12:06 24 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Agrokor

    Hrvati ne daju Agrokor Rusima

    © YT/Al Jazeera Balkans
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5581
    Pratite nas

    I dalje nema potpisa na ugovor za spas Agrokora. Samo optimizma da će ga biti naredne nedelje. Hoće li ga spasavati poverioci koji su dogovorili stendstil aranžman, ili država Hrvatska zakonom koji će se takođe sledeće nedelje naći pred poslanicima?

    Posle dva i po meseca otkako je obnarodovana kriza u najvećem regionalnom koncernu koji zapošljava 60.000 ljudi, pokušaj spasavanja Agrokora dobio je konkretne naznake. U istom danu, dogovor o tome postigle su banke poverioci, među kojima su najveće dve ruske — Sberbanka i VTB, a Vlada Hrvatske je donela zakon koji je već nazvan „leks Agrokor“.

    Novi upravljački tim Agrokora sigurno će nešto menjati, a u kojoj meri će se to odraziti na firme tog koncerna u Srbiji sada je teško reći pogotovo što, kako tvrde, ovde posluju pozitivno, kaže za Sputnjik ministar trgovine Rasim Ljajić.

    Proteklih dana on je razgovarao sa predstavnicima Agrokorovih firmi Frikom i Dijamant koji su rekli da posluju stabilno, da su njihova potraživanja veća od obaveza koje imaju, da poslovanje nije ugroženo i da izmiruju obaveze prema zaposlenima i državi.

    „I oni čekaju rasplet situacije. Bankari, poverioci Agrokora su postigli dogovor, Vlada Hrvatske je usvojila zakon. Mi pratimo situaciju, šta se dešava i ovde i u Hrvatskoj“, rekao je Ljajić za Sputnjik.

    On kaže da dobija uveravanja da je u Srbiji situacija stabilna, ali dodaje da niko ne može još ništa da garantuje.

    U srpskom delu Agrokorove priče srećna je okolnost da njegove trgovine ovde posluju u okviru firme Merkator S, koja objedinjuje i Rodu i Ideu. Tačnije, srećna je okolnost to što je prilikom prodaje Merkatora Agrokoru, u ključnim dokumentima navedena klauzula da račun slovenačkog trgovinskog lanca ne može poslužiti kao kolateral, odnosno garancija za novo kreditno zaduživanje Agrokora. Prosto rečeno, njegov račun je samo njegov, a Merkator posluje stabilno.

    Otuda sa nešto više mira zaposleni u Agrokoru u Srbiji čekaju rasplet situacije, jer ovde od 12.000 njih čak oko 10.500 radi upravo u Merkatoru S.

    Ali sa Agrokorom ništa nije lako. Ni posle više od šest sati pregovora poverilaca i dobavljača, danas ipak nije, kako se to očekivalo, stavljen potpis na jučerašnji dogovor. Detalji stendstil aranžmana će, kako su saopštili, biti poznati iduće nedelje, kada budu imali pristanak svih poverilaca, uključujući i državu.

    Usaglašavaju se tehnički detalji o načinu vraćanja starih dugovanja i potraživanja, budućem finansiranju dobavljača, deblokadi računa firmi u minusu…

    I danas je, međutim, provejavala nedoumica da li je Todorić pristao na aranžman koji su dogovorili poverioci.

    Predstavnik Sberbanke je nakon postizanja dogovora poverilaca o njemu juče rekao da on podrazumeva zamrzavanje postojećih kredita, osiguranje novih, postavljanje nove uprave u koncern, kao i da su sve promene u upravi Agrokora dogovorene sa njegovim vlasnikom Ivicom Todorićem. On, po pisanju Večernjeg lista, nema nameru da napusti kompaniju, bez obzira na to što će Agrokor dobiti novi menadžment, a delimično i vlasnike.

    „Todorić je sebi ugovorio posao koji mu više odgovara nego državna intervencija, a njegov odlazak sa ključnog mesta u upravi ne znači nužno da će porodica Todorić potpuno izgubiti vlasništvo nad kompanijom“, navodi taj list.

    Cilj je, kako su objasnili poverioci, da se stabilizuje poslovanje kompanije, podmire dospele obaveze prema dobavljačima i zaposlenima, za šta će, kako se procenjuje, u naredna tri meseca biti potrebno oko pola milijarde evra.

    Aranžman bi trebalo da olakša rešavanje pitanja likvidnosti, osigura kontinuitet poslovanja, zaštiti vrednosti koncerna, kao i da ponudi osnovu za njegovo održivo restrukturiranje.

    Upravljački tim kompanije će, kako je saopšteno, biti osnažen i to uvođenjem funkcije glavnog direktora za restrukturiranje kao ključne osobe za sprovođenje programa stabilizacije.

    Stendstil su dogovorile ruske državne banke i najveći poverioci Agrokora, Sberbanka i VTB Bank, potom Zagrebačka banka, Erste banka, Privredna banka Zagreb i Rajfajzen banka Austrija.

    Mario Henjak, predsednik Uprave Sberbanke Hrvatske, koja je najveći poverilac Agrokora, samo je najavio da će upravljanje Agrokorom preuzeti međunarodni stručnjaci, a nije želeo da odgovori na direktno pitanje šta će biti sa Todorićima.

    Pojedini hrvatski mediji, međutim, prenose da Todorić još ne pristaje na stendstil aranžman.

    Kako piše Jutarnji list, on ima tri opcije. Prva je da pristane na uslove Odbora kreditora na čelu sa ruskim bankama i prepusti upravljanje, a zatim i deo vlasništva bankama. To je scenario koji želi da izbegne po svaku cenu, navodi list.

    Druga opcija je da otezanjem tokom ovog vikenda u ponedeljak pokrene predstečajni postupak u svim firmama koje su pod blokadom. Time bi bila zaustavljena dalja nasilna naplata dugova i potraživanja, a kompanije deblokirale svoje račune i iz tekućeg priliva gotovine mogle da isplate zaposlene.

    U tom slučaju, tokom predstečajnog postupka koji traje 120 dana, a može da bude i produžen, Todorić i sadašnji menadžment i dalje jedini upravljaju kompanijom i procesom restrukturiranja.

    Treća opcija je nepotpisivanje stendstila i čekanje da Sabor usvoji zakon („leks Agrokor“). Time bi sprečio ruske banke da preuzmu kompaniju i da postave novu upravu, a procese bi preuzeo vladin upravitelj. Todorić bi time izgubio upravu, a vrlo verovatno i vlasništvo nad firmom, ali to tada ne bi bila njegova lična kapitulacija, navodi Jutarnji.

    Zakon koji je Vlada usvojila u isto vreme kada i bankari aranžman za Agrokor, omogućava postupak vanredne uprave u kompanijama koje imaju više od milijardu evra duga i 5.000 zaposlenih. Kako je objasnio premijer Andrej Plenković zakon ne znači pomaganje bilo kojoj određenoj osobi ili kompaniji, već kvalitetnom funkcionisanju hrvatske ekonomije.

    A poslovanje Agrokora čini 15 odsto hrvatskog BDP-a. Prema oceni pojedinih ekonomista, zbog situacije u kojoj se Agrokor nalazi vrlo je izgledno usporavanje rasta BDP-a, a nije nemoguće da se do kraja godine on približi i nuli.

    Sberbanka
    © Sputnik / Natalья Seliverstova

    U jednom se svi slažu, kupovina slovenačkog Merkatora bila je preveliki zalogaj za Agrokor. Tada su pojedini slovenački ekonomisti tvrdili da će koncern za tri godine doživeti slom.

    Da li su to znali i analitičari ruskih banaka, pre svega državne Sberbanke, u aprilu 2014. godine, pre nego što su potpisali veliku kreditnu liniju sa Agrokorom, pita se nekadašnji slovenački ambasador u Srbiji Borut Šuklje, unoseći političku dimenziju u celu priču.

    Za Jutarnji list kaže da nije bilo slučajno to što je ruski ambasador u Hrvatskoj Anvar Sarvanovič Azimov komentarisao poslovne i bankarske odnose, kao što nije bio slučajan ni decidiran stav da ruske banke koje su najveći poverioci Agrokora neće dati nove kredite.

    „Ruska država je pokazala da može, preko Agrokora, direktno da pritisne Vladu u Zagrebu. Zbog toga bi bilo tako zanimljivo znati jesu li ruski bankari pre nego što su otvorili kreditne linije znali za ekonomske studije koje su ukazivale na velike teškoće takvog angažmana? Ako su znali, onda ih nisu interesovale finansijske posledice, nego su imali neki drugi cilj“, kaže Šuklje.

    To nije bilo prvo uplitanje politike po pitanju situacije u Agrokoru i ulaska Rusije kao bitnog igrača na tržište Hrvatske, članice EU.

    Zato nije daleko od istine i pitanje da li će, pored ekonomske, na izbor modela za spas Agrokora, uticati i neke druge računice.

     

    Tagovi:
    Todorić, Hrvati, Rusi, Agrokor
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga