10:17 04 Decembar 2020
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 152
    Pratite nas

    Pazite da se ne upecate ili ne upadnete u klopku. Onu libansku. Ponovo je aktuelna. Ovde postavljena 2010, pa se malo pritajila, s vremena na vreme živne i zapreti građanima Srbije koji koriste platne kartice. A takvih je 75 odsto.

    Kriminilozi kažu da je takozvanu „libansku klopku“ skoro nemoguće uočiti. Sastoji se od „skimera“, plastičnog kućišta postavljenog na ulaz za platnu karticu na bankomatu i identičnog su izgleda. „Skimer“ ide u paketu sa kamerom postavljenom na bankomat koja snima PIN kôd žrtve. Snima kroz milimetarski otvor tako da je potpuno nevidljiva. Na osnovu toga lopovi prave kopiju kartice sa kojom mogu u akciju.

    Banka
    © Sputnik / Vladimir Trefilov

    Ovoga puta „libanska klopka“ je, kažu poznavaoci, „aktivirana“ radi migranata koji se na proputovanju kroz Srbiju zadržavaju duže nego što su planirali. Sajber-lopovi su procenili da bi njihova sredstva mogla biti dobar plen.

    Iako je još na kraju 2015. godine ukupan broj izdatih platnih kartica iznosio 6,45 miliona, i bio je gotovo devet odsto veći nego na primer 2012, a ukupna vrednost transakcija iznosila je preko 845 milijardi dinara, oko deset odsto više u odnosu na 2014. godinu, kada su u pitanju sajber-krađe još, na sreću, kaskamo za svetom.

    Šef Odseka za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Vladimir Urošević prilikom prošlogodišnje serije krađe podataka s platnih kartica ocenio je da u Srbiji nema masovnih zloupotreba kartica kao u svetu. U 2013. ih je bilo desetak, a i dalje se kreću oko brojkr od nekoliko desetina na godišenjem nivou. U Srbiji je do kraja 2015. godine prijavljeno više od milion evra „štete“, a pojedinačno, prevare su teške od 3.000 do 150.000 evra, kaže Urošević. 

    Za prošlu godinu još nije podvučena crta, ali se očekuje da bude na sličnom nivou. U svetu je procenat otkrivanja krivičnih dela u oblasti visokotehnološkog kriminala 10 procenata, i to je optimistična procena, otkriva Vladimir Urošević.

    Falsifikovanje, ali i zloupotreba platnih kartica, u Srbiji je krivično delo za koje su zaprećene zatvorske kazne i do 12 godina, što je usklađeno sa EU regulativom. Na prevenciji takvih zloupotreba radi Odsek za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a, koji postoji od 2007. Sa stažom od 2004. deluje i Forum za prevenciju zloupotreba platnih kartica pri Privrednoj komori Srbije.

    „Libanska klopka“ i pecanje, to jest „fišing“, odnosno slanje lažnih poruka od banaka i finansijskih institucija korisnicima kartica kako bi ih naveli na otkrivanje poverljivih podataka kao što su JMBG, korisničko ime i lozinka, PIN broj, broj kreditne kartice i slično najčešći su vid prevara. Treba se, takođe, čuvati i „trojanaca“, računarskih virusa namenjenih prikupljanju podataka o platnim karticama i onlajn-računima, korisničkim lozinkama i imenima.

    Zloypotreba platnih kartica je globalni problem i ključno oružje u borbi protiv njega je tehničko-tehnološki razvoj. Još 2007. iz Brisela je naša zemlja upozorena da će doći do migracije ovog kriminala na prostore jugoistočne Evrope zbog povećanja sigurnosnih mera u zemljama EU. I dok kriminolog Marko Nicović smatra da banke malo ulažu u zaštitu od zloupotreba platnih kartica, u bankama naglašavaju da je poslednjih godina u zaštitu čitavog sistema uloženo mnogo novca. Iako pravila poslovanja nalažu da se ne otkrivaju podaci o broju hakerskih napada ili prevara, kažu da je ulaganje u zaštitu smanjilo broj zloupotreba. U bankama smatraju da su izdavanje kartica sa čip-tehnologijom, uvođenje antiskiming uređaja na bankomatima, kao i sigurnosnih kamera, jedni od glavnih preduslova za zaštitu.

    Srbija je ratifikovala Konvenciju o visokotehnološkom kriminalu Saveta Evrope, na osnovu koje je urađena i direktiva Evropske komisije. Ipak, postoje posebne preporuke i direktive koje bi u procesu pridruživanja trebalo da uredimo, a one se prevashodno tiču kaznene politike prema kojoj bi minimalne i maksimalne zaprećene kazne u ovoj oblasti trebalo da budu podignute. Kako to izgleda u SAD, jednoj od država u kojoj je sajber-kriminal izuzetno razvijen, najbolje svedoči vest o najdužoj zatvorskoj kazni za tu vrstu kriminala. Mediji su ovih dana preneli da je ruski haker Roman Seleznjov za krađu brojeva kreditnih kartica u Sijetlu osuđen na 27 godina zatvora.

    Kombinacija mera koje se preduzimaju učinila je da život sajber-lopova danas nije baš lak. Jedan od najvećih, Belorus Sergej Pavlovič, u hakerskoj onlajn-zajednici poznat pod pseudonimom „Policijski pas“, veoma rano je postao haker i do svoje dvadesete godine već je zarađivao 100.000 dolara mesečno na prevarama sa kreditnim karticama.

    Taj 33-godišnjak kaže da je danas sve lakše pristupiti vladinim organizacijama zahvaljujući brojnim aplikacijama koje se razvijaju svaki dan, a da je najteže hakovati sisteme komercijalnih banaka, onlajn-plaćanja, procesne centre, mreže bankomata, različite lokacije za skladištenje podataka zaštićene PIN kodovima, kao i velike komercijalne sajtove. Objašnjenje je jednostavno — oni mogu da priušte angažovanje visokokvalifikovanih stručnjaka da zaštite njihove sisteme, kaže on.

    Ipak, uz sav napredak tehnologije stvorene da štiti sigurnost platnih kartica, stručnjaci za ovu vrstu sajber-kriminala na kraju ipak kažu da su mere opreza kao one koje ništa ne koštaju na kraju presudne. A to znači da nikome, pa ni na upit banke, ne davati lične podatke elektronskom poštom, pri plaćanju ne treba dopustiti da vam kartica izađe iz vidnog polja, prilikom korišćenja bankomata rukom obavezno zaštititi tastaturu na kojoj se unosi PIN kôd platne kartice…

    „Mir“ - prva ruska platna kartica
    © Sputnik / Mihail Vaskresenski

    Obavezna preventivna mera je da uz karticu nikada ne držite i upisan njen PIN. Takođe da ne prihvatate pomoć „slučajnih“ prolaznika kada dižete svoja sredstva na bankomatu, pogotovo prilikom unošenja PIN koda, ali i da ne dozvolite da trgovac povlači karticu bez vašeg prisustva i da vodite računa o izboru sajtova kada plaćate preko interneta.

    Zbog ogromnog korišćenja onlajn-bankarstva i kupovine preko interneta i sajber-krađa je, naravno, daleko prisutnija u inostranstvu. Ali takvo vreme dolazi i kod nas i za takvu budućnost moramo da budemo spremni, kažu u Odeljenju za visokotehnološki kriminal u MUP-u Srbije.

    Slično:

    Državljanin Rusije priznao krivicu za sajber kriminal
    Hoće li banke biti samo sigurni čuvari novca
    Bez novca nema udaje u Saudijskoj Arabiji
    Grčka nema novca za sledeću tranšu duga MMF-u
    Tagovi:
    sajber kriminal, platne kartice, MUP, banke, krađa, Vladimir Urošević, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga