04:51 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Protesti u Skoplju, Makedonija - arhivska fotografija

    Sa Zaevom u antiruski front Zapada na Balkanu

    © AP Photo / Boris Grdanoski
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2472
    Pratite nas

    Albanski faktor je odavno postao instrument realizacije američkih interesa na prostoru Balkana. Zato bitku Zapada za Vladu Makedonije koju će sa Albancima formirati SDSM Zorana Zaeva treba sagledavati kao deo celovitog antiruskog fronta na Balkanu.

    Već i sama činjenica da ni tri meseca po održavanju vanrednih parlamentarnih izbora u Makedoniji još nije formirana Vlada jasan je znak da je problem veći od „običnog“ unutarpolitičkog prepucavanja. Zapad nijednog trenutka nije krio svoj interes po pitanju nove vlasti u Skoplju, direktno se mešajući u unutrašnje stvari jedne suverene zemlje.

    ​Emisari Brisela i Vašingtona, oličeni u najvišim funkcionerima EU i NATO-a, bez uvijanja u oblande tražili su od predsednika Makedonije da mandat za sastav Vlade poveri lideru SDSM Zoranu Zaevu koji je napravio koaliciju sa albanskim partijama ujedinjenim na takozvanoj „tiranskoj platformi“ napravljenoj po održavanju decembarskih izbora.

    Ruski list „Izvestija“ ovih dana piše da je cilj zapadnih političara da, koristeći „albanski faktor“, Makedoniju uključi u stvaranje antiruskog bloka na Balkanu. Brisel pokušava da odvoji pojedine zemlje na Balkanu od Moskve i da iskomplikuje njihovu saradnju, konstatuje list, ocenivši da VMRO-DPMNE dosadašnjeg premijera Nikole Gruevskog nije u interesu Zapada upravo zbog zalaganja za suverenu Makedoniju.

    Na pitanje da li u insistiranju na Zaevu Zapad pokušava da ubije dve muve odjednom, da u Skoplju dobije poslušnog političara i da napravi otklon od ruskog uticaja u Makedoniji, sagovornici Sputnjika ne spore da je Balkan linija sukoba Zapada i Rusije upravo zbog borbe za uticaj.

    Analitičar iz Skoplja Branko Đorđevski za Sputnjik kaže da je fakat da na Balkanu postoji sukob interesa Rusije i Zapada oko sfera uticaja.

    „Podsetiću na izjavu bivšeg potpredsednika SAD Džozefa Bajdena koji je rekao da je na Balkanu linija vatre između Rusije i Zapada“, navodi Đorđevski i dodaje da je Balkan upravo to. Rusija kao sve velike sile želi da ima uticaj, kao što to hoće i Amerika, taj sukob realno postoji, kaže on i ističe da je cilj Zapada svakako da spreči ruski uticaj na Balkanu.

    Razlog što zapadne zemlje sa svim silama žele da smene vlast Gruevskog je u tome što Zapad i Amerika žele lidere koji će u svakom momentu slušati njihove instrukcije i koji će na telefonski poziv završiti stvar onako kako to želi Brisel ili Vašington, kako kaže Đorđevski.

    Jednostavno, dodaje on, Gruevski im nije tako pouzdan.

    Protesti u Skoplju 21.03. 2017.
    © AFP 2019 / Ognen Teofilovski

    Prema oceni analitičara Dragomira Anđelkovića, za Zapad je problem svaka zemlja koja želi sa Rusijom iskreno da sarađuje. Gruevski je, smatra on, postao protivnik Zapada onog trenutka kada je kao predsednik Vlade Makedonije počeo da sarađuje sa Rusijom na energetskim projektima.

    „Kada je Gruevski procenio da je najveća moguća razvojna šansa za Makedoniju, odnosno strateški interes te zemlje da preko njene teritorije pređe ruski gasovod, pošto je Bugarska istupila iz projekta ’Južni tok‘, kada je shvatio da mu je važno da postane deo projekta ’Turski tok‘, ili ’Južni tok 2‘, tog momenta počinje akcija njegovog rušenja. Tog momenta počinje maksimalno da se finansira opozicija, odnosno da se albanski separatisti podstiču da prave haos. Tako smo imali čuveni udar na Kumanovo i čitav niz sličnih akcija manjih razmena. Tada opozicija histerično kreće u pohod na vlast. Zaev je u tom trenutku imao podršku malog broja Makedonaca, a postepeno uz upumpavanje sredstava, kupovinu medija i na druge načine, približio se Gruevskom“, objašnjava Anđelković za Sputnjik.

    Po njegovom mišljenju, jedini i pravi razlog što je Gruevski do te mere stigmatizovan je njegovo shvatanje da dominacija Zapada polako nestaje i da je vreme da se Makedonija okrene Rusiji. Za Zapad su, kaže on, problem i Srbija i Mađarska, ali to su ipak veće države i na njih se ne kreće tako agresivno kao što se sada deluje protiv Makedonije, odnosno Republike Srpske. To je deo celovitog antiruskog fronta koji je Zapad uspostavio na Balkanu, a Makedonija je sada u fokusu, napominje Anđelković.

    Za predsednika Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivana Stoilkovića Zapad preko Albanaca, koji su njihov strateški partner na Balkanu, želi direktno da utiče na politička dešavanja i odluke unutar Makedonije, ali i na sve što implicira na njeno ponašanje u međunarodnim odnosima.

    „Ako imate u vidu da EU i restlovi stare američke administracije insistiraju na tome da SDSM i Zoran Zaev formiraju Vladu sa skoro svim albanskim partijama u Makedoniji, onda se jasno i nedvosmisleno nameće zaključak da makedonsku politiku pokušavaju da stave pod direktan uticaj albanskih političkih partija“, kaže Stoilković.

    Time se, smatra on, što na direktan, što na indirektan način, Makedonija udaljava od Srbije. U isto vreme to je i pokušaj da se Rusija direktno potisne iz političkog, ekonomskog i svakog drugog uticaja u Makedoniji, imajući u vidu činjenicu da je Ruska Federacija poslednjih nekoliko godina postala ozbiljan ekonomski partner, kaže Stoilković koji je u Sobranju na čelu komisije za odnose sa Državnom dumom Rusije.

    Na pitanje zbog čega je Zaev Zapadu bliži u odnosu na Gruevskog kada se obojica zalažu za evroatlantske integracije, on objašnjava da je SDSM u to „duboko zabrazdila“, ne vodeći računa o osnovnim interesima Makedonije.

    „Kada je u pitanju Gruevski i VMRO-DPMNE, treba imati u vidu da su oni odoleli pritiscima i nisu uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Takođe, Vlada Gruevskog nema nikakve ideološke prepreke kada je u pitanju ekonomska saradnja sa Rusijom, Kinom i ostalim istočnim partnerima“, navodi Stoilković za Sputnjik.

    Prema oceni ruskog analitičara Nikolaja Starikova, „albanski faktor“ je odavno postao američki instrument za udaljavanje Balkana od Rusije, ali i za realizaciju američkih interesa na tom prostoru.

    „Naravno da Albanci profitiraju od toga, jer je nemoguće zamisliti takozvanu nezavisnost Kosova bez podrške SAD i NATO-a“, napominje on i podseća da je u Makedoniji albanski faktor prvi put iskorišćen za udaljavanje od Rusije 2015. godine, kada je u Kumanovu došlo do političke krize posle oružanog napada albanskih terorista i sukoba sa makedonskim policajcima.

    Prema mišljenju Starikova, do toga je došlo između ostalog zato što je Makedonija mogla da postane tranzitna zemlja kroz koju bi se ruski gas iz „Turskog toka“ isporučivao u Evropu, ali je Vašington to želeo da spreči, za šta je iskoristio albanski faktor. Trenutna zbivanja u Makedoniji se takođe mogu tumačiti u tom kontekstu, kaže za Sputnjik Starikov, ističući da se albanski faktor koristi i za širenje NATO-a u regionu.

    Analitičar Aleksandar Pavić smatra da dešavanja u Makedoniji treba posmatrati iz ugla NATO-a koji želi da spreči „najveći bauk za njega“, kako u prazan prostor ne bi ušla ni trunka ruskog uticaja. EU se tu i dalje ponaša kao privezak onog globalističkog Vašingtona i sa NATO-om radi ruku pod ruku, dodao je Pavić za Sputnjik.

    U toj široj slici gledanja na stvari u Makedoniji, on ukazuje i na to zbog čega ju je, sa gledišta NATO-a, važno destabilizovati. I on podseća da se opet oživljava mogućnost izgradnje gasovoda „Južni tok 2“, da je aktuelno povezivanje Soluna i Budimpešte brzom prugom, što je još jedan projekat Kine koja je geopolitički rival SAD, odnosno NATO-u.

    „Nestabilna Makedonija onemogućava oba ta projekta“, ocena je Pavić.

    Prema njegovom mišljenju, direktan poziv šefa NATO-a predsedniku Makedonije da mandat za sastav Vlade poveri opozicionom lideru potpomognutom Albancima, znak je nervoze Vojne lijanse koja bi da se što pre formira antimakedonska vlast u Makedoniji. Upravo Albanci su garant interesa „onog globalističkog Vašingtona“ koji pokušava da novu američku administraciju dovede pred svršen čin gde god može, smatra Pavić.

     

    Slično:

    Makedonija: Albanski ambasador na raportu zbog „Slavomakedonaca“
    Tusk: Makedonija mora da formira vladu
    Makedonija: Vlada još daleko, strah od naroda na ulicama
    Moskva: Makedonija je pod stranim uticajem
    Makedonija može postati članica EU, ali bez „makedonizma“
    U Makedoniji opasno, Podgorica žrtvovala odnose sa Rusijom
    Orban protiv „tiranske platforme“, neophodni novi izbori u Makedoniji
    Tači pozvao Albance u Makedoniji da uzmu stvar u svoje ruke
    Moskva: Situacija u Makedoniji može da destabilizuje ceo Balkan
    Tagovi:
    antiruski, Zapad, pritisak, NATO, vlada, EU, izbori, Branko Đorđevski, ivan stoilković, Nikolaj Starikov, Aleksandar Pavić, Dragomir Anđelković, Zoran Zaev, Nikola Gruevski, Makedonija, SAD, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga