04:43 25 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Predsedatelь soveta direktorov Эkson Mobil Reks Tillerson na XXI Mirovom neftяnom kongresse v Moskve

    Od Tilersona — ucene ili konstruktivni predlozi?

    © Sputnik / Vladimir Astapkovich
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Olivera Ikodinović
    8245

    Samo nekoliko dana nakon što su SAD lansirale projektile na aerodrom u Siriji kao odgovor na navodni napad sirijske vojske hemijskim oružjem, Reks Tilerson doputovao je u svoju prvu posetu Moskvi. Glavno pitanje koje se sada postavlja je šta američki državni sekretar donosi Moskvi — ultimatume, pretnje ili konstruktivne predloge i rešenja?

    Kako se očekuje, glavna tema predstojećih razgovora biće sirijska kriza i poslednji događaji u toj zemlji, koji su doveli do pojačanih tenzija u rusko-američkim odnosima.

    Bivši naftni magnat, koji je sada na čelu Ministarstva spoljnih poslova SAD, u Moskvu dolazi odmah posle konferencije „sedmorke“ u Italiji, gde se situacija u Siriji razmatra zajedno sa situacijom u Libiji, borbom protiv DAEŠ-a, stanjem u Ukrajini, nuklearnim programom Severne Koreje i pitanjima sajber bezbednosti.

    Ranije je ministar spoljnih poslova Velike Britanije Boris Džonson, koji je otkazao svoju posetu glavnom gradu Rusije, rekao da će Tilerson doneti Kremlju jedinstvenu poziciju Zapada o sirijskom konfliktu.

    Prema informacijama zapadnih medija, Tilerson će predložiti Rusiji povratak u G7 u zamenu za prestanak pružanja podrške sirijskom lideru Bašaru el Asadu. Ukoliko Moskva na to ne pristane, protiv nje će biti uvedene nove sankcije.

    Međutim, Grupa 7 nije donela odluku o nametanju sankcija Rusiji, a mediji navode da o tome čak nije ni bilo reči.

    Moskva, sa druge strane, računa na „produktivne razgovore“ sa američkim državnim sekretarom. To je, kako navode u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije, važno ne samo zbog bilateralnih odnosa, nego i zbog opšte atmosfere u svetskoj areni.

    Američki državni sekretar Reks Tilerson
    © AP Photo / Andrew Harnik

    Ministarstvo je ocenilo da rusko-američki odnosi preživljavaju najteži period od kraja Hladnog rata, a da je prethodna administracija Bele kuće učinila sve što je moguće za njihovo pogoršanje, pokušala da ograniči rast uticaja Rusije u međunarodnim pitanjima i sankcijama da potkopa njen ekonomski razvoj.

    Moskva naglašava da bi na pregovorima sa Tilersonom na prvom mestu htela da sazna koliko su SAD uopšte svesne potrebe za stabilizacijom i normalizacijom bilateralnih odnosa.

    Konkretno, Moskva se nada da će Vašington pristati na objektivnu istragu incidenta sa hemijskim oružjem u sirijskom Kan Šejhunu, a takođe očekuje i da će čuti šta SAD planiraju da urade u Libiji i kakva je dalja strategija po pitanju Jemena, gde se američko oružje koristi za masovno bombardovanje gradova, što dovodi do stradanja civila i pogoršavanja humanitarne katastrofe.

    Moskva je takođe izrazila i zabrinutost zbog mogućeg vojnog scenarija u Severnoj Koreji.

    Analitičari, međutim, očekuju da će glavna tema moskovskog dijaloga biti sirijska kriza.

    „Mislim da će Tilerson pokušati da poslednji put izvrši pritisak na ruske vlasti i da će zahtevati od njih da se odreknu otvorene političke podrške Asadovoj vladi. Međutim, kada je o tome reč, u Rusiji postoji određena crvena linija preko koje se ne može preći, a čak je i portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov govorio da mantra koju Zapad neprestano ponavlja — da Asad mora da ode sa vlasti — ne donosi političko rešenje za situaciju u Siriji. Ne isključujem mogućnost da će se tokom Tilersonove posete voditi žestok razgovor o smanjenju podrške Asadu, ali potpuni prekid SAD prosto ne mogu da traže, jer ruska spoljna politika nije toliko promenljiva. Trampova administracija pokazuje svoju nepredvidivost i nedoslednost i to počinje sve da zabrinjava, uključujući i evropske saveznike, koji pokušavaju da preko Tilersona utiču na Trampa, ali i na Putina“, kaže za Sputnjik Aleksandar Kubiškin, doktor istorijskih nauka i profesor na katedri za američke studije Fakulteta međunarodnih odnosa Državnog Univerziteta u Sankt Peterburgu.

    Ruski mediji podsećaju da je ulazak Donalda Trampa u Belu kuću davao nadu za resetovanje rusko-američkih odnosa. U Moskvi su novu retoriku pozdravili, ali su istovremeno pozivali da se „sudi po delima“.

    Međutim, već prvi veliki Trampov korak — raketiranje sirijske vojne baze Šairat — uzdrmao je rusko-američke odnose. U Moskvi su to okarakterisali kao akt agresije protiv suverene države, a u obe zemlje počelo je ozbiljno da se govori o „krajnje napetoj situaciji“.

    Sa druge strane, raketiranje sirijske vazduhoplovne baze, Amerikanci su pravdali svojim odgovorom na navodni hemijski napad sirijske vojske na provinciju Idlib.

    Francuska ministar spoljnih poslova Žan-Mark Ero, specijalna izaslanica Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, kanadski ministar spoljnih poslova Kristija Friland, italijanski ministar spoljnih poslova Anđelino Alfano, japanski ministar spoljnih poslova Fumio Kišida i američki državni sekretar Reks Tilerson tokom sastanka ministara spoljnih poslova G7 u Luki u Italiji
    © AP Photo / Riccardo Dalle Luche/ANSA via AP

    Ruski zvaničnici podsećaju da Damask nema hemijsko oružje, a ranije je i Organizacija za zabranu hemijskog oružja (OZHO) potvrdila da je arsenal hemijskog oružja, koji je Sirija prijavila 2013. godine, u potpunosti uništen.

    Međutim, uprkos pogoršanju odnosa između dve svetske sile, ruski analitičari računaju na pragmatičan dijalog sa Vašingtonom, mada ima i onih koji se prema tome odnose skeptički.

    „Mislim da će doći do nekih pomirljivih gestova, jer su rusko-američki odnosi sada na najnižem mogućem nivou, pa čak idu i ka anarhiji. Ne postoji nikakva jasna strategija o poboljšanju odnosa, već samo obostrano razočaranje. Amerikanci su razočarani što se Putin drži svoje pozicije i nije spreman da popusti, a ruski krugovi su razočarani time što Tramp ne sprovodi nezavisnu politiku prema Rusiji, iako, makar po mom mišljenju, on to i ne može. Nekih velikih pomaka od Tilersonove posete ne bi trebalo očekivati, ali ako se bude čulo nekoliko pomirljivih nota, onda će ostati nada za očuvanje dijaloga. Situacija je takva i oko Severne Koreje i oko Sirije da su Rusija i SAD prosto u obavezi da nastave dijalog. Nadajmo se da će Tilerson pokazati politički pragmatizam, da bi se taj dijalog sačuvao, ili makar ono što je od njega ostalo“, zaključuje Kubiškin.

    Analitičari ističu da Rusija ima pripremljen adekvatan odgovor na sve vrste pritisaka i da se sa njom ne može razgovarati sa pozicije sile, a takođe dodaju da pokušaji zastrašivanja ili prisiljavanja Moskve „neće proći“.

    Međutim, većina politikologa smatra da Tilerson, tokom svoje prve posete Moskvi, ipak neće ići na pogoršavanje odnosa, ali istovremeno zaključuju i da od ovih razgovora ne bi trebalo očekivati neke značajnije pomake u odnosima Moskve i Vašingtona.

     

    Tagovi:
    Reks Tilerson, Moskva, poseta, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga