SSSR-a“, navodi on i podseća da se ideja monarhije oslanja na naslednu predaju vlasti i nemogućnost da neko utiče na izbor monarha, pa zbog toga građani Rusije danas to ne žele.

    Kako kaže, oni takođe nisu spremni ni da veruju svakom lideru koji dođe na vlast samo zato što je zauzeo mesto šefa države, već se to poverenje mora zaslužiti i opravdati.

    „Jeljcin je recimo izgubio poverenje naroda, i podsetio bih da je njegov rejting, uoči njegove ostavke, krajem 1999. godine, pao na svega dva odsto. Putin, s druge strane, uživa poverenje ruskog društva i njegov rejting nikada nije padao ispod 60 odsto. Ali to se tiče lično Putina i njegovih zasluga. To, međutim, ne znači da će rusko društvo dati neograničeno poverenje nepoznatoj figuri, koja će jednog dana naslediti Putina. Hoću da kažem, građani Rusije nisu spremni da veruju svakom lideru koji dođe na vlast samo zato što je zauzeo mesto šefa države, već se to poverenje mora zaslužiti i opravdati. Ponavljam, Rusi veruju Putinu, ali nisu spremni da veruju državnom sistemu, u kojem izbor šefa države ne zavisi od njih. Oni žele da imaju pravo glasa i da svog lidera biraju demokratski, na izborima“, zaključio je Graždankin.

    Mnogi ruski političari kažu da se monarhija u Rusiju više neće vratiti — vreme je prošlo, epoha je nestala. Međutim, ima i onih koji tvrde da je „monarhija u duši svakog Rusa“.

    Svojevremeno se Vladimir Petrov, deputat Zakonodavne skupštine Lenjingradske oblasti, javno obratio Romanovima koji žive u emigraciji sa pozivom da se vrate u Rusiju i obećao da će pripremiti predlog zakona posebnom statusu članova carske porodice, koji će na federalnom nivou odrediti zvanični status potomaka Romanovih.

    Po mišljenju Petrova, „povratak potomaka poslednjeg ruskog monarha u istorijsku otadžbinu pomoći da se prevaziđu protivrečnosti unutar zemlje, koje su ostale posle Oktobarske revolucije, a takođe postati simbol preporoda duhovne snage naroda Rusije“.

    Podsećanja radi, posle abdikacije poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog vlast u Rusiji je preuzela privremena vlada, koja je i sama svrgnuta osam meseci kasnije, tokom Oktobarske revolucije. Car i njegova porodica pre toga su bili pod zaštitom vladajućih, te su čekali da im neko odobri politički azil u inostranstvu.

    Međutim, nova boljševička vlast ga je uhapsila i premestila u Jekaterinburg u Sibiru. Tamo su 1918. pobili celu porodicu Romanov — Nikolaja, njegovu suprugu i petoro dece, i užurbano ih pokopali.

    Danas istoričari i celokupna javnost spore o tome ko je više kriv — Rusija pred Romanovima, ili Romanovi pred Rusijom, ali nedavna anketa „Levada centra“ pokazala je da više od polovine Rusa, 52 odsto njih, ima pozitivno mišljenje o Nikolaju Drugom.

    Ruska pravoslavna crkva celu porodicu proglasila je svetiteljima.

     

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga