01:00 16 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Bakir Izetbegović

    Bakir bi da posvađa Srbe i Hrvate

    © AFP 2019 / JOHN MACDOUGALL
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    2520

    Politički uticaj Bakira Izetbegovića oslabio je posle odbacivanja jednostrano podnete tužbe Međunarodnog suda pravde protiv Srbije i on sada traži nove političke saveznike. Želi li Izetbegović izjavom da će podržati hrvatske zahteve za izmenom izbornog zakona da potkopa srpsko-hrvatsku osovinu u BiH?

    Kriza oko izmena izbornog zakona u BiH tinja više od deset godina, otkako je 2006. Željko Komšić prvi put izabran za hrvatskog člana Predsedništva BiH bošnjačkim glasovima. Politički predstavnici Hrvata od tada traže izmene izbornog zakona, kako bi u Predsedništvu sedeli njihovi legitimni predstavnici.

    Sada, posle više od deset godina odbijanja, bošnjački član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović kaže da će „podržati Hrvate u nameri da dobiju legitimne predstavnike u vlasti, ali pod uslovom da prestanu priče o podelama i nekim novim entitetima“.

    Analitičari smatraju da je ovakav zaokret u Izetbegovićevoj politici znak njegove slabosti.

    Izetbegović je izgubio dosta od političkog uticaja u BiH, ali i u bošnjačkom nacionalnom telu posle propasti pokušaja revizije tužbe protiv Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) u Hagu, smatra Miloš Šolaja, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka u Banja Luci. Očigledno je da priča koju su bošnjački politički lideri pričali od početka devedesetih više ne pije vodu, smatra on.

    „Međunarodna zajednica neće tako lako gutati svaku žalbu i svaku žalopojku koja ide iz bošnjačkog tela, bošnjačkih partija, bošnjačkih institucija, bošnjačkih predstavnika, kao što je to radila od početka devedesetih do, praktično, odbijanja tužbe protiv Srbije“, kaže Šolaja.

    Da je Izetbegovićev politički uticaj oslabio, slaže se i bivši član Ustavnog suda BiH Krstan Simić, koji dodaje da on sada traži pomoć bilo kog političkog faktora u BiH.

    „Izborni zakon je ’rak rana‘ Hrvata, jer uporno žele promenom izbornog zakona obezbediti da im je garantovano da, kako oni navode, oni sami biraju svog člana Predsedništva i delegate u Dom naroda, mada se to u suštini u sadašnjem stanju svodi da to bude delegat, figurativno rečeno, iz HDZ“, kaže Simić.

    Ono što je prepoznatljivo u političkim igrama u BiH je obrazac „dva protiv jednog“, odnosno političko suprotstavljanje dva konstitutivna naroda protiv trećeg. Tako su, za vreme rata, Hrvati i Bošnjaci sarađivali protiv Srba, sve dok se situacija nije preokrenula, pa su Srbi i Hrvati u nekim situacijama sarađivali protiv Bošnjaka.

    Posle uspostavljanja mira, Bošnjaci i Hrvati uglavnom su nastupali kao jedinstven politički blok, sve do „slučaja Komšić“, kada se politički predstavnici Hrvata lagano okreću ka saradnji sa Republikom Srpskom i njenim institucijama. Kruna srpsko-hrvatske političke saradnje u BiH je susret Dragana Čovića, hrvatskog političkog lidera i člana Predsedništva BiH i predsednika RS Milorada Dodika marta ove godine, kada su dva lidera zatražila političku odgovornost Bakira Izetbegovića posle jednostranog podnošenja tužbe MSP protiv Srbije. Tako da se poslednji Izetbegovićev potez može tumačiti i kao približavanje hrvatskom političkom vođstvu u cilju majorizacije srpskog naroda.

    Postojanje tri naroda kao tri konstituenta, tri stuba koji čine Ustav BiH, jeste činjenica, kaže Šolaja, a svako varanje, kao što je bio „slučaj Komšić“, unosi novu nesigurnost u ovu bivšu jugoslovensku republiku.

    „Čini mi se da nakon revizije presude koju je odbio MSP praktično počinje primena Dejtonskog sporazuma u onome što čini njegov duh. Jer duh podrazumeva da postoje tri naroda koji čine Ustav, njihovi predstavnici. Svako legalističko izvrtanje činjenice da se politički legitimitet tako oduzima, predstavlja kasniji problem“, zaključuje Šolaja.

    Prema rečima Krstana Simića, promena izbornog zakona nemoguća je bez saglasnosti srpskih poslanika u Domu naroda i Predstavničkom domu.

    „Pitanje je koliko će srpske političke partije shvatiti tu ideju da može doći do saveza između HDZ i SDA, a to bi opet značilo da bi na nekim drugim pitanjima, koja bi bila puno bolnija za Srbe, mogli postići taj kompromis i ostvariti tu ideju majorizacije dvojice prema trećem“, kaže Simić.

    Prema rečima novinara Igora Gajića, opasnosti od majorizacije srpskog naroda nema dok su političari u RS jedinstveni i dok se, kako kaže, Republika Srpska drži.

    „Što god uradili u Federaciji BiH, za sve moraju da pitaju Republiku Srpsku. Ako se političari u Republici Srpskoj i predstavnici srpskog naroda drže zajedno, ne postoji nikakva realna opasnost. Jedina opasnost, a to može biti čak i pozitivno za RS, jeste da se ta osovina (bošnjačko-hrvatska) napravi, i da RS istupi iz BiH“, kaže Gajić.

    Slično:

    Čović: Ako dođe do preglasavanja, onda ovog Predsedništva BiH neće biti
    Čović: Revizija je neverovatna politička greška
    Bakir trese Bosnu zbog duga Al Kaidi
    Dodik: Bakir izmišlja genocid, Bakir nije BiH
    Tagovi:
    izborni zakon, HDZ, SDA, Hrvati, Bošnjaci, BiH, izmene, Srbi, izmene izbornog zakona u BiH, Međunarodni sud pravde, Krstan Simić, Igor Gajić, Željko Komšić, Miloš Šolaja, Bakir Izetbegović, Federacija BiH, BiH, Bosna i Hercegovina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga