13:39 05 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše ,
    8544
    Pratite nas

    U poslednjih 15 godina svedoci smo konstantnih pokušaja zapadnih država i njihovih saveznika da generišu rezolucije u SB UN po hitnom postupku, a bez proverenih i valjanih dokaza.

    Rusija je po ko zna koji put u Savetu bezbednosti UN bila primorana da „ukrsti koplja“ sa predstavnicima zapadnih zemalja u tom telu i da zapreti ulaganjem veta na još jednu „pravdoljubivu“ rezoluciju Velike Britanije, SAD i Francuske. Ove tri zemlje su izgleda rešile da pretpostavci nevinosti, po kojoj se svako smatra nevinim dok se ne dokaže njegova krivica, daju potpuno drugu dimenziju, pa su podnele Savetu bezbednosti UN nacrt rezolucije u kojoj se traži pokretanje istrage o navodnom hemijskom napadu u sirijskoj provinciji Idlib, za koji tvrde da ga je izvršila sirijska vojska.

    Time su Francuska, SAD i Velika Britanija odlučile da bespogovorno poveruju sirijskoj opoziciji koja tvrdi da su snage lojalne predsedniku Bašaru el Asadu koristile hemijski gas protiv ljudi u Idlibu, kada su stradale 72 osobe, iako je Asad više puta ponovio da njegova vojska nema hemijsko oružje, nakon što je 2013. dogovoreno da ono bude uništeno.

    Rusija je, međutim, Savetu bezbednosti predložila svoj nacrt rezolucije u vezi sa ovim napadom, koji je, prema rečima Fjodora Stržižovskog, pres-sekretara stalnog predstavništva Rusije pri UN, usmeren na realno sprovođenje istrage, a ne na imenovanje krivaca kao da su činjenice već ustanovljene.

    Bivši ambasador Srbije u UN Feodor Starčević za Sputnjik kaže da bi se pre opredelio za rusku rezoluciju jer Rusija, kako navodi, ne sprečava istragu o napadu u Idlibu, ali i ne prejudicira šta se tamo dogodilo i ko je krivac.

    „Mnogo je prihvatljivija i poštenija ruska rezolucija od ove druge čija je glavna svrha da optuži sirijsku vladu, a preko nje i Rusiju, za događaje u Siriji. Međutim, ovo nije prvi put, sećate se da je sirijska vlada već bila optužena za upotrebu hemijskih sredstava, a kasnije se ispostavilo da su ona u Siriju došla preko Turske i da su ga upotrebile snage koje se bore protiv režima Bašara el Asada“, kaže Starčević.

    Na pitanje kako je moguće da se u SB UN podnose rezolucija kojom će se jedna strana okriviti za nešto bez dokaza, Starčević objašnjava da mehanizam UN ne sprečava niti jednu zemlju da predloži šta god hoće, ali da je pitanje da li će takav predlog biti usvojen. Zato, kaže, mehanizam veta i postoji.

    „Podnošenje ove rezolucije nije nespojivo sa praksom i mehanizmima UN, ali je nemoralno i označava nastavak prakse, ne samo u UN već i u zapadnim medijima, optuživanja sirijske vlade i Rusije za sve, a pre nego što se bilo šta dokaže. To je jednostavno duh vremena, a ne nešto što se u UN može promeniti. Zato se nadam da rezolucija koju su podnele SAD, Francuska i Britanija neće biti usvojena“, napominje Starčević.

    I Vladislav Šurigin, ruski vojni publicista i analitičar, za Sputnjik kaže da rezolucija o Siriji koju su predložile zapadne zemlje nije ništa novo u praksi SB UN.

    „U poslednjih 15 godina svedoci smo konstantnih pokušaja zapadnih država i njihovih saveznika da generišu rezolucije po hitnom postupku, a bez proverenih i valjanih dokaza. Setimo se, na primer, rezolucije o eksploziji na pijaci u Sarajevu za koju su bili optuženi Srbi, kao i rezolucije o oružju za masovno uništenje u Iraku koje zapravo nikad nije nađeno. Od početka sirijskog rata ovo je, čini mi se, peti ili šesti pokušaj da se ’odigra‘ na kartu hemijskog oružja koje niko nije video niti proveravao, a svi podaci kojima inicijatori rezolucije raspolažu potiču od nekih arapskih novinara. Zato ovo ne bi trebalo da nas čudi, jer smo praktično na sve to već navikli“, kaže Šurigin.

    Mihail Nejžmakov, viši analitičar Agencije političkih i ekonomskih komunikacija, podseća da su još 2013. godine počele optužbe na račun upotrebe hemijskog oružja u Siriji, a da su i tada dokazi bili sumnjivi. Kako kaže, varijanta nekakve istrage koju najavljuju političari zapadnih zemalja izaziva brojne sumnje kada je reč o objektivnosti.

    „Štaviše, ako bismo napravili neke paralele, možemo se setiti da je Džordž Buš, isto kao i Tramp sada, bio izabran zahvaljujući osvojenim glasovima elektora, a ne zahvaljujući većem broju glasova samih birača. Buš je, baš kao i Tramp, takođe imao demonstracije neposredno pred svoju inauguraciju, pa je brže-bolje skrenuo pažnju nacije sa unutrašnje na spoljnu politiku. Deluje kao da ćemo isti scenario videti i kod Trampa, mislim najpre na vođenje agresivne spoljne politike, i stoga mislim da nema mesta nadama da će on imati razumevanja za brojne problematične tačke u svetu, na prvom mestu za Siriju“, kategoričan je Nejžmakov.

    Inače, nakon napada u Idlibu, komanda sirijske vojske odlučno je odbacila optužbe i za napad okrivila ekstremiste i njihove finansijere, a Igor Nikulin, bivši član komisije UN za biološko i hemijsko oružje objašnjava za Sputnjik zašto su optužbe protiv sirijske vojske neodržive.

    „Hemijsko oružje, koje je pripadalo Asadovoj vojsci, izvezeno je iz Sirije još 2014. Američki predsednik Barak Obama je lično referisao o tome i pripisao zaslugu sebi, a Organizacija za zabranu hemijskog oružja čak je dobila Nobelovu nagradu za to. Na svetu ne postoji veće priznanje od Nobelove nagrade, ona je ’matematički‘ dokaz da Asad više ne poseduje hemijsko oružje. Što se tiče takozvane opozicije, niko joj nije oduzeo hemijsko oružje, a u Alepu su bile otkrivene laboratorije za proizvodnju smrtonosnog sarina. Mislim da je takva laboratorija postojala i u Idlibu“, kaže Nikulin za Sputnjik.

    Tagovi:
    Britanija, hemijsko oružje, teroristi, SB UN, rezolucija, opozicija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga