15:55 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5159
    Pratite nas

    Analitičari i mediji, iako pozdravljaju akciju predsednika Amerike, sada, pošto je pokazao svoju moć, traže „izlaznu strategiju“, odnosno, da ratne igre prestanu i da se sedne za pregovarački sto.

    Napad američkih snaga na sirijski aerodrom u Šairatu na Zapadu nailazi na nesumnjivu podršku. Mnogi analitičari i mediji pozdravljaju napad ocenjujući ga kao snažnu poruku, ne samo sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, već i Rusiji i Kini, ali i Iranu i Hezbolahu. Naravno, napad hemijskim oružjem na Kan Šejhun bez razmišljanja se pripisuje snagama legitimnih sirijskih vlasti. Takođe navode da je napad iznenađujući zaokret u dosadašnjoj Trampovoj i američkoj politici prema Siriji.

    Podršku za akciju Tramp nije dobio samo od medija i analitičara, već i od predstavnika savezničkih vlada. I dok sirijske vlasti osuđuju američki napad, uz reči da je napad učinio SAD partnerom militantnih grupa kao što je DAEŠ, a Kremlj da je lansiranje projektila zadalo značajan udarac rusko-američkim odnosima, dotle predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kaže da „udari SAD pokazuju potrebnu odlučnost protiv varvarskih hemijskih napada“. Podršku napadima pružili su i lideri Velike Britanije, Izraela, Saudijske Arabije i Turske.

    Međutim, analitičari, iako pozdravljaju Trampovu akciju, sada, pošto je Amerika pokazala svoju moć svima i svakome, traže „izlaznu strategiju“, odnosno da ratne igre prestanu i da se sedne za pregovarački sto.

    Profesor elitnog američkog Džordžtaun univerziteta i stručnjak za borbu protiv terorizma i bezbednost Bliskog istoka Danijel Bajman kaže da bi, kao nekome ko se od početka sirijske krize zalagao za čvršći stav Amerike prema Bašaru el Asadu, trebalo da bude drago što je Trampova administracija preduzela akciju raketiranja ciljeva u Siriji.

    Međutim, Trampova akcija ga, kaže, čini nervoznim.

    „Udari mi više liče na melem za našu napaćenu savest i na zauzimanje stava, nego na ozbiljan korak ka promeni naše politike nabolje u Siriji“, piše on.

    Udari predstavljaju dramatičan zaokret u politici administracije, jer, kada je preuzeo dužnost, izgledalo je da Tramp želi da sarađuje sa Rusijom protiv DAEŠ-a i implicitno prihvata da ruski saveznik Bašar el Asad treba da ostane na vlasti. Pre samo nekoliko dana, piše Bajman, izgledalo je da državni sekretar Reks Tilerson i ambasadorka u UN Niki Hejli signaliziraju da SAD više nisu posvećene uklanjanju Asada. Činilo se da američki stav glasi: mirovni pregovori, a ne bombe.

    „Brine me da akcija protiv Asadovog režima nije diplomatski koordinirana. Delamo u žurbi, ne pazeći da naša upotreba sile ne služi našoj strategiji, nego je određuje. Dakle, možemo se osećati dobro što smo diktatoru koji je brutalan prema svom narodu uzvratili udarac, ali bombardovanje će učiniti malo da unapredi američke ciljeve u Siriji bez dramatične i trajne promene“, zaključuje Bajman.

    Specijalista za američku bezbednosnu politiku Majkl Ohanlon ocenjuje američki napad na sirijsku vazduhoplovnu bazu kao „dobrodošao razvoj“.

    „To šalje snažnu poruku predsedniku Asadu da hemijsko oružje neće biti tolerisano i Rusiji da se SAD ne plaše da deluju. Takođe se signalizira svetu da je predsednik Tramp u stanju da koristi američku vojnu silu nametljivo i odgovorno“, piše Ohanlon.

    Međutim, nastavlja on, ne postoji očigledan vojni korak koji bi mogao da prati akciju. Zato je, prema Ohanlonovom mišljenju, potrebna strategija za rešavanje sirijske kvadrature kruga koja glasi da Asad mora da ide sa vlasti, ali da će najverovatnije ostati. Takav paradoks, prema Ohanlonovom mišljenju, zahteva kreativno razmišljanje i kompromis.

    „Potrebne su dve promene u našoj strategiji. Prvo, potrebna nam je prijateljskija vojna sila na terenu kako bi bili oslobođeni gradovi pod kontrolom DAEŠ-a, ali i da Asad oseti potrebu da pregovara. Drugo, u kratkom roku moramo da iznađemo način da zaštitimo sirijske sunite i Kurde u autonomnim zonama kojima će oni upravljati, čak i ako Asad ostane nominalno na vlasti. Njegovo uklanjanje može ići sporije i postepeno sve dok se oni čiji su sunarodnici i istoverci masakrirani ne nalaze pod njegovom vlašću“, piše Ohanlon.

    Trampova upotreba krstarećih raketa opravdana je i korisna, ali sada, mišljenja je Ohanlon, dolazi složeniji deo posla.

    „Tramp treba da razvije širu strategiju za Siriju prema kojoj sve grupe treba da imaju prava i zaštitu kroz neku vrstu samouprave u regionima u kojima dominiraju Kurdi i suniti. To bi moglo da uspe“, zaključuje Ohanlon.

    Penzionisani general Džon Alen, bivši komandant američkih snaga u Avganistanu i bivši specijalni predsednički izaslanik u globalnoj koaliciji za borbu protiv DAEŠ-a, kaže da su američki udari u Siriji važna poruka i za kineskog predsednika Si Đinpinga, koji se nalazi u poseti SAD, kao i za severnokorejskog diktatora Kim Džong Una.

    „Predsednik Tramp je raširio široku mrežu i bilo bi u interesu drugih da razmotre ove udare u širem kontekstu politike novog predsednika i njegove administracije. Kažnjavanjem Asada, a samim tim i njegovih ruskih gazda, on šalje jasan signal“, zaključuje ovaj general sa četiri zvezdice.

    Nejtan Saks iz Centra za politiku Bliskog istoka Brukings instituta takođe podvlači da je raketni udar na Siriju snažna poruka i to dobra u datim okolnostima.

    „Udari u Siriji, izgleda, predstavljaju duboku i brzu promenu u Trampovom pristupu spoljnoj politici. Koliko će trajati ne znamo. Obrazloženje koje je za to dao predstavlja mešavinu odgovornosti da se zaštite civili i podržavanja normi i ugovora protiv upotrebe hemijskog oružja, što je daleko od spoljne politike ’Amerika na prvom mestu‘“, kaže Saks.

    To je takođe daleko od početnog rusocentričnog pristupa Siriji, nastavlja on, i dodaje da su sada SAD aktivne na suprotnoj strani u ratu. Za američke partnere u regionu, uključujući Izrael i Saudijsku Arabiju, ključno je i to što su udari usmereni i protiv Irana i Hezbolaha.

    „Američki regionalni partneri pozdraviće ovo, jer su osećali da je odlučnost i spremnost da se koristi moć nešto što je Obami nedostajalo“, objašnjava Saks.

    I on se pita šta dolazi posle udara. Tramp je, kaže, pozvao „sve civilizovane nacije“ da se pridruže Sjedinjenim Državama u zaustavljanju krvoprolića, kao i svih vrsta i tipova terorizma.

    „To je, u najmanju ruku, težak zadatak. Iste dileme oko Bliskog istoka, koje su mučile prethodne predsednike, muče i Trampa. Hoće li se sada zaustaviti, zadovoljan što je pokazao odlučnost, ali bez postizanja ciljeva, ili će Sjedinjene Države skliznuti u situaciju na Bliskom istoku, za šta sumnjam da Tramp i američka javnost imaju apetit“, pita se Sajks.

     

    Tagovi:
    Amerika
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga