14:27 23 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Konj

    Novo lice prestonice — više konja za trku nemamo

    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1533
    Pratite nas

    Brisanje Beograda iz kalendara ovogodišnje trkačke sezone potvrdilo je spekulacije koje se ovih dana sve glasnije čuju, kao i bojazan da će na hipodromu u glavnom gradu galopske trke postati prošlost.

    Da li je za to što prvi put od 1921. godine konji neće juriti stazama Beogradskog hipodroma krivo loše finansijsko poslovanje, zapušten izgled staza i konjušnica, ili su to 24 hektara atraktivnog zemljišta na kome se hipodrom nalazi…

    Da li je u pozadini ideja premeštanja hipodroma na drugu lokaciju privatizacija ili pronalaženje strateškog partnera, gašenje preduzeća i zidanje poslovno-stambenog kompleksa na potezu Careve ćuprije… 

    Direktor Beogradskog hipodroma Veljko Rosić za Sputnjik ističe da Grad Beograd za sada ne planira da menja pravni oblik preduzeća, kao ni njegovu lokaciju.

    „Tvrdnje medija da je u planu gašenje Hipodroma nemaju osnova, imajući u vidu da gradska vlast želi da Beograd, kao i sve metropole, ima hipodrom“, kaže Rosić.

    On tvrdi da održavanje trkačke sezone nije u nadležnosti hipodroma, i da je brisanje Beograda iz trkačkog kalendara posledica nezainteresovanosti konjičkih udruženja i saveza da finansiraju trku.

    „Ne postoji zakonski osnov po kojem bi preduzeće bilo u obavezi da organizuje trkačku sezonu“, tvrdi Rosić.

    S druge strane, jedan od najvećih odgajivača američkih i francuskih kasača u Srbiji Tomislav Višnjić, za Sputnjik ocenjuje da je organizacija trka na hipodromu oduvek bila u nadležnosti Hipodroma.

    Prvi put od 1921. godine konji ne jure Beogradskim hipodromom
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Prvi put od 1921. godine konji ne jure Beogradskim hipodromom

    „Mislim da je osnovna funkcija Beogradskog hipodroma održavanje trka, ali ako su se posle toliko godina dosetili da to nije njihova nadležnost, onda to nešto govori o njima. Evo, ja na primer poslednjih 50 godina idem na trke i od 67 godine jedini organizator bio je Hipodrom, niko drugi“, kaže Višnjić.

    On precizira da se Hipodrom ove godine nije pojavio na listi organizatora kasačkih trka u Srbiji, kao i da su prošle godine realizovane samo od tri do četiri dana.

    Činjenica je da je situacija na Hipodromu iz godine u godinu sve gora… zapuštene štale, oštećene staze, poslovanje u gubicima.

    Inače, 24 hektara zemljišta kod Careve ćuprije dodeljena su 1912. godine Kolu jahača. Zbog izbijanja rata, prvi Galopski derbi i Trka grada Beograda održali su se tek 1921. Nakon Drugog svetskog rata, Hipodrom je postao državno preduzeće koje je do raspada Jugoslavije radilo sa značajnim prihodima. Propadanje Hipodroma počinje devedesetih godina. A 2006. godine objavljen je i stečaj, te ovo preduzeće dve godine kasnije prelazi u vlasništvo Grada Beograda.

    „Iako je posle petog oktobra Hipodrom menjao razne oblike poslovanja, suštinski je bio pod apsolutnom kontrolom gradskih vlasti, bilo tako što su postavljali direktore, ili na indirektan način, tako što su odobravali raznim zakupcima da upravljaju delom prostora proteklih 16-17 godina“, objašnjava Višnjić.

    On napominje da za propadanje nekada profitabilnog preduzeća postoje dva razloga.

    „Jedan je divlja gradnja, koja je masovno na zemljištu koje pripada Hipodromu omogućila uz postupak legalizacije uzurpaciju tog prostora i njegovo svođenje na sam prostor staze i okoline, dok je ostali prostor koji treba da služi za boravak i trening konja sada u ovom slučaju potpuno devastiran. Drugi razlog je upravo ideja šta uraditi sa Hipodromom, da li ga zadržati ili premestiti, a i za koje se u stvari krije vrednost građevinske parcele na kome se Hipodrom nalazi“, ističe Višnjić.

    Nelegalni objekti kojima je uzurpirana zelena površina većinom su legalizovani ili su u postupku legalizacije. Razne hale, štalski objekti, ali i kuće za stanovanje.

    Na zelenoj površini Hipodroma sazidane i kuće za stanovanje
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Na zelenoj površini Hipodroma sazidane i kuće za stanovanje

    „U prizemlju se nalazi štalski prostor, a na spratu stambeni“, objašnjava Višnjić i naglašava da je ovo jedan od poslednjih udaraca konjičkom sportu u Srbiji koji po njegovoj oceni broji poslednje dane.

    Zbog najave gradskih čelnika da se razmatra opcija premeštanja Hipodroma na drugu lokaciju, građani uveliko potpisuju peticiju „Za spas beogradskog Hipodroma“.

    „Peticiju je za samo dva dana potpisalo 5.000 građana, a do sada je podržalo čak 15.000“, precizira za Sputnjik autor peticije Aleksandar Stevanović.

    On objašnjava da iako su gradski čelnici u međuvremenu demantovali izjave o premeštanju Hipodroma, istovremeno su izjavili da nema ulaganja u trkačku sezonu, što kao posledicu ima propadanje Hipodroma i olakšavanje dolaska do vrednog zemljišta.

    Samo poneki usamljeni jahač remeti tišinu na Hipodromu
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Samo poneki usamljeni jahač remeti tišinu na Hipodromu

    „Trke u Beogradu jedini put nisu održane 1945. godine i evo sada. Održane su čak i za vreme bombardovanja“, kaže Stevanović i naglašava da je opstanak Hipodroma, koji ima kulturnu i istorijsku vrednost, u javnom interesu.

    „Neophodna je popularizacija konjičkog sporta i organizacija kladionica koje su isto tako sistematski uništene. Iskustva ostalih svetskih hipodroma govore da 70 odsto prihoda hipodroma i premija za konjičke trke dolazi od kladionica, a ostatak od medija, sponzora i posetilaca. Kad bi se vratile kladionice, vratili bi se i posetioci. To je svima u interesu, naročito ako se zna da jedan trkački konj zapošljava četvoro ljudi. Što više trkača, više i zaposlenih“, smatra Stevanović.

    Prve galopske trke održale su se u Beogradu davne 1863. na Tašmajdanu, zatim su premeštane u Baru Veneciju i na Banjicu, sve dok 1912. Kolu jahača nije dodeljena zemlja kod Careve ćuprije.

    Danas, umesto galopa kasačkih grla. koje su privlačile i do 10.000 posetilaca, biće održana samo revijalna trka koju će građani organizovati u znak podrške opstanku Beogradskog hipodroma.

    Tagovi:
    trke, konji, zemljište, Hipodrom, Aleksandar Stevanović, Veljko Rosić, Tomislav Višnjić, Beograd
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga